Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko deset godina. Utvrđuje odgovornost prvostepenog suda za neefikasnost i dosuđuje naknadu nematerijalne štete od 500 evra podnosiocu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nen adić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Matića iz Male Kamenice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jovana Matića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beoradu u predmetu P. 3843/02, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 27776/11 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nemater ijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se nadležnim sudovima u Beogradu da preduzmu sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovan Matić iz Male Kamenice izjavio je, 23. febr uara 2010. godine, preko punomoćnika Ivice Radonjića, advokata iz Negotina, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede pra va na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji s e vo dio pr ed Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3843/02, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 27776/11 .

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac još 28. decembr a 2002. godine podneo Trećem opštinskom sudu u Beogradu tužbu radi duga; da ni nakon osam godina od podnošenja tužbe postupak nije okončan, osim što je bilo više nezakonitih pokušaja suda da tužbu odbaci, da je smatra povučenom i slično; da je višegodišnjim prolingiranjem postupka i nedonošenjem presude podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenog Ustavom garantovanog prava, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, kao i da mu se utvr di pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 27776/11(ranije predmet Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3843/02) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 28. decembr a 2002. godine podneo Trećem opštinskom sudu u Beogradu t užbu radi duga protiv tuženog Z. D. iz Beograda.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 3843/02.

Prvostepeni sud je zakazao pripremno ročište za 5. maj 2003. godine, ali je isto odloženo, jer tuženi nije uredno pozvan, a punomoćnik tužioca je obavestio sud da neće prisustvovati ročištu. Sud je 5. maja 2003. godine naložio punomoćniku tužioca da dostavi tačnu adresu tuženog, jer tužba i poziv za ročište nisu mogli biti dostavljeni tuženom na adresu navedenu u tužbi.

Punomoćnik tužioca je 14. juna 2003. godine dostavio sudu adresu tuženog koja je označena u tužbi, navodeći da je omaškom kao broj stana naveden broj 6, umesto broja 5. Predložio je da sud tuženom postavi privremenog zastupnika „u liku Vojislava Vasiljevića , advokata iz Negotina, ukoliko dostavljanje poziva i podnesaka tuženom i dalje ne bude moguće“.

Treći opštinski sud u Beogradu je rešenje m P. 3843/02 od 30. juna 2003. godine, odbacio tužbu kao neurednu . U obrazloženju rešenja je navedeno da punomoćnik tužioca nije postupio po nalogu suda, jer je dostavio istu adresu tuženog .

Protiv navedenog rešenja tužilac je izjavio žalbu.

Okružni sud u Beogradu je rešenje m Gž. 9665/03 od 29. septe mbra 2003. godine, uvažio žalbu tužioca , ukinuo ožalbeno rešenje i pre dmet vratio prvostepenom sudu na ponovni po stupak.

Spisi predmeta su 14. oktobra 2003. godine vraćeni prvostepenom sudu.

Predmet je u ponovnom prvostepenom postupku dobio novi broj P. 2989/03.

Treći opštinski sud u Beogradu je dopisom od 2. februara 2004. godine zatražio od Ureda za registar stanovništva podatke o prijavi prebivališta tuženog Z. D. i 29. februara 2004. godine dobio obaveštenje da je adresa napromenjena – Bulevar Kralja Aleksandra 250, III sprat, stan 5. Nakon toga, sud je zakazo pripremno ročište za 17 januar 2005. godine i odredio da se tuženi, uz dostavljanje tužbe, pozove preko sudskog pozivara. Poziv za pripremno ročište i tužba nisu uručeni tuženom, a pozivar je na dostavnici konstatovao da prema izjavi više stanara iz zgrade „stranka živi u Švedskoj“. Na pripremno ročište je uredno pozvan punomoćnik tužioca, ali je tražio da se ročište odloži. Sud je odložio ročište na neodređeno vreme i dopisom od 18. januara 2005. godine pozvao punomoćnika tužioca da se izjasni da li predlaže postavljanje privremenog zastupnika tuženom. Podneskom od 4. marta 2005. godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da ostaje pri svom predlogu iz podneska od 14. juna 2003. godine da se tuženom postavi privremeni zastupnik. Tužilac je 22. novembra 2005. godine dostavio sudu dokaz o izvršenoj uplati troškova postavljanja privremenog zastupnika, koga je sud postavio tuženom rešenjem od 6. juna 2006. godine. Prvostepeni sud je 8. decembra 2006. godine doneo rešenje kojim je promenio privremenog zastupnika tuženom, nenavodeći razloge za ovu izmenu.

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 17. aprila 2007. godine određeno je izvođenje dokaza saslušanjem tužioca i ročište odloženo na neodređeno vreme kako bi punomoćnik obavestio sud kada će tužilac doći u Srbiju. Punomoćnik tužioca je podne skom obavestio sud da će tužilac doći iz inostranstva u periodu od 20. do 25. septembra 2007. godine, ali na ročište zakazano za 21. septembar 2007. godine nije pristupio, pa ročište nije održano, već je novo zakazano za 24. januar 2008. godine, ali ni ono nije održano zbog bolesti punomoćnika tužioca.

Vrhovni sud Srbije je rešenjem R. 342/08 od 9. aprila 2008. godine odbio predlog tužioca za određivanje drugog nadležnog suda.

Predmetu je dodeljen novi broj P. 2337/08.

Privremeni zastupnik tuženog je 23. maja 2008. godine obavestio prvostepeni sud da je 21. aprila 2008. godine ispisan iz imenika advokata Advokatske komore Beograda, pa je Treći opštinski sud u Beogradu rešenjem P. 2337/08 od 27. maja 2008. godine postavio novog privremenog zastupnika tuženom. Kako postavljeni privremeni za stupnik nije uzeo učešće u postupku, Treći opštinski sud je rešenjem P. 2337/08 od 3. septembra 2008. godine postavio novog privremenog zastupnika tuženom.

Na ročištu od 13. oktobra 2008. godine saslušan je tužilac kao parnična stranka.

Privremeni zastupnik tuženog je 14. novembra 2008. godine dostavio sudu podnesak u kojem je istakao prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog.

Ročište koje je bilo zakazano za 12. februara 2009. godine je odloženo, a na naredno ročište zakazano za 27. april 2009. godine nisu pristupile parnične stranke, pa je Treći opštinski sud u Beogradu doneo rešenje P. 2337/08 od 27. aprila 2009. godine da se tužba smatra povučenom.

Punomoćnik tužioca je podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje . Treći opštinski sud u Beogradu je na ročištu održanom 29. decembra 2009. godine doneo rešenje kojim je dozvolio vraćanje u pređašnje stanje, pa je ukinu o svoje rešenje P. 2337/08 od 27. aprila 2009. godine.

Postupak je nakon 1. januara 2010. godine i ustanovljenja nove mreže sudova nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem P. 50878/10.

Tokom daljeg postupka pred prvostep enim sudom su održana ročišta 29. juna i 17. novembra 2010. godine i 3. marta 2011. godine , na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem svedoka i čitanjem p ismenih dokaza.

Prvi osnovni sud u Beogradu je presudom P. 50878/10 od 3. marta 2011. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene presude tužilac je izjavio žalbu .

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 3216/11 od 24. novembra 2011. godine ukinuo presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 50878/10 od 3. marta 2011. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da se pravilnost prvostepene presude ne može ispitati, jer su dati razlozi nejasni i u suprotnosti sa stanjem u spisima, kao i da je prvostepeni sud propustio da ceni sve dokaze.

Predmetu je u ponovnom postupku dodeljen novi broj P. 27776/11.

Prvostepeni sud je održao ročište 9. aprila 2012. godine na kojem je ponovo sproveo dokazni postupak i doneo presudu kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca i o bavezao tuženog da tužiocu na ime duga isplati određeni novčani iznos sa kamatom i da mu nadoknadi troškove postupka, kao što je navedeno u izreci.

Pismeni otpravak presude je dostavljen punomoćnicima parničnih stranaka sredinom jula 2012. godine.

Protiv navedene presude privremeni zastupnik tuženog je izjavio žalbu.

Nakon dostavljanja odgovora na žalbu privremenom zastupniku tuženog, spisi predmeta su 12. oktobra 2012. godine prosleđeni Osnovnom sudu u Negotinu, koji ih je tražio na uvid , jer je pred tim sudom pokrenut parnični postupak, zbog duga, između istih parničnih stranaka. Spisi predmeta su vraćeni Prvom osnovnom sudu u Beogradu i nakon toga odmah dostavljeni Apelacionom sudu u Beogradu radi donošenja odluke po žalbi.

Apelacioni sud u Beogradu nije doneo odluku o žalbi, jer je spise predmeta dostavio Ustavnom sudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ( "Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Ustavni sud najpre ko nstatuje da je period koji spada u nadležnost Ustavnog suda za ocenu razumne dužine trajanja postupka , počeo da teče 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 28. decembra 2002 . godine, podnošenjem tužbe Trećem opštinskom sudu u Beogradu i da još uvek nije okončan, ni nakon deset godina od njegovog pokretanja .

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da je dužini postupka u većoj meri doprinelo neažurno i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda , koje se ogleda u sledećem: pripremno ročište je zakazano četiri meseca nakon podnošenja tužbe; rešenje o odbacivanju tužbe kao neuredne od 30. juna 2003. godine i rešenje da se tužba smatra povučenom od 27. aprila 2009. godine su doneta iako za to nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi; postupak postavljanja privremenog zastupnika tuženom je otpočeo sredinom 2005. godine iako je to punomoćnik tužioca predložio još u podnesku od 14. juna 2003. godine; privremeni zastupnik tuženog je menjan čak četiri puta; između pojedinih tadnji koje je sud preduzimao u postupku prolazilo je i po pola godine, a da za to nisu postojali objektivni razlozi; za devet i po godina zakazano j e dvanaest ročišta; o zahtevu tužioca je prvi putodlučeno presudom P. 50878/10 od 3. marta 2011. godine, posle više od osam godina od podnošenja tužbe; navedena presuda je ukinuta jer su dati razlozi bili u suprotnosti sa stanjem u spisima, kao i zbog toga što nisu ocenjeni svi dokazi.

Ustavni sud je našao da nepoznato boravište tuženog, kao ni složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka.

Međutim, Ustavni sud je konstatovao da je i podnosil ac ustavne žalbe doprineo dužini trajanja postupka, jer punomoćnik tužioca nije pristupio na tri ročišta, a podnosilac na ročište na kome je trebalo da bude saslušan kao stranka, zbog njegovog boravka u inostranstvu, što je produžilo trajanje postupka za još nekoliko meseci.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3843/02, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 27776/11.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim sudovima u Beogradu da preduzmu neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u izn osu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka , neefikasno postupanje prvostepenog sud a i delimični doprinos podnosioca ustavne žalbe produženju parnice . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo.

8. Povodom zahteva podnosioca za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je konstatovao da predmetni parnični postupak još uvek nije okončan i da će sudovi u redovnom sudskom postupku odlučiti o troškovima postupka, te da za sada nema mesta odlučivanju o postavljenom zahtevu.

Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako ( poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

9. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti