Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu o pravu na žig

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 13 godina. Ostali navodi o povredi prava na pravično suđenje i imovinu odbačeni su kao neosnovani, jer odluke nisu bile arbitrerne.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „P. I .“ d.o.o. B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. novembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „P. I .“ d.o.o. B. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Beogradu u predmetu P. 671/05 (inicijalno predmet broj P. 785/98) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se predlog podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5114/10 od 30. novembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „P. I .“ d.o.o. B, preko punomoćnika R. P, advokata iz B, podnelo je 23. februara 2012. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5114/10 od 30. novembra 2011. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog članom 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje, na suđenje u razumnom roku, na jednaku zaštitu prava i na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi podnosilac osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i primene materijalnog prava u postupku koji je prethodio ustavnosudskom i ističe nedostatke u obrazloženju osporene presude. Podnosilac ističe i da je predmetni postupak vođen 12 godina, usled čega mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporenu presudu i naloži nadležnom sudu da ponovo odluči o izjavljenoj žalbi. Podnosilac u ustavnoj žalbi nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete usled povrede Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku. Uz ustavnu žalbu podnet je predlog za odlaganje izvršenja osporene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Okružnog suda u Beogradu P1. 167/05, kao i u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe kao tuženog, tužilac A. P . je 1. septembra 1998. godine podneo tužbu Okružnom sudu u Beogradu, kojom je tražio da mu se prizna pravo na žig „P .“, žig „M. P .“ i žig „P. P .“. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 785/98.

Podneskom od 13. oktobra 1998. godine kao tužilac u predmetnom postupku označena je samostalna zanatska radnja „P. P .“ A. P, dok je podneskom od 11. januara 1999. godine preinačena tužba, tako što je traženo da se tužilac odredi za nosioca prava na žig „P .“ koji će koristiti za označavanje artikla za pušače (muštikla iz klase 34 Međunarodne klasifikacije roba i usluga). Tuženi se protivio navedenim preinačenjima tužbe.

Do donošenja rešenja o prekidu predmetnog postupka zakazano je devet ročišta, od kojih dva nisu održana, jedno na zahtev tuženog, a drugo zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Okružni sud u Beogradu je 21. februara 2000. godine doneo rešenje P. 785/98, kojim je prekinuo predmetni parnični postupak do okončanja postupka P. 106/96, koji se između istih stranaka vodio pred istim sudom. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu od 1. oktobra 2003. godine određen je nastavak prekinutog postupka. Istim rešenjem Okružni sud u Beogradu se oglasio nenadležnim, s tim da će spisi predmeta, po pravnosnažnosti tog rešenja, biti dostavljeni Trgovinskom sudu u Beogradu, kao nadležnom sudu za postupanje u predmetnoj pravnoj stvari. Protiv tog rešenja tužilac je izjavio žalbu, koja je rešenjem Vrhovnog suda Srbije od 12. maja 2004. godine odbijena kao neosnovana, nakon čega su spisi predmeta dostavljeni Trgovinskom sudu u Beogradu. Trgovinski sud u Beogradu se rešenjem P. 3969/04 od 23. februara 2005. godine oglasio nenadležnim za postupanje u predmetnom sporu, te je spise predmeta vratio Okružnom sudu u Beogradu, koji je, dopisom od 9. septembra 2005. godine izazvao sukob nadležnosti. Vrhovni sud Srbije je 21. decembra 2005. godine doneo rešenje R1. 158/05, kojim je odredio da je Okružni sud u Beogradu stvarno nadležan za postupanje u ovoj parnici, jer je, u međuvremenu, trgovinska radnja „P. P .“ A. P . brisana iz registra radnji.

U nastavku postupka pred Okružnim sudom u Beogradu predmet je dobio broj P. 671/05, a do zaključenja glavne rasprave zakazano je devet ročišta, od kojih je pet održano.

Presudom Okružnog suda u Beogradu P. 671/05 od 14. oktobra 2008. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, istaknut podneskom od 26. marta 2007. godine, te je A. P . oglašen za podnosioca prijave Ž-796/98 od 28. jula 1998. godine, umesto podnosioca prijave „P . I .“ d.o.o. B, za priznanje prva na žig „P.“ za označavanje artikla za pušače iz klase 34 Međunarodne klasifikacije roba i usluga, jer je u toku postupka parnični sud utvrdio da je tužilac, preko svoje radnje, bio prvi koji je u prometu koristio znak „P.“ za obeležavanje svoje robe iz klase 34 Međunarodne klasifikacije roba i usluga i pre nego što je tuženi podneo prijavu nadležnom organu za zaštitu znaka „P.“ u navedenoj klasi.

Protiv označene prvostepene presude tuženi je izjavio žalbu, osporavajući nadležnost suda da postupa u predmetnoj parnici, pravni interes tužioca za učestvovanje u toj parnici, kao i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i primene materijalnog prava. Spisi predmeta su 16. januara 2009. godine dostavljeni drugostepenom sudu radi odlučivanja o izjavljenoj žalbi.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5114/10 od 30. novembra 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, te je potvrđena prvostepena presuda Okružnog suda u Beogradu P. 675/05 od 14. oktobra 2008. godine. U obrazloženju osporene drugostepene presude navedeno je, između ostalog, da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio odredbe čl. 5, 37, 47. i 54. Zakona o žigovima („Službeni list SRJ“, broj 15/95), kada je tužioca oglasio za podnosioca prijave umesto tuženog, dajući za to dovoljne i jasne razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i drugostepeni sud. Dalje je navedeno da su neosnovani navodi žalbe tuženog da je prvostepeni sud odlučio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost jer je predmet spora utvrđivanje prava na žig, a ovo stoga što je tužilac, podneskom od 26. marta 2007. godine, precizirao tužbeni zahtev, tražeći da se odredi za nosioca prava na žig, što je bilo u skladu sa odredbom člana 14. stav 5. tada važećeg Zakona o sudovima. Takođe, navedeno je da je bez uticaja navod žalbe da tužilac nije aktivno legitimisan u predmetnoj parnici jer je njegova radnja, koja je podnela prijavu, brisana iz registra radnji, a ovo stoga što tužilac kao vlasnik radnje ostaje nosilac svih prava i obaveza preuzetih u ime radnje.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.)

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, od podnošenja tužbe protiv podnosioca ustavne žalbe Okružnom sudu u Beogradu 1. septembra 1998. godine, do njegovog pravnosnažnog okončanja, donošenjem osporene presude od 30. novembra 2011. godine, trajao 13 godina i tri meseca, s tim da je postupak bio u prekidu tri godine i sedam meseci.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka.

Trajanje parničnog postupka od devet godina i sedam meseci, koliko je predmetni postupak trajao ne računajući period prekida, samo po sebi, ukazuje da taj postupak nije okončan u granicama razumnog roka, što potvrđuje i činjenica da je o stvarnoj nadležnosti odlučivano dve godine i dva meseca. Ustavni sud konstatuje da je na dužinu trajanja postupka odlučivanja o stvarnoj nadležnosti suda u predmetnoj parnici uticala okolnost da je u toku tog postupka tužilac brisan kao privredni subjekt iz registra radnji, ali je ocenio da je, nezavisno od navedenog, taj postupak dugo trajao. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je postupak po žalbi u predmetnoj parnici trajao dve godine i deset meseci.

Ustavni sud je ocenio i da predmetni parnični postupak nije bio posebno ni činjenično ni pravno složen.

Prema oceni Ustavnog suda, postavljeni zahtev je bio od većeg značaja za podnosioca ustavne žalbe, koji svojim ponašanjem nije bitnije doprineo navedenoj dužini trajanja postupka. Naime, osim što jedno ročište nije održano na zahtev podnosioca, on se redovno odazivao na uredne pozive suda i nije preduzimao druge radnje usmerene na odugovlačenje postupka.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je nedovoljno efikasnim postupanjem parničnog suda, koji ima zakonsku obavezu da postupak sprovede bez odugovlačenja, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva, a budući da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, našao da je, u smislu odredbe člana 89. Zakona o Ustavnom sudu, donošenje Odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku dovoljna mera da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnosioca ustavne žalbe.

7. Analizirajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac smatra da mu je uskraćeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao i da su sudovi pogrešno utvrdili činjenično stanje i pogrešno primenili materijalno pravo.

U vezi sa pravom na obrazloženu sudsku odluku koje nije izričito garantovano članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud se poziva na svoju Odluku Už-705/12 od 28. novembra 2012. godine, objavljenu na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs.

U predmetnom slučaju, podnosilac smatra da parnični sud nije naveo, niti razmatrao žalbene razloge, osim prigovora na nadležnost suda. U pogledu navedenog, Ustavni sud ukazuje da povreda prava na pravično suđenje postoji i ukoliko u obrazloženju sudske odluke nisu sa dovoljnom preciznošću navedeni razlozi na kojima se ta odluka zasniva, ali i podseća na ranije izražen stav da obaveza suda da obrazloži svoju odluku ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente, što se posebno odnosi na obrazloženje odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižestepenih sudova.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, uvidom u dostavljene presude, utvrdio da je prvostepeni sud detaljno obrazložio stav za usvajanje predmetnog tužbenog zahteva. Apelacioni sud u Beogradu, prihvatajući razloge koje je u svojoj presudi izneo prvostepeni sud i odgovarajući na navode žalbe, ocenio je da u provedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u žalbi ukazuje, kao i da je materijalno pravo pravilno primenjeno, argumentujući svoje tvrdnje citiranim odredbama Zakona o žigovima iz 1995. godine. Pored navedenog, drugostepeni sud je detaljno i jasno odgovorio i na navode žalbe kojima se pozivalo na sudsku nenadležnost i osporavala aktivn a legitimacij a tužioca.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe o povredi prava na obrazloženu sudsku odluku ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se potkrepljuje tvrdnja o povredi Ustavom zajemčenog prava.

U vezi sa navodima ustavne žalbe o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni prava, Ustavni sud još jednom ukazuje da nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i primene materijalnog prava u postupku koji je vođen radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, osim ako iz konkretnih, pravno i činjenično utemeljenih ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da su sudovi proizvoljno primenili pravo. Međutim, u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije pružio pravno utemeljene ustavnopravne razloge koji ukazuju na to da je primena prava u predmetnom parničnom postupku bila proizvoljna ili arbitrerna, niti je Ustavni sud našao bilo šta što ukazuje na to da su sudovi tako postupali. Naprotiv, Ustavni sud je ocenio da je osporena presuda zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog Zakona o žigovima iz 1995. godine, koji se primenjivao u vreme nastanka spora, kao i da je navedenom presudom odgovoreno na sve bitne navode na kojima podnosilac ustavne žalbe zasnivao svoje tvrdnje o povredi Ustavom zajemčenog prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, u konkretnom slučaju, ocenio da se, u odsustvu očigledne proizvoljnosti u odlučivanju Apelacionog suda u Beogradu, navodi podnosioca ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao revizijski sud oceni zakonitost osporenog akta.

8. U vezi sa istaknutom povredom prava na jednaku zaštitu prava i na imovinu, Ustavni sud je ocenio da podnosilac povredu prava iz čl 36. i 58. Ustava zasniva na tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje. Kako je Sud ocenio da ne postoje ustavnopravni razlozi koji ukazuju na povredu prava podnosioca na pravično suđenje, to je ocenio da ne postoje ni ustavnopravni razlozi koji ukazuju na to da su mu povređeni pravo na pravno sredstvo i pravo na imovinu.

Razmatrajući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu načela zabrane diskriminacije, utvrđenog članom 21. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je povreda naznačenog načela akcesorne prirode, odnosno može biti vezana samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode. Kako u konkretnom slučaju nije utvrđeno da je osporenom presudom povređeno Ustavom garantovano pravo ili sloboda, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnju podnosioca ustavne žalbe da je tom presudom u odnosu na njega povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava.

9. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5114/10 od 30. novembra 2011. godine, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. Ustavni sud je u skladu sa odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbacio predlog za odlaganje izvršenja presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5114/19 od 30. novembra 2011. godine, jer je doneo konačnu odluku o ustavnoj žalbi.

11. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tač. 3) i 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu o pravu na žig

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti