Ustavni sud odbija žalbu u vezi sa izvršenjem sudskih penala zbog imisije mirisa

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja o izvršenju sudskih penala. Podnosioci, vlasnici farme pilića, tvrdili su povredu prava na pravično suđenje, jer im je naložena naplata penala zbog emitovanja neprijatnih mirisa, što osporavaju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13491/2019
17.09.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. K . i B . K, obojice iz Č . kod Žitišta , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. septembra 2020. godine , doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba G. K . i B . K . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu IPV(I). 110/19 od 25. novembra 2019. godine.

2. Odbacuje se predlog G. K . i B . K . za odlaganje izvršenja rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu IPV(I). 110/19 od 25. novembra 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. K . i B . K, obojica iz Č . kod Žitišta , izjavili su Ustavnom sudu, 17. decembra 2019. godine, preko punomoćnika J . M , advokata iz Zrenjanina, ustavnu žalbu, koja je dopunjena podnescima od 3. februara i 18. marta 2020. godine, protiv rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu IPV(I). 110/19 od 25. novembra 2019. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1 . Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da podnosioci na svojim katastarskim parcelama u selu Č. imaju sagrađane objekte-farme pilića, a za koje objekte su ishodovali propisane dozvole; da je njihov komšija N.Š. protiv podnosilaca ustavne žalbe podneo tužbu, radi zabrane emitovanja neprijatnih miris a iz objekata podnosilaca za uzgoj pilića prema nepokretnosti tužioca ; da je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, dok je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu tako što je usvojio tužbeni zahtev; da je izvršni poverilac na osnovu izvršne isprave (drugostepene presude) podneo predlog za izricanje sudskih penala, a koji predlog je usvojen; da je nako n toga izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje (naplatu) izrečenih sudskih penala za vremenski period od 30. decembra 2018. do 17. marta 2019. godine u ukupnom novčanom iznosu od 1.560.000,00 dinara, a koji predlog je pravnosnažno usvojen; da je izvršni poverilac označeni novčani iznos u celosti naplatio; da je izvršni poverilac podneo novi predlog za izvršenje izrečenih sudskih penala za vremenski period od 18. marta do 31. jula 2019. godine u ukupnom novčanom iznosu od 2.720.000,00 dinara, a koji predlog je pravnosnažno usvojen i izrečeni sudski penali se trenutno naplaćuju plenidbom 2/3 zarade podnosioca G. K; da izvršni poverilac putem izrečenih sudskih penala želi da naplati novčani iznos od 4.280.000,00 dinara, dok je tržišna cena njegove parcele 1.600.000,00 dinara; da izvršni sud podnosiocima ustavne žalbe uskraćuje mogućnost da dokažu da poštuju obavezu iz izvršne isprave, da ne emituju neprijatne mirise iz svojih objekata, pri čemu izvršni poverilac prinudnim putem pribavlja imovinsku ko rist koja je trostruka vrednosti njegove parcele; da su, takođe, u međuvremenu otuđili svoje katastarske parcele trećim licima; da ovakvo postupanje izvršnog suda uništava njihovu imovinu i njihove porodice, jer na ime izrečenih sudskih penala s uštinski moraju da plate novčane iznos e koji znatno prevazi laze vrednos t njihovih objekata-farmi pilića; da je za naplatu izrečenih sudskih penala potrebno da se sprovede izvršenje na svim nepokretnostima podnosilaca i da se vrši plenidba njihovih zarada, koji su jedini izvor prihoda.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi rešenje Osnovnog suda u Zrenjaninu IPV(I.). 110/19 od 25. novembra 2018. godine. U ustavnoj žalbi je istaknut predlog za odlaganje izvršenja rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu IPV(I.). 110/19 od 25. novembra 2018. godine. Tražili su i troškove na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom sporu :

Tužilac N.Š. podneo je tužbu Osnovnom sudu u Zrenjaninu protiv tuženih G . K . i B . K, ovde podnosilaca ustavne žalbe, sa zahtevom da prestanu sa radnjama uznemiravanja tužioca u korišćenju svoje katastarske parcele tako što im se zabranjuje da ispuštaju štetne imisije u vidu neprijatnih mirisa u procesu tova pilića iz svojih objekata prema katastarskoj parceli tužioca.

Osnovni sud u Zrenjaninu je presudom P. 1545/17od 5. marta 2018. godine odbio kao neosnosvan tužbeni zahtev.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 2309/18 od 21. septembra 2018. godine usvojio žalbu tužioca i preinačio prvostepenu presudu, tako što je usvojio tužbeni zahtev.

Izvršni poverilac N.Š. podneo je predlog za izricanje sudskih penala Osnovnom sudu u Zrenjaninu protiv izvršnih dužnika G . K . i B . K, ovde podnosilaca ustavne žalbe.

Osnovni sud u Zrenjaninu je rešenjem I. 1200/18 od 13. decembra 2018. godine naložio izvršnim dužnicima da prestanu sa radnjama uznemiravanja izvršnog poverioca u naknadnom roku od osam dana, te ukoliko ne prestanu sa radnjama uznemiravanja u datom naknadnom roku izriče se obaveza da plate solidarno izvršnom poveriocu 20.000,00 dinara za svaki dan zadocnjenja za raspon vremena od isteka naknadnog roka od osam dana pa dok izvršni poverilac ne podnese predlog za izvršenje izvršne isprave.

Osnovni sud u Zrenjaninu je rešenjem IPV(I.). 23/19 od 27. februara 2019. godine odbio kao neosnovan prigovor podnosilaca ustavne žalbe i potvrdio prvostepeno rešenje.

Izvršni poverilac je podneo Osnovnom sudu u Zrenjaninu predlog za izvršenje izrečenih sudskih penala u ukupnom novčanom iznosu od 1.580.750,00 dinara za vremenski period od 30. decembra 2018. do 17. marta 2019. godine.

Osnovni sud u Zrenjaninu je rešenjem Ii. 220/19 od 19. marta 2019. godine usvojio predlog za izvršenje.

Osnovni sud u Zrenjaninu je rešenjem IPV(I). 50/19 od 6. juna 2019. godine odbio kao neosnovan prigovor podnosilaca ustavne žalbe i potvrdio prvostepeno rešenje.

Izvršni poverilac je podneo Osnovnom sudu u Zrenjaninu novi predlog za izvršenje izrečenih sudskih penala u ukupnom novčanom iznosu od 2.720.000,00 dinara za vremenski period od 18. marta 2018. do 31. jula 2019. godine. U podnetom predlogu, izvršni poverilac je naveo da je tražio i naplatio sudske penale u ukupnom novčanom iznosu od 1.580.750, 00 dinara za vremenski period od 30. decembra 2018. do 17. marta 2019. godine.

Osnovni sud u Zrenjaninu je rešenjem Ii. 220/19 od 5. avgusta 2019. godine usvojio predlog.

Osnovni sud u Zrenjaninu je osporenim rešenjem IPV(I). 110/19 od 25. novembra 2019. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosilaca ustavne žalbe i potvrdio prvostepeno rešenje.

Zaključkom Javnog izvršitelja Ž. K . I.I. 204/2019. godine od 21. januara 2020. godine određeno je izvršenje plenidbom 2/3 zarade p odnosioca ustavne žalbe G. K , radi namirenja novčanog potraživanja u iznosu od 2.720.000,00 dinara.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje i 113/17 – autentično tumačenje) propisano je: da ako izvršni dužnik ne ispuni obavezu na činjenje, nečinjenje ili trpljenje utvrđenu izvršnom ispravom, sud može u izvršnom postupku, na predlog poverioca kao izvršnog poverioca, da naloži izvršnom dužniku da u roku od osam dana ispuni svoju obavezu (naknadni rok) i izrekne mu da, ako obavezu ne ispuni u naknadnom roku, plati izvršnom poveriocu određeni iznos novca za svaki dan zadocnjenja ili neku drugu jedinicu vremena (sudski penali), za raspon vremena od isteka naknadnog roka pa dok izvršni poverilac ne podnese predlog za izvršenje izvršne isprave (član 340. stav 1.); da rešenje kojim se izriču sudski penali jeste izvršna isprava (član 340. stav 4.); da obaveza da se plate sudski penali prestaje kad izvršni dužnik ispuni obavezu ili kad izvršni poverilac podnese predlog za izvršenje izvršne isprave kojom je utvrđena nenovčana obaveza izvršnog dužnika (član 341. stav 4.) ; da sud koji je izrekao sudske penale donosi, na predlog izvršnog poverioca i u istom izvršnom postupku, rešenje o izvršenju rešenja o izrečenim sudskim penalima, pre njegove pravnosnažnosti, da je protiv rešenja o izvršenju dozvoljen prigovor (član 342.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbit rerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava.

Ustavni sud je, na osnovu priložene dokumentacije, utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe izvršnom ispravom, presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2309/18 od 21. septembra 2018. godine, utvrđena nenovčana obaveza – zabrana ispuštanja štetnih imisija u vidu neprijatnih mirisa u procesu tova pilića iz svojih objekata prema katastarskoj parceli tužioca. Izvršni poverilac (tužilac) nije podneo predlog za izvršenje navedene izvršne isprave, već je podneo predlog za izricanje sudskih penala, a nakon toga i predloge za izvršenje (plaćanje) izrečenih sudskih penala, a sve u smislu odredaba člana 340. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine. Kod izvršenja nenovčane obaveze, izvršni poverioci su slobodni u svom izboru, da umesto podnošenja predloga za izvršenje, podnesu predlog za donošenje rešenja o sudskim penalima, sa namerom da primoraju dužnika da ispuni nenovčanu obavezu nametnutu izvršnom ispravom (videti Odluku Ustavnog suda Už-8692/2018 od 5. decembra 2019. godine, objavljena na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

Izvršnom ispravom podnosiocima ustavne žalbe nametnuta je specifična nenovčana obaveza – zabrana ispuštanja štetnih imisija u vidu neprijatnih mirisa u procesu tova pilića. U vezi sa tim, Ustavni sud ukazuje na pravni stav Evropskog sud a za ljudska prava, koji prihvata i Ustavni sud, da zagađivanje okoline i jaki neprijatni mirisi mogu uticati na dobrobit lica i da ometaju (sprečavaju) pojedinca u korišćenju doma, tako što utiču na privatni i porodični život , i bez ozbiljnog ugrožavanja zdravlja (videti presudu Lopez Ostra protiv Španije, broj predstavke 16798/90, od 9. decembra 1994, stav 51. ). Dakle, sudskim penalima u konkretnom slučaju štiti se izvršnom poveriocu i pravo na dom, iz člana 8. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U konkretnom slučaju, podnosioci ustavne žalbe osporavaju pravnosnažno rešenje Osnovnog suda u Zrenjaninu IPV(I). 110/19 od 25. novembra 2019. godine kojim je određeno izvršenje (plaćanje) izrečenih sudskih penala u ukupnom novčanom iznosu od još 2.720.000,00 dinara za vremenski period od 18. marta 2018. do 31. jula 2019. godine.

U vezi sa tvrdnjama podnosilaca ustavne žalbe „da izvršni poverilac prinudnim putem pribavlja imovinsku korist koja je trostruka vrednosti njegove parcele“, „da na ime izrečenih sudskih penala suštinski moraju da plate novčane iznose koji znatno prevazilaze vrednost njihovih objekata-farmi pilića “, „da je za naplatu izrečenih sudskih penala potrebno da se sprovede izvršenje na svim nepokretnostima podnosilaca i da se vrši plenidba njihovih zarada, koji su jedini izvor prihoda“, Ustavni sud ukazuje da se ovim tvrdnjama podnosilaca osporava visina novčanog iznosa na ime plaćanja sudskih penala. Međutim, Ustavni sud ocenjuje da su u fazi izricanja sudskih penala, rešenjima Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 1200/18 od 13. decembra 2018. godine i IPV(I.). 23/19 od 27. februara 2019. godine, utvrđeni zakonski elementi za visinu sudskih penala ( 20.000,00 dinara za svaki dan zadocnjenja za raspon vremena od isteka naknadnog roka od osam dana pa dok izvršni poverilac ne podnese predlog za izvršenje izvršne isprave), a koji sudski akti nisu osporeni ustavnom žalbom.

Tvrdnja podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje zasniva se i na tome da im izvršni sud uskraćuje mogućnost da dokažu da poštuju obavezu iz izvršne isprave, da ne emituju neprijatne mirise iz svojih objekata u procesu tova pilića . Obaveza da se plate sudski penali prestaje, između ostalog, kad izvršni dužnik ispuni obavezu (član 341. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine). U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da svaka stranka mora da ima priliku da predloži dokaze potrebne za uspešnost njenog zahteva, a sud ima obavezu da sprovede odgovarajuće ispitivanje podnesaka, argumenata i dokaza stranaka, ne dovodeći u pitanje njegovu procenu da li su relevantni za njegovu odluku (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava Jokšas protiv Litvanije, broj predstavke 25330/07, od 12. novembra 2013, stav 55.). Primenjujući navedeno na konkretni slučaj i osporeno rešenje Osnovnog suda u Zrenjaninu IPV(I). 110/19 od 25. novembra 2019. godine, Ustavni sud ukazuje da je redovni sud cenio dokaze podnosilaca na okolnost da ne ispuštaju štetne imisije u vidu neprijatnih mirisa u procesu tova pilića iz svojih objekata prema katastarskoj parceli tužioca, ali je zaključio da se predloženim i ocenjenim dokazima ne utvrđuje tačnost navedene tvrdnje podnosilaca, a što je, po oceni Ustavnog s uda, ustavnopravno prihvatljivo. Ustavni sud, takođe, ocenjuje da podnosioci u ustavnoj žalbi nisu naveli da su u izvršnom postupku predložili određene dokaze koje smatraju relevantnim i koji bi direktno uticali na ishod plaćanja sudskih penala, a koje dokaze je izvršni sud odbio da ceni.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je izvršni sud dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje da u konkretnom slučaju podnosioci ustavne žalbe nisu dokazali da su izvršili nenovčanu obavezu iz izvršne isprave – da ne ispuštaju štetne imisije u vidu neprijatnih mirisa u procesu tova pilića iz svojih objekata prema katastarskoj parceli tužioca. Ustavni sud je , stoga, utvrdio da pod nosiocima ustavne žalbe osporenim rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu IPV(I). 110/19 od 25. novembra 2019. godine nije povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. S obzirom na to da je Ustavni sud meritorno odlučio o ustavnoj žalbi, to je predlog podnosi laca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu IPV(I). 110/19 od 25. novembra 2019. godine odbacio, u skladu sa odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, i rešio kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavni sud odbija žalbu u vezi sa izvršenjem sudskih penala zbog imisije mirisa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti