Povreda prava na pravično suđenje zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Osporenom presudom Apelacionog suda povređena je pravna sigurnost, jer je sud odstupio od ustaljene prakse u identičnim pravnim i činjeničnim situacijama bez obrazloženja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13462/2021
17.10.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Darka Šarića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Darka Šarića izjavljena protiv radnji propuštanja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje da u predmetu K.Po1. 82/16 odluči o predlogu branioca podnosioca ustavne žalbe za ukidanje pritvora od 17. avgusta 2021. godine, u odnosu na povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Darko Šarić iz Beograda je podneo 16. septembra 2021. godine i dopunio 30. septembra 2021. godine, preko punomoćnika Radoslava Baćovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv radnji propuštanja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje da odluči o predlogu branioca podnosioca ustavne žalbe za ukidanje pritvora od 17. avgusta 2021. godine u predmetu K.Po1. 82/16, zbog povrede prava iz čl. 27. i 31. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava nepostupanje suda po predlogu branioca okrivljenog, ovde podnosioca, o ukidanju pritvora, koji je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen saglasno odredbi člana 425a Zakonika o krivičnom postupku, nakon donošenja i javnog objavljivanja presude kojom je podnosilac ustavne žalbe nepravnosnažno oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, te je određeno da će pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe trajati do njegovog upućivanja na izdržavanje kazne zatvora, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe poslednji put preispitan nakon donošenja prvostepene presude K. 82/16 od 10. decembra 2018. godine; da su branioci podnosioca ustavne žalbe podneli predlog za ukidanje pritvora prema podnosiocu 18. marta 2019. godine i 17. avgusta 2021. godine, ali da sud o tim zahtevima nije odlučivao, već je Viši sud u Beogradu uz dopis od 19. avgusta 2021. godine uputio zahtev za ukidanje pritvora od 17. avgusta 2021. godine Apelacionom sudu u Beogradu na odlučivanje, s obzirom na to da je u međuvremenu ukinuta pravnosnažna drugostepena presuda Kž1.Po1. 22/19 od 12. juna 2020. godine, presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz.Ok. 6/21 od 22. aprila 2021. godine i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje o žalbama stranaka izjavljenim protiv prvostepene presude.

Povredu prava iz člana 31. Ustava podnosilac obrazlaže navodima da se u pritvoru nalazi sedam i po godina, a da je od poslednjeg preispitivanja pritvora prošlo dve godine i devet meseci, te kako je usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti ukinuta drugostepena presuda, to podnosilac, saglasno odredbi člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ima pravo da inicira ukidanje pritvora, ali o njegovom zahtevu za ukidanje pritvora sud nije odlučio, iako bi sud u ovakvim okolnostima, na osnovu člana 425a stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, trebalo po službenoj dužnosti da preispita osnovanost pritvora, kao najteže mere.

Podnosilac smatra da je navedenim postupanjem suda diskriminisan u odnosu na ostale okrivljene iz predmetnog postupka koji su proveli znatno kraće vreme u pritvoru, među kojima je i drugi organizator Ž.V kojem je pritvor posle pet godina zamenjen zabranom napuštanja stana.

Povredu prava iz člana 36. stav 2. Ustava podnosilac vidi u tome da je sud upornim neodlučivanjem o njegovom predlogu za ukidanje pritvora povredio njegovo pravo na pravno sredstvo, jer je, iako to nije izričito propisano Zakonikom o krivičnom postupku, bio u obavezi da nakon ukidanja drugostepene presude omogući okrivljenom delotvoran put kojim bi mogao da osporava zakonitost takvog lišenja slobode, što bi trebalo shvatiti kao ratio legis odredbe člana 425a Zakonika o krivičnom postupku, naročito imajući u vidu da u praksi Evropskog suda za ljudska prava saglasno članu 5. stav 4. Konvencije pravo lica lišenog slobode da inicira postupak ocene zakonitosti pritvora, ne isključuje mogućnost da se sistemom automatskog periodičnog preispitivanja preispita zakonitost lišenja slobode u razumnim intervalima.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. Ustava u dopuni ustavne žalbe od 30. septembra 2021. godine podnosilac je naveo da bez obzira što on nije upućen na izdržavanje kazne nakon pravnosnažnosti presude, njegovo lišenje slobode nakon pravnosnažnosti presude se nije moglo smatrati zakonitim pritvorom, već se radi o lišenju slobode na osnovu presude, odnosno kaznom zatvora, te kako je rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1. 82/16 od 18. juna 2021. godine, koje je doneto nakon ukidanja pravnosnažne presude Kž1.Po1. 22/19 od 12. juna 2020. godine, presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz.Ok. 6/21 od 22. aprila 2021. godine, konstatovano da se obustavlja izvršenje kazne zatvora optuženom Darku Šariću, iako on nije stupio na izdržavanje kazne, već se nalazio i dalje u pritvoru, stoga je on odmah po donošenju ovog rešenja morao biti pušten na slobodu, jer je nakon toga mogao biti lišen slobode samo na osnovu novog rešenja o određivanju pritvora. Podnosilac je naveo da je pravnosnažnošću presude prestalo pravno dejstvo poslednje donetog rešenja o produženju pritvora prema njemu, a donošenjem rešenja o obustavi izvršenja kazne zatvora prestao je i pravni osnov za lišenje slobode podnosioca ustavne žalbe, te je on morao biti pušten na slobodu dok se eventualno ne donese novo rešenje o određivanju pritvora prema njemu.

U ustavnoj žalbi i njenoj dopuni istaknut je zahtev da se utvrdi povreda istaknutih ustavnih prava i naloži hitno odlučivanje o predlogu podnosioca ustavne žalbe o ukidanju pritvora i donošenje rešenja kojim će se podnosilac ustavne žalbe odmah pustiti na slobodu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku iz navoda ustavne žalbe, dostavljene dokumentacije, te uvidom u veb stranicu Vrhovnog suda (www.vrh.sud.rs) i spise predmeta Ustavnog suda Už. 10147/2022 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1 br 82/16 od 10. decembra 2018. godine, u stavu prvom, okrivljeni Darko Šarić, ovde podnosilac ustavne žalbe i još 20 lica oglašeno je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu u produženom trajanju iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ („Službeni glasnik RS“, br. 85/05 i dr.), dok je još četiri lica oglašeno krivim zbog četiri različita krivična dela. Podnosilac ustavne žalbe je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 17.3.2014. godine pa nadalje. Na osnovu odredbe člana 425a Zakonika o krivičnom postupku prema podnosiocu ustavne žalbe i još dvojici okrivljenih je produžen pritvor i određeno da pritvor može trajati do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi, o čemu je doneto i posebno rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1. 82/16-Kv. Po1. 592/18 od 31. decembra 2018. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1. Po1. 22/19 od 12. juna 2020. godine stavom prvim preinačena je prvostepena presuda u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o kaznama, pa je 21 optuženo lice, među njima i podnosilac ustavne žalbe oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, te je podnosilac ustavne žalbe osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u trajanju od 17. marta 2014. godine, pa nadalje.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz.OK. 6/21 od 22. aprila 2021. godine ukinuta je pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1.Po1. 22/19 od 12. juna 2020. godine u stavu prvom i trećem i u tom delu je vraćen predmet na ponovno odlučivanje o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1. 82/16-Kv.Po1. 296/21 od 18. juna 2021. godine obustavljeni su postupci izvršenja kazne zatvora izrečenih presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1. 82/16 od 10. decembra 2018. godine, preinačenom presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1.Po1. 22/19 od 12. juna 2020. godine, i to šesnaestorici optuženih lica, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe Darko Šarić, na osnovu člana 278. Zakonika o krivičnom postupku, jer ti okrivljeni do dana donošenja navedenog rešenja nisu stupili na izdržavanje kazne zatvora, dok je prema trojici optuženih lica obustavljeno izvršenje kazne zatvora na čije su izdržavanje stupili pre donošenja navedenog rešenja.

Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje je u prilogu dopisa K.Po1. 82/16-Kv.Po1. 391/21 od 19. avgusta 2021. godine dostavio je Apelacionom sudu u Beogradu, Posebno odeljenje predlog branioca podnosioca ustavne žalbe od 17. avgusta 2021. godine za ukidanje pritvora, kao nadležnom za odlučivanje, s obzirom na to da je pred tim sudom u toku ponovni postupak odlučivanja o žalbama okrivljenih izjavljenih protiv prvostepene presude.

Aktom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1.Po1. 15/21 od 18. septembra 2021. godine, koji je upućen braniocu podnosioca ustavne žalbe povodom njegovog urgiranja da sud odluči o predlogu za ukidanje pritvora od 17. avgusta 2021. godine, konstatovano je da je tačno da je poslednje rešenje o produženju pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe doneto 31. decembra 2018. godine (K.Po1. 82/16-Kv. Po1. 592/18), kada je određeno da će pritvor prema njemu trajati do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora, a najduže do isteka vremena kazne na koju je osuđen, kao i da je tačno da je rešenjem Višeg suda u Beogradu K.Po1. 82/16 – Kv.Po1. 296/21 od 18. juna 2021. godine obustavljen postupak izvršenja kazne zatvora prema podnosiocu ustavne žalbe, koji još uvek nije stupio na izdržavanje, ali da nije tačno da od 31. decembra 2018. godine sud nije vršio preispitivanje pritvora prema njemu, jer je Apelacioni sud, Posebno odeljenje prilikom odlučivanja na javnoj sednici krajem februara i početkom marta 2020. godine, razmatrao da li je potrebno okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i dalje zadržati u pritvoru, i našao da i dalje stoje isti razlozi za pritvor, zbog čega nije donosio posebnu odluku o pritvoru, već da će u što kraćem roku zakazati javnu sednicu veća radi odlučivanja o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, kada će razmotriti i potrebu daljeg trajanja pritvora prema okrivljenima.

U ponovnom drugostepenom postupku presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1.Po1 15/21 od 16.05.2022. godine u stavu prvom okrivljeni Darko Šarić i još 16 lica oglašeno je krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđeni na kazne zatvora, i to je podnosilac ustavne žalbe osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 17. marta 2014. godine do 24. decembra 2021. godine i na meri zabrana napuštanja stana uz elektronski nadzor od 24. decembra 2021. godine do 13. aprila 2022. godine.

Naime, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe zamenjen merom zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor 24. decembra 2021. godine koja je trajala do 13. aprila 2022. godine, s obzirom na to je prema njemu određen novi pritvor u novoj istrazi Tužilaštva za organizovani kriminal po naredbi Kti. 8/22 od 15. aprila 2022. godine, i to rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kpp.Po1. 13/22 od 16. aprila 2022. godine, po kojem je lišen slobode 14. aprila 2022. godine, zbog postojanja osnovane sumnje da je u periodu dok se nalazio u Posebnoj pritvorskoj jedinici za izvršenje mere pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela organizovanog kriminala Okružnog zatvora u Beogradu po rešenju Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1. 82/16 - Kv. Po1. 592/18 od 31. decembra 2018. godine izvršio više krivičnih dela, i to: neutvrđenog dana početkom 2020. godine sa još jedanaest osumnjičenih lica, na teritoriji Republike Srbije, Republike Hrvatske i Ekvadora, organizovao kriminalnu grupu radi vršenja krivičnih dela teško ubistvo iz člana 114. Krivičnog zakonika, krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. Krivičnog zakonika, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja iz člana 348. Krivičnog zakonika, izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. Krivičnog zakonika, zloupotreba službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika i krivičnog dela iz člana 98. zakona o tajnosti podataka, za koju je postojala osnovana sumnja da je delovala do 14. aprila 2022. godine (kada su otkriveni, te je doneta naredba za sprovođenje istrage i novi pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen - napomena US).

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz.OK. 2/23 od 12. juna 2023. godine preinačena je presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1.Po1. 15/21 od 16. maja 2022. godine u odnosu na okrivljenog NN, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca podnosioca ustavne žalbe odbijen kao neosnovan.

4. Odredbama Ustava čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ističe utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru (član 27. stav 2.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud (član 27. stav 4.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EKLjP) na koje se poziva podnosilac ustavne žalbe i koje su od značaja za odlučivanje utvrđeno je da svako ima pravo na slobodu i bezbednost ličnosti. Niko ne može biti lišen slobode osim u sledećim slučajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom u slučaju zakonitog lišenja slobode na osnovu presude nadležnog suda (član 5. stav 1.tačka (a)); u slučaju zakonitog hapšenja ili lišenja slobode radi privođenja lica pred nadležnu sudsku vlast zbog opravdane sumnje da je izvršilo krivično delo, ili kada se to opravdano smatra potrebnim kako bi se predupredilo izvršenje krivičnog dela ili bekstvo po njegovom izvršenju (član 5. stav 1. tačka (c)); da svako ko je uhapšen ili lišen slobode shodno odredbama iz stava 1 (c) ovog člana mora bez odlaganja biti izveden pred sudiju ili drugo službeno lice zakonom određeno da obavlja sudske funkcije i mora imati pravo da mu se sudi u razumnom roku ili da bude pušten na slobodu do suđenja. Puštanje na slobodu može biti uslovljeno jemstvima da će se lice pojaviti na suđenju (član 5. stav 3.); da svako ko je lišen slobode ima pravo da pokrene postupak u kome će sud hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito (član 5. stav 4.).

Odredbama člana 425a Zakonika o krivičnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 72/11 i dr.), u daljem tekstu: (ZKP), kojim su propisane odredbe o pritvoru nakon izricanja prvostepene presude, predviđeno je da kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, veće će optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakonika, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor ako za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je bio određen (stav 1.); da će veće uvek ukinuti pritvor i narediti da se optuženi pusti na slobodu ako je oslobođen od optužbe ili je optužba odbijena ili ako je oglašen krivim, a oslobođen od kazne ili je osuđen samo na novčanu kaznu, na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu oduzimanja vozačke dozvole ili mu je izrečena sudska opomena ili je uslovno osuđen ili je zbog uračunavanja pritvora kaznu već izdržao ili je optužba odbačena (član 416.), osim zbog stvarne nenadležnosti (stav 2.); da će se za određivanje ili ukidanje pritvora posle objavljivanja presude, do njene pravnosnažnosti primenjivati odredba stava 1. ovog člana. Odluku donosi veće prvostepenog suda (član 21. stav 4.) (stav 3.); da pre donošenja rešenja kojim se određuje ili ukida pritvor u slučajevima iz st. 1. i 3. ovog člana, pribaviće se mišljenje javnog tužioca kada se postupak vodi po njegovom zahtevu (stav 4.); da ako se optuženi već nalazi u pritvoru, a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoji razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ovog zakonika, doneće posebno rešenje o produženju pritvora. Posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor. Žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana, može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

Ostalim odredbama ZKP propisano je da presuda postaje pravnosnažna kada se više ne može pobijati žalbom ili kada žalba nije dozvoljena (član 275. stav 1.); da pravnosnažna presuda postaje izvršna od dana dostavljanja, ako za izvršenje ne postoje zakonske smetnje. Ako nije izjavljena žalba ili su se stranke odrekle ili odustale od žalbe, presuda je izvršna istekom roka za žalbu, odnosno od dana odricanja ili odustanka od izjavljene žalbe (član 275. stav 2.); da ako se pojavi sumnja o dozvoljenosti izvršenja sudske odluke ili o računanju kazne, ili ako u pravnosnažnoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi nije odlučeno o uračunavanju pritvora ili ranije izdržane kazne, ili uračunavanje nije pravilno izvršeno, o tome će odlučiti posebnim rešenjem sud koji je sudio u prvom stepenu. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja, osim ako sud nije drugačije odredio (član 278. stav 1.); da ako se u toku izvršenja pojavi sumnja u pogledu tumačenja sudske odluke, o tome odlučuje sud koji je doneo pravnosnažnu odluku (član 278. stav 2.); da ako je prvostepenom presudom izrečena kazna zatvora, optuženi koji se nalazi u pritvoru može zahtevati da bude upućen na izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude (član 430. stav 1.).

5. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži navode i razloge koji se mogu dovesti u vezu sa sadržinom prava iz člana 27. stav 4. Ustava, a da imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj je pritvor prema podnosiocu produžen, ne može se govoriti o povredi prava iz člana 27. st. 2 i 3. i člana 31. Ustava.

5.1. Naime, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac u vreme podnošenja ustavne žalbe nalazio u pritvoru po rešenju koje je doneto nakon donošenja i javnog objavljivanja presude kojom je podnosilac oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora, te je na osnovu odredbe člana 425a Zakonika o krivičnom postupku određeno da pritvor može trajati do upućivanja optuženog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi, o čemu je doneto i posebno rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1. 82/16-Kv. Po1. 592/18 od 31. decembra 2018. godine; da prvostepena presuda i posebno rešenje o produženju pritvora u daljem toku postupka nisu ukidani, te da iz raspoloživih dokaza proizlazi da ni do podnošenja ustavne žalbe, niti do okončanja predmetnog postupka nisu uklonjeni iz pravnog poretka.

Polazeći od navedenog, a uvažavajući praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, Ustavni sud konstatuje da pritvor koji se određuje ili produžava nakon izricanja presude predstavlja posebnu vrstu pritvora koji se određuje, odnosno produžava na kraju prvostepenog krivičnog postupka, te od trenutka izricanja presude kojom se optuženi oglašava krivim i osuđuje na kaznu zatvora, zakonitost pritvora se ispituje prema članu 5. stav 1(a) EKLjP, stoga se, podnosilac ustavne žalbe u ovoj fazi postupka ne može pozivati na prekomerno trajanje pritvora na osnovu člana 5. stav 3. EKLjP, čiji su korelat u Ustavu Republike Srbije čl. 30. i 31, jer pritvor nije određen, odnosno produžen prema članu 5. stav 1(c) EKLjP, na koji se nadovezuju prava garantovana članom 5. stav 3. EKLjP, te se u tom slučaju podnosilac može pozivati na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32.stav 1. Ustava, te podneti prigovor sudu opšte nadležnosti radi ubrzanja postupka dok je krivični postupak u toku, odnosno ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, ali ne može isticati povredu prava iz člana 31. Ustava.

5.2. Što se tiče istaknute povrede prava iz člana 27. stav 2. Ustava Ustavni sud ukazuje na to da se radi o pravu koje se garantuje licu odmah nakon lišenja slobode, tako da se ova odredba odnosi na sam čin lišenja slobode, a ne na rešenje o produženju pritvora nakon izricanja prvostepene osuđujuće presude, a da se član 27. stav 3. Ustava koje se može upodobiti sa pravom garantovanim članom 5. stav 4. EKLjP, Ustavni sud, u odgovoru na pitanje da li je podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno pravo na efikasno i delotvorno preispitivanje odluke o produženju pritvora prema njemu, konstatuje da, kada je reč o posebnoj vrsti pritvora koji se određuje na kraju prvostepenog krivičnog postupka, garancije člana 27. stav 3. Ustava, odnosno člana 5. stav 4 EKLjP nisu primenjive.

Naime, u konkretnom slučaju odluka o pritvoru je direktna posledica završetka krivičnog postupka koji rezultira presudom kojom se optuženi oglašava krivim i osuđuje na kaznu zatvora. Ovde je preispitivanje zakonitosti pritvora uključeno u samu odluku suda, prvostepenu - osuđujuću presudu kojom je izrečena kazna zatvora. U toj situaciji pritvorenom licu nije uskraćeno pravo na efektivan pravni lek, jer se žalbom protiv prvostepene osuđujuće presude mogu uspešno osporavati svi činjenični i pravni zaključci prvostepenog suda, a time i zakonitost opšteg uslova za produženje pritvora sadržanog u osuđujućoj presudi.

Pored navedenog, Ustavni sud konstatuje da, iz raspoloživih dokaza proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe imao na raspolaganju dva efikasna pravna leka protiv odluke o produženju pritvora, i to: prvo na žalbu protiv prvostepene osuđujuće presude kojom se osporava opšti uslov za produženje pritvora i žalbu protiv posebnog rešenja o produženju pritvora kojom se osporava postojanje posebnog zakonskog osnova za produženje pritvora. Osnovanost jedne ili obe žalbe obavezao bi sud da donese odluku kojom se pritvoreno lice pušta na slobodu, pre završetka žalbenog postupka, ako se radi o žalbi protiv rešenja, odnosno prilikom donošenja drugostepene odluke ako se radi o žalbi protiv prvostepene presude.

Zbog napred navedenog, Ustavni sud je navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na uskraćivanje prava na delotvorno pravno sredstvo za preispitivanje zakonitosti pritvora, cenio sa aspekta sadržine prava iz člana 36. stav 2. Ustava, čiju je povredu podnosilac takođe istakao.

Međutim, predmet ovog ustavnosudskog postupka nisu sudske odluke koje su donete povodom žalbi koje je izjavio protiv prvostepene presude, odnosno protiv posebnog rešenja o produženju pritvora, već podnosilac osporava radnju propuštanja suda da odluči o njegovom predlogu za ukidanje pritvora.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da ostvarivanje prava na pravno sredstvo iz člana 36.stav 2. Ustava podrazumeva korišćenje onih pravnih sredstava koja se odgovarajućim zakonom, u konkretnom slučaju, propisana, to se tvrdnje o povredi ili uskraćivanju označenog ustavnog prava ne mogu odnositi na situacije u kojima je korišćeno pravno sredstvo koje nije propisano, Ustavni sud je, utvrdivši da odredbama ZKP nije propisana obaveza suda da odluči o podnetom predlogu za ukidanje pritvora, ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za odlučivanje o osnovanosti navoda ustavne žalbe o povredi prava iz člana 36.stav 2. Ustava.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da u ovom delu nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje ustavnosudskog postupka, te je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) ustavnu žalbu odbacio, u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. st. 2, 3. i 4, člana 31. i člana 36. stav 2. Ustava, rešavajući kao u drugom delu izreke.

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa aspekta sadržine prava iz člana 27.stav 1. Ustava, kao korelata članu 5. stav 1(a) EKLjP, koju podnosilac zasniva na tvrdnji da je pritvor prema njemu bio nezakonit, jer se on i nakon ukidanja drugostepene pravnosnažne presude i obustave postupka izvršenja kazne i dalje nalazi u pritvoru, Ustavni sud kao i u ranijim odlukama polazi od činjenice da je pravo na slobodu i bezbednost od izuzetnog značaja za svakog pojedinca i da može biti ograničeno samo iz razloga i u postupku predviđenim zakonom.

Kada se radi o pritvoru prema osuđenom licu, koji se određuje ili produžava nakon izricanja presude do upućivanja osuđenog na izdržavanje kazne zatvora, Ustavni sud konstatuje da je za zakonitost takvog pritvora, saglasno citiranoj odredbi člana 425a ZKP, potrebno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: prvo, neophodno je da se radi o licu koje je osuđeno na kaznu zatvora u efektivnom trajanju; drugo, potrebno je da, zbog uračunavanja pritvora u kaznu, osuđeni nije već izdržao kaznu koja mu je izrečena; treće, potrebno je da postoje razlozi za pritvaranje propisani odredbama člana 211.stav 1. ZKP, s tim da, ukoliko se radi o osudi na kaznu zatvora u trajanju kraćem od pet godina, optuženom koji se brani sa slobode može se odrediti pritvor samo iz razloga propisanih odredbama člana 211. stav 1. tač.1) i 3) ZKP; četvrto, potrebno je da sud koji je doneo presudu donese odluku o pritvoru, koja je sastavni deo osuđujuće presude, s tim što, ukoliko se radi o određivanju pritvora sud je obavezan da donese posebno rešenje.

Dakle, ovde se ne radi o pritvoru koji je određen ili produžen radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, u toku istrage, u postupku optuženja ili u toku glavnog pretresa, već o pritvoru nakon završetka prvostepenog krivičnog postupka. Odluku o pritvoru donosi nadležan sud koji ispunjava sve zahteve nezavisnog i nepristrasnog suda u smislu člana 32.stav 1. Ustava u zakonito sprovedenom postupku i samo ako postoje pritvorski razlozi propisani zakonom.

Primenjujući navedene opšte kriterijume na konkretan slučaj Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen nakon donošenja i javnog objavljivanja presude kojom je podnosilac oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, na osnovu odredbe člana 425a ZKP i određeno je da pritvor može trajati do upućivanja optuženog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi, o čemu je doneto i posebno rešenje, kao i da se podnosilac ustavne žalbe do donošenja prvostepene presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1. 82/16 od 10. decembra 2018. godine, u pritvoru nalazio četiri godine i devet meseci u pritvoru, računajući od 17. marta 2014. godine, kada je lišen slobode.

Ustavni sud potom konstatuje da iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnosilac ustavne žalbe ne osporava da je u vreme donošenja prvostepene presude i posebnog rešenja o produženju pritvora, na osnovu člana 425a ZKP, postojali pritvorski razlozi iz člana 211. stav 1. ZKP, već isključivo ukazuje na to da su ti razlozi, nakon ukidanja pravnosnažne drugostepene presude i donošenja rešenja o obustavi postupka izvršenja kazne, prestao da postoji osnov njegovog daljeg zadržavanja u pritvoru. Pored navedenog, podnosilac ne čini spornom ni činjenicu da do podnošenja ustavne žalbe nije sproveden na izdržavanje kazne, a iz dokaza koje je priložio uz ustavnu žalbu proizlazi da se on u vreme podnošenja ustavne žalbe nalazio u pritvoru koji je poslednji put produžen nakon izricanja prvostepene presude na osnovu člana 425a ZKP, a da presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 6/21 nije ukinuta prvostepena presuda koja je osnov za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe na osnovu člana 425a ZKP, već je postupak vraćen na ponovno odlučivanje o žalbama protiv prvostepene presude, ukidanjem presude Apelacionog suda, Posebno odeljenje u Beogradu Kž1.Po1. 22/19 od 12. juna 2020. godine.

Imajući u vidu da iz napred navedenog proizlazi da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe poslednji put produžen nakon izricanja presude kojom je osuđen na kaznu zatvora, te da je u odluci o produženju pritvora jasno određeno vreme do kojeg pritvor može trajati – dok ne istekne vreme kazne na koju je osuđen, a koju, uračunavanjem celokupnog perioda trajanja pritvora podnosilac u vreme podnošenja ustavne žalbe nije izdržao, kao i da je odluka o pritvoru doneta od strane nadležnog suda u zakonito sprovedenom postupku, zbog postojanja pritvorskih razloga propisanih zakonom, kao i da navedena prvostepena presuda niti posebno rešenje o produženju pritvora nisu uklonjeni iz pravnog poretka, Ustavni sud ocenjuje da je pritvor prema podnosiocu u vreme podnošenja ustavne žalbe zakonit u smislu člana 5. stav 1(a) EKLjP, te su navodi ustavne žalbe o povredi prava iz člana 27.stav 1. Ustava, neosnovani.

S obzirom na navedeno Ustavni sud je, u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava, ustavnu žalbu odbio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

8. Sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković

Povreda prava na pravično suđenje zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti