Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog parničnog postupka koji traje preko 14 godina. Utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku, nalaže nadležnom sudu hitno okončanje postupka i dosuđuje podnosiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1200 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1346/2009
29.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Siniše Mićića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Siniše Mićića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Varvarinu vodio pod brojem P. 723/97, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu pod brojem P. 565/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u što kraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Siniša Mićić iz Beograda je 17. jula 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Varvarinu u predmetu P. 723/97. Naveo je: „da je još 1990. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Varvarinu za priznavanje svojine na nepokretnosti i da još uvek nije doneta prvostepena presuda iako je prošlo 18 godina; da je postupak imao prvo broj P.638/90, zatim P.723/97 a sada P.145/08“. Takođe je tražio i naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. člana 82. Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je uvidom u sadržinu ustavne žalbe utvrdio da je ona konfuzna i nejasna imajući u vidu da je podnosilac navodio različitu dužinu trajanja postupka, različite datume kao i razne brojeve predmeta, od kojih je u nekima tužilac a u drugima tužena strana, a takođe ustavna žalba sadrži i mnoge uvredljive navode koji se odnose na pravosudne organe, sudije i predsednika suda.

Ustavni sud je od Osnovnog suda u Kruševcu tražio spise predmeta Opštinskog suda u Varvarinu, pod brojem kako je naveo podnosilac ustavne žalbe P. 145/08 (ranije P. 638/90 i P. 723/97).

Međutim, uvidom u dostavljene spise predmeta, utvrđeno je da se radi o različitim postupcima koje je podnosilac vodio pred Opštinskim sudom u Varvarinu. U predmetu P. 145/08 podnosilac ustavne žalbe je kao tužilac podneo tužbu radi utvrđivanja delimične ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju i taj predmet je ranije imao broj P. 220/07, što nije u vezi sa navodima ustavne žalbe .

Ustavni sud je uvidom u dostavljene spise utvrdio da se navodi podnosioca u suštini mogu odnositi samo na predmet P. 723/97, što se može zaključiti i na osnovu priloga podnosioca koje je podneo uz ustavnu žalbu , i to tužbe koja nosi broj P. 723/97 i u kojoj je on tužena strana, njegovog zahteva za izuzeće sudija nadležnog suda koji je vezan za predmet P. 723/97 , kao i zahteva za delegiranje drugog stvarno nadležnog suda koji je takođe vezan za isti predmet u kome je on tužena strana. Dakle, na osnovu navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je predmet ustavne žalbe postupak u predmetu P. 723/97 koji je pokrenut podnošenjem tužbe protiv podnosioca ustavne žalbe kao tuženog , 20. novembra 1997. godine , i da se taj predmet sada vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu pod brojem P. 5657/10.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Varvarinu P. 723/97, a sada Osnovnog suda u Kruševcu P. 5657/10 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Dragiša Mićić je 20. novembra 1997. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Varvarinu protiv tuženih Siniše Mićića, ovde podnosioca ustavne žalbe i Ruže Mićić, radi utvrđivanja prava svojine.

Prvo ročište za glavnu raspravu pred Opštinskim sudom u Varvarinu je bilo održano 27. januara 1998. godine i zatim je dalje bilo zakazano 20 ročišta za glavnu raspravu (17. februara, 10. marta, 7. septembra, 23. oktobra 1998. godine, 22. januara, 26. februara, 12. marta, 15. aprila, 16. novembra 1999. godine, 9. oktobra, 27. novembra 2000. godine, 9. januara, 20. marta, 24. aprila, 12. juna 2001. godine, 11. januara, 11. februara, 1. aprila, 18. juna, 17. jula 2002. godine). Od navedenih ročišta 14 ročišta je održano, dok šest ročišta nije , i to zbog nedolaska jedne od parničnih stranaka, nedolaska svedoka, ili sprečenosti postupajućeg sudije.

Rešenjem Okružnog suda u Kruševcu VII Su 80/03 od 1. septembra 2003. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za izuzeće predsednika Opštinskog suda u Varvarinu, a rešenjem Opštinskog suda u Varvarinu VII Su 39/03-7 od 10. septembra 2003. godine odbijen je njegov zahtev za izuzeće više sudija tog suda. Rešenjem Vrhovnog suda Srbije R. 649/03. od 14. januara 2004. godine odbijen je predlog podnosioca ustavne žalbe za delegiranje drugog stvarno nadležnog suda. Zatim su dalja ročišta pred prvostepenim sudom zakazivana za 8. septembar, 19. oktobar, 12. novembar, 23. decembar 2005. godine, 12. januar, 8. februar, 21. mart, 4. maj, 9. jun, 20. septembar 2007. godine, 6. februar, 13. mart, 9. februar, 23. april 2009. godine, od kojih pet ročišta nije održano , i to zbog sprečenosti postupajućeg sudije, nedolaska pozvanih svedoka kao i bez navođenja razloga.

Posle podnošenja ustavne žalbe, utvrđeno je da je ročište zakazano za 15. oktobar 2009. godine bilo održano, a u 2010. i 2011. godini je bilo održano osam ročišta, dok tri nisu bila održana. Podnosilac ustavne žalbe se obraćao mnogim institucijama sa pritužbama na rad Opštinskog suda u Varvarinu "zbog opstrukcije", navodeći mnoge neprimerene i uvredljive izjave na rad tog suda.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovništva Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Takođe i odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koje se na osnovu člana 506. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11) primenjuju na osporeni parnični postupak, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen devet godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 20. novembra 1997. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao dvanaest godina, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u ovom predmetu, Ustavni sud je našao da prvostepeni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se postupak završio u razumnom roku. Dakle, osnovni razlog četrnaestogodišnjem trajanju parničnog postupka koji još uvek nije okončan je nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Varvarinu, koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere da se predmetni postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi odluči bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, od podnošenja tužbe 20. novembra 1997. godine do odlučivanja o ustavnoj žalbi prošlo je više od 14 godina, a da ni prvostepena odluka nije bila doneta, što je neopravdano dug period koji se ničim ne može opravdati, a koji takođe, i po svim merilima i kriterijumima kako Ustavnog suda tako i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava predstavlja nerazumno dug period. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da u periodu od jula 2002. godine do 8. septembra 2005. godine, od decembra 2005. godine do januara 2007. godine i od septembra 2007. godine do februara 2009. godine ročišta za glavnu raspravu nisu zakazivana.

Ustavni sud nalazi da iako se navedeni parnični postupak može okarakterisati kao predmet određene složenosti zbog velikog broja činjenica koje su bile sporne među parničnim strankama i zbog potrebe njihovog utvrđivanja ocenom iskaza svedoka i parničnih stranaka, kao i nalazom i mišljenjem veštaka, po oceni Suda , te okolnosti ne mogu biti opravdanje za četrnaestogodišnje trajanje prvostepenog postupka.

Ustavni sud nalazi da je i podnosilac ustavne žalbe doprineo dužini trajanja postupka tako što je pisao brojne pritužbe na rad suda, tražio izuzeće većeg broja sudija i delegiranje drugog stvarno nadležnog suda, tako da je takvim njegovim postupanjem dolazilo do odlaganja zakazanih ročišta.

Iz svega iznetog Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Varvarinu vodio u predmetu P. 723/97, te je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu , saglasno član u 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku, saglasno članu 89. stav 2. Zakona.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1200 eura, obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu doprinos podnosioca ustavne žalbe dužin i trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji , kao i u samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe za svoj zahtev nije pružio dokaze, tako da nema osnova za naknadu materijalne štete.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b. stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti