Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog dugotrajnog odlučivanja o troškovima

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Postupak odlučivanja o troškovima krivičnog postupka trajao je neopravdano dugo, preko osam godina, zbog neefikasnog postupanja Opštinskog suda u Ivanjici.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-135/2009
10.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Sretena Bukumirovića iz Osonice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. februara 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Sretena Bukumirovića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu K. 315/99 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sreten Bukumirović iz Osonice je 27. januara 2009. godine izjavio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu K. 315/99.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je u predmetu K. 315/99 Opštinskog suda u Ivanjici vođen krivični postupak po privatnoj tužbi i protivtužbi između podnosioca ustavne žalbe i Natalije Lazović iz Osonice. Dalje je navedeno da, kako presudom Opštinskog suda u Ivanjici K. 315/99 od 11. avgusta 2000. godine nije bilo odlučeno o predlogu podnosioca ustavne žalbe koji se odnose na troškove postupka, to je Okružni sud u Užicu presudom Kž. 112/02 od 13. maja 2002. godine naložio prvostepenom sudu da o zahtevu za dosudu troškova odluči posebnim rešenjem. Istaknuto je da odluka o troškovima postupka nije doneta ni posle punih osam godina, iako je podnosilac „intervenisao nebrojano puta“ putem pritužbi. Predložio je da sud usvoji ustavnu žalbu, te da mu naknadi štetu koja mu je pričinjena neažurnim postupanjem sudova.

2. Ustavna žalba je, kao pravno sredstvo, ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja u pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Opštinskog suda u Ivanjici K. 315/99 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Opštinskog suda u Ivanjici K. 315/99 od 11. avgusta 2000. godine okrivljeni Sreten Bukumirović, ovde podnosilac ustavne žalbe, i Vojimirka Bukumirović su oglašeni krivima za krivično delo uvrede iz člana 93. stav 1. Krivičnog zakona, a okrivljena Natalija Lazović za dva krivična dela uvrede iz člana 93. stav 1. istog zakona, pa im je izrečena uslovna osuda, i to okrivljenoj Nataliji Lazović tako što je utvrđena jedinstvena novčana kazna u iznosu od 800 dinara, Sretenu Bukumiroviću novčana kazna u iznosu od 1.200 dinara, a Vojimirki Bukumirović novčana kazna u iznosu od 600 dinara, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od po dve godine ne učine novo krivično delo. Okrivljeni su obavezani da na ime paušala plate sudu po 500 dinara, dok su podnosilac ustavne žalbe i Vojimirka Bukumirović obavezani da na ime troškova postupka solidarno plate Nataliji Lazović iznos od 2.500 dinara. Podnosilac ustavne žalbe je oslobođen optužbe da je učinio krivično delo ugrožavanja sigurnosti iz člana 67. stav 1. Krivičnog zakona, a na osnovu člana 350. stav 1. tačka 1. Zakona o krivičnom postupku.

Postupajući po izjavljenoj žalbi branilaca podnosioca ustavne žalbe i Vojimirke Bukumirović, Okružni sud u Užicu je doneo presudu Kž. 112/02 od 13. maja 2002. godine kojom je odbio kao neosnovanu žalbu, a presudu Opštinskog suda u Ivanjici K. 315/99 od 11. avgusta 2000. godine potvrdio. U obrazloženju te presude je, pored ostalog, navedeno da je u žalbi protiv prvostepene presude posebno istaknuto da o zahtevu za dosudu troškova krivičnog postupka od 11. avgusta 2000. godine, koji se odnosi na privatne tužioce – okrivljene (podnosioca ustavne žalbe i Vojimirku Bukumirović), prvostepeni sud nije odlučio, te da će o tom zahtevu prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem.

Podnosilac ustavne žalbe i Vojimirka Bukumirović su 18. juna 2002. godine podneli Opštinskom sudu u Ivanjici zahtev za dosuđivanje troškova, da bi isti sud 18. marta 2004. godine doneo rešenje K. 315/99 kojim je obavezao uslovno osuđenu – privatnu tužilju Nataliju Lazović da privatnim protivtužiocima – uslovno osuđenima podnosiocu ustavne žalbe i Vojimirki Bukumirović, solidarno plati na ime troškova krivičnog postupka iznos od 3.775 dinara, u roku od osam dana od pravnosnažnosti rešenja

Natalija Lazović je 30. marta 2004. godine izjavila žalbu protiv navedenog rešenja. Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 14. juna 2004. godine urgirao da sud odluči o troškovima postupka, da bi 30. juna iste godine zajedno sa Vojimirkom Bukumirović i njihovim zajedničkim braniocem Krstom Lukačevićem, podneo žalbu protiv prvostepenog rešenja.

Postupajući po navedenim žalbama, Opštinski sud u Ivanjici je doneo rešenje Kv. 26/04 od 28. novembra 2004. godine kojim je uvažio žalbu advokata Krste Lukačevića iz Ivanjice, punomoćnika – branioca podnosioca ustavne žalbe i Vojimirke Bukumirović i ukinuo rešenje Opštinskog suda u Ivanjici K. 315/99 od 18. marta 2004. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem Opštinskog suda u Ivanjici K. 315/99 od 16. maja 2005. godine obavezana je osuđena – privatna tužilja Natalija Lazović da privatnim protivtužiocima – uslovno osuđenima podnosiocu ustavne žalbe i Vojimirki Bukumirović, solidarno plati na ime troškova krivičnog postupka iznos od 15.150 dinara, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti rešenja.

Postupajući po žalbi Natalije Lazović, Opštinski sud u Ivanjici je doneo rešenje Kv. 28/05 od 21. septembra 2005. godine, kojim je uvažio žalbu okrivljene i ukinuo rešenje istog suda K. 315/99 od 16. maja 2005. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno odlučivanje.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 2. marta 2006. godine urgirao da sud odluči o troškovima postupka.

Rešenjem Opštinskog suda u Ivanjici K. 315/99 od 2. juna 2006. godine obavezana je osuđena – privatna tužilja Natalija Lazović da privatnim protivtužiocima – uslovno osuđenima podnosiocu ustavne žalbe i Vojimirki Bukumirović, solidarno plati na ime troškova krivičnog postupka iznos od 7.950 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti rešenja.

Protiv navedenog trećeg po redu prvostepenog rešenja o troškovima postupka žalbu su izjavili okrivljena – privatna tužilja Natalija Lazović, kao i punomoćnik privatnih tužilaca okrivljenih Sretena Bukumirović i Vojimirke Bukumirović, advokat Petar Lukačević.

Postupajući po izjavljenim žalbama, Opštinski sud u Ivanjici je doneo rešenje Kv. 35/06 od 18. marta 2008. godine, kojim je uvažio žalbu okrivljene Natalije Lazović i ukinuo rešenje istog suda K. 315/99 od 2. juna 2006. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno odlučivanje.

Nepunu godinu dana kasnije, 18. marta 2009. godine, Opštinski sud u Ivanjici je doneo rešenje K. 315/99 kojim je odbio zahtev okrivljenih Sretena Bukumirović i Vojimirke Bukumirović kojim su tražili da se okrivljena – privatna tužilja Natalija Lazović obaveže da im isplati troškove krivičnog postupka u iznosu od 9.600 dinara, kao neosnovan. Protiv navedenog rešenja nije izjavljena žalba.

4. Od značaja za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi su odredbe Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09), kojima je propisano: da će se u svakoj presudi i rešenju o kažnjavanju, rešenju o izricanju sudske opomene i rešenju kojim se obustavlja krivični postupak odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, a da kad je o troškovima krivičnog postupka odlučeno posebnim rešenjem, o žalbi protiv tog rešenja odlučuje veće (član 24. stav 6.) (član 194. st. 1. i 3.); da kad sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, kao i da u presudi kojom je više okrivljenih oglašeno krivim, sud će odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od njih, a ako to nije mogućno, osudiće sve okrivljene da solidarno snose troškove (član 196. st. 1. i 3.).

5. Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da, u ovom konkretnom slučaju, prilikom ocene razumnog roka suđenja treba uzeti u obzir period od 11. avgusta 2000. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe istakao zahtev za dosuđenje troškova krivičnog postupka Opštinskom sudu u Ivanjici, pa do 18. marta 2009. godine kada je isti sud doneo rešenje K. 315/99.

Kada je reč o dužini trajanja ovog postupka u navedenom delu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni sudski postupak ukupno trajao osam godina i sedam meseci.

Navedeno trajanje sudskog postupka u kome je samo odlučivano o troškovima nastalim u krivičnom postupku, samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da isti zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu vremenskog trajanja postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da u ovom postupku nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala naročito obiman i dugotrajan postupak, posebno imajući u vidu da se odlučivalo samo o troškovima krivičnog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dugom vremenskom trajanju postupka, niti je preduzimao radnje kojima bi odugovlačio postupak. Štaviše, on je nekoliko puta urgirao da sud što pre odluči o njegovom zahtevu.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju ovog postupka je nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Ivanjici koji nije postupao ažurno, kako bi o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka odlučio bez nepotrebnog odugovlačenja.

Pre svega, Ustavni sud konstatuje da je Opštinski sud u Ivanjici u presudi K. 315/99 od 11. avgusta 2000. godine propustio da odluči o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka, iako je on taj zahtev istakao na glavnom pretresu 11. avgusta 2000. godine. Nakon donošenja presude Okružnog suda u Užicu Kž. 112/02 od 13. maja 2002. godine u kojoj je konstatovano da će prvostepeni sud posebnim rešenjem odlučiti o istaknutom zahtevu za dosuđenje troškova postupka, Opštinskom sudu u Ivanjici bilo je potrebno godinu dana i devet meseci da donese rešenje o troškovima krivičnog postupka (K. 315/99 od 18. marta 2004. godine).

Pored toga, drugostepeno veće Opštinskog suda u Ivanjici je tri puta ukidalo prvostepena rešenja istog suda i predmet vraćalo na ponovni postupak, čime je trajanje postupka značajno produženo. U prilog navedenom govori i to da je postupajućem sudu bilo potrebno čak godinu dana i devet meseci da donese rešenje Kv. 35/06 od 18. marta 2008. godine kojim je odlučio o žalbama izjavljenim protiv trećeg po redu prvostepenog rešenja K. 315/99 od 2. juna 2006. godine, kao i da je nakon toga Opštinskom sudu u Ivanjici bilo potrebno skoro godinu dana da donese četvrto po redu prvostepeno rešenje K. 315/99 od 13. marta 2009. godine, kojim je, konačno, odbijen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova krivičnog postupka. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da svako ukidanje sudske odluke i vraćanje predmeta na ponovno suđenje, doprinosi odugovlačenju postupka. Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine (broj aplikacije 70767/01, stav 51), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog suda u Ivanjici da pravovremeno i efikasno postupa dovelo do toga da je postupak u kome je odlučivano samo o troškovima krivičnog postupka trajao osam godina i sedam meseci.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, kao u tački 1. izreke.

Primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Ustavni sud je zaključio da ovu odluku zbog njenog značaja za zaštitu ljudskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog dugotrajnog odlučivanja o troškovima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti