Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljnog odbacivanja predloga za izvršenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Poništeno je rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je potvrđeno odbacivanje predloga za izvršenje, jer sud nije uzeo u obzir da je uredna izvršna isprava već postojala u spisima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. S . iz sela T , kod Dimitrovgrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. januara 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. S . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž I. 3434/18 od 27. septembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gž I. 3434/18 od 27. septembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 41295/16 od 10. jula 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. S . iz sela T , kod Dimitrovgrada je , 24. novembra 201 8. godine, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž I. 3434/18 od 27. septembra 2018. godine, zbog povrede načela ograničenja ljudskih i manjinskih prava i načela zabrane diskriminacije, utvrđenih čl. 20. i 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava .

U ustavnoj žalbi podnosilac je, između ostalog, naveo da je Viši sud u Beogradu u osporenom rešenju ocenio da se žalbenim navodima izvršnog poverioca ne dovodi u pitanje pravilnost i zakonitost prvostepene odluke, kojim je odbačen njegov predlog za izvršenje kao neuredan, kod činjenice da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da u istim ne postoji izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, čime je, prema mišljenju podnosioca, taj sud prešao preko svih činjenica i dokaza koje je on izneo i dostavio.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 41295/16 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, je 7 . decembra 2016. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu podneo predlog za izvršenje, uz koji je, pored ostalog, priložio kopiju pravnosnažne presude Opštinskog suda u Dimitrovgradu iz 2007. godine, čije izvršenje traži, a na kojoj se na prednjoj strani nalazi pečat Opštinskog suda u Dimitrovgradu da je odluka izvršna dana 17. oktobra 2007. godine, a na poleđini - pečat ove re kojim se potvrđuje da je kopija istovetna sa njenim izvornikom. U predlogu je kao izvršni dužnik označena Republika Srbija – Ministarstvo odbrane.

Dopisom Ii. 41295/16 od 9. decembra 2016. godine Prvi osnovni sud u Beogradu je naložio izvršnom poveriocu da, u roku od osam dana od dana prijema naloga, pod pretnjom posledica propuštanja, dostavi tom sudu nov formalno uređen predlog za izvršenje u četiri primerka, tako što će uskladiti predlog za izvršenje sa izvršnom ispravom i pravilno označiti matični broj Ministarstva odbrane. Ovaj nalog dostavljen je izvršnom poveriocu 23. decembra 2016. godine. U spisima predmeta se nalazi službena beleška od 20. januara 2017. godine u kojoj je navedeno da je izvršni poverilac tog dana pristupio u sud i obavestio sud da je 29. decembra 2016. godine dostavio uređen podnesak, kao i konstatacija da se u elektronskom sistemu ni u pisarnici taj podnesak ne nalazi, te je poveriocu, kao neukoj stranci , dat nov rok za uređenje predloga za izvršenje. U spisima se, dalje , nalazi dopis Prvog osnovn og sud a u Beogradu Ii. 41295/16 od 3. maja 2018. godine, kojim je izvršnom poveriocu naloženo da u roku od osam dana od dana prijema dopisa, a pod pretnjom posledica propuštanja, dostavi nov formalno uređen predlog za i zvršenje u četiri primerka u kojem će ispravno označiti izvršnog dužnika, te dostaviti izvršnu ispravu u originalu. Ovaj nalog je dostavljen izvršnom poveriocu 11. maja 2018. godine.

Izvršni poverilac je 19. maja 2018. godine d ostavio Prvom osnovnom sudu u Beogradu nov predlog za izvršenje i neoverenu kopiju izvršne isprave. U predlogu je uz naziv izvršnog dužnika naveden isti matični broj kao i u predlogu iz decembra 2016. godine, a li je u zahtevu da se izvršenje odredi na novčanim sredstvima dužnika koja se nalaze na određenom računu naveden matični broj kao iz naloga suda iz 2016. godine.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 41295/16 od 10. jula 2018. godine, s pozivom na odredbe člana 98. stav 3. i člana 101. st. 1, 2. i 3. Zakona o parničnom postupku, odbačen je predlog za izvršenje izvršnog poverioca podnet 7. decembra 2016. godine, kao neuredan, uz obrazloženje suda da poverilac nije postupio po nalogu suda i nije dostavio izvršnu is pravu u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, uredno snabdevenu potvrdom o izvršnosti, u smislu odredbe člana 59. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, niti je izvršni dužnik pravilno označen, a saglasno odredb i člana 300 . Zakona , te da predlog za izvršenje ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž I. 3434/18 od 27. septembra 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog poverioca, te je potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 41295/16 od 10. jula 2018. godine. U obrazloženju označenog rešenja navedeno je da je pravilno prvostepeni sud primenio odredbe člana 98. sta 3. i člana 101. st. 1, 2. i 3. Zakona o parničnom postupku i odbacio predlog za izvršenje kao neuredan, s obzirom na to da je izričitom zakonskom odredbom člana 59. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisana obaveza da se uz predlog za izvršenje podnese izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu. Takođe, navedeno je da se žalbenim navodima izvršnog poverioca ne dovodi u pitanje pravilnost i zakonitost ožalbene odluke, jer su neosnovani navodi izvršnog poverioca da je postupio po dopisu suda kod činjenice da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da u njima ne postoji izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu.

U spisima predmeta, pored ulepljenog primerka, nalaze i tri primerka izvršne isprave sa pečatom izvršnosti i overe koji nisu ulepljen i sa ostalim prilozima.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je: da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava; da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati; da su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 20.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki; da svako ima pravo na jadnaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje i 113/17 – autentično tumačenje) propisano je: da identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu koji je pravno lice jesu: poslovno ime i matični broj i poreski identifikacioni broj (član 30. stav 2.); da se izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak (član 39.); da se u predlogu za izvršenje naznačavaju identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku (član 30), izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet ili više sredstava i predmeta izvršenja, i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja; da se uz predlog za izvršenje prilaže izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, i druga isprava određena ovim zakonom, s tim što izvršna isprava mora da sadrži potvrdu o izvršnosti ; da se predlog za izvršenje podnosi najmanje u četiri primerka (član 59. st. 1, 2. i 4.); da ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik naznačena Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, izvršni poverilac dužan je da, pored računa izvršenja budžeta, naznači direktnog korisnika budžetskih sredstava zbog čijeg rada je nastalo potraživanje koje se namiruje i jedinstven broj korisnika javnih sredstva koji pripada tom direktnom korisniku budžetskih sredstava (član 300. stav 2.).

Zakonom o parničnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US i 55/14) , koji se, shodno odredbi člana 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, primenjivao u konkretnom slučaju, propisano je: da se tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i pravni lekovi podnose u pisanom obliku (podnesci); da podnesci moraju da budu razumljivi, da sadrže sve ono što je potrebno da bi po njima moglo da se postupi, a naročito: označenje suda, ime i prezime, poslovno ime privrednog društva ili drugog subjekta, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca; da ako izjava sadrži zahtev, stranka je dužna da u podnesku navede činjenice na kojima zahtev zasniva, kao i dokaze ako je to potrebno (član 98. st. 1, 3. i 4.); da ako je podnesak nerazumljiv ili nepotpun (član 98. stav 3), sud će stranci koja nema punomoćnika da vrati podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugačije propisano; da ako sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odrediće rok od osam dana za ponovno podnošenje podneska; da ako podnesak bude ispravljen, odnosno dopunjen i podnet sudu u roku određenom za dopunu ili ispravku, smatraće se da je podnet sudu onog dana kad je prvi put bio podnet; da će se smatrati da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku, a ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune, odbaciće se, da ako je podnesak, koji je u ime stranke podneo punomoćnik, odnosno javni pravobranilac ili javni tužilac nerazumljiv ili nepotpun, sud će da ga odbaci; da ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka, sud će da ih umnoži o trošku stranke koja je propustila obavezu.

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da je Viši sud u Beogradu proizvoljno utvrdio činjenice, što je imalo za posledicu proizvoljnu primenu prava, a na štetu podnosioca.

S tim u vezi, Ustavni sud još jednom ukazuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i sadržine osporenih akata ne proizlazi da je zaključivanje redovnih sudova bilo očigledno proizvoljno ili arbitrarno na štetu podnosioca, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta utvrđivanja činjenica, odnosno pravilnosti činjeničnih zaključaka. Na navedeno ukazuje i stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica koju učini nacionalni sud, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62, kao i Odluku Ustavnog suda Už-4231/2016 od 20. septembra 2017. godine).

Razmatrajući da li je postupanje i odlučivanje redovnog suda bilo proizvoljno, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da je u predmetnom slučaju Viši sud u Beogradu predlog podnosioca ustavne žalbe za izvršenje odbacio kao neuredan, jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. Ovakvu odluku prvostepeni sud je doneo jer je ocenio da u predlogu za izvršenje izvršni dužnik nije pravilno označen, kao i jer uz predlog nije dostavljena izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu. Prema stanovištu Višeg suda u Beogradu iznetom u osporenom rešenju, predlog za izvršenje je trebalo odbaciti jer uz njega nije priložena izvršna isprava u odgovarajućoj formi .

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je izvršni postupak takav postupak u kome se mogu prinudnim putem izvršiti odluke sudova (ili drugih nadležnih organa). Da li će neko lice koje ima izvršnu ispravu pokrenuti postupak njenog izvršenja , stvar je njegove dispozicije. Ali ukoliko to učini, dužan je da postupa u skladu sa merodavnim procesnim propisom. S druge strane postoji obaveza organa koji sprovode izvršenje da taj postupak bude sproveden uz primenu i poštovanje propisanih pravila postupka. Ovakvo postupanje sudova čini jednu od garancija prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava . Na taj način se omogućava strankama koje su svoje ponašanje uskladile sa postojećim procesnim pravilima, da očekuju da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primeniti.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da je u predmetnom izvršnom postupku osporenim rešenjem pravnosnažno odbačen predlog izvršnog poverioca za izvršenje kao neuredan. U vezi sa navedenim, Ustavni sud, najpre, ukazuje da je drugostepeni sud (za razliku od Prvog osnovnog suda u Beogradu koji je, i pored postupanja poverioca po nalogu suda, našao da predlog za izvršenje ne sadrži sve propisane podatke), podneti predlog ocenio neurednim, jer dostavljena izvršna isprava nije bila original, overena kopija ili prepis. Ustavni sud konstatuje da iz spisa predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu proizlazi da prilikom uređivanja predloga, podnosilac nije dostavio izvršnu ispravu u propisanoj formi. Ovakav propust bi mogao da bude razlog da redovni sud odbaci predlog za izvršenje , ali Ustavni sud ukazuje da postupajući sud nije ima o u vidu da je uz prvobitni predlog za izvršenje dostavljena overena kopija izvršne isprave (u četiri primerka). S obzirom na obavezu suda, pa i drugostepenog, da ispita sve činjenice relevantne za svoju odluku , Ustavni sud je ocenio da nije ustavnopravno prihvatljivo stanovište Višeg suda u Beogradu da, u okolnostima konkretnog slučaja, nepostupanjem po ovakvom nalogu redovnog suda za uređenje, podnosilac kao izvršni poverilac treba da trpi sankcije.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž I . 3434/18 od 27. septembra 201 8. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravno na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavn u žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu i određivanjem da taj sud ponovo odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog poverioca , izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu 41295/16 od 10. jula 201 8. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Budući da podnosilac posebno ne obrazlaže istaknutu povredu načela utvrđenih čl. 20. i 21. Ustava, to se Ustavni sud nije upuštao u ocenu tih navoda.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljnog odbacivanja predloga za izvršenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti