Sudska praksa

Odbacivanje ustavne žalbe protiv obaveštenja Ministarstva pravde kao nedozvoljenog akta

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv obaveštenja Ministarstva pravde. Sud je utvrdio da osporeno obaveštenje nije pojedinačni akt u smislu Ustava i zakona, jer se njime ne odlučuje autoritativno o pravima podnosioca, već ga samo informiše.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoslava Manojlovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. septembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragoslava Manojlovića izjavljena protiv obaveštenja Ministarstva pravde, Sektora za pravosuđe, Odeljenja za nadzor u pravosudnim i prekršajnim organima broj: 071-00-1086/08-02 od 15. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoslav Manojlović iz Beograda je 22. jula 2009. godine, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv obaveštenja Ministarstva pravde, Sektora za pravosuđe, Odeljenja za nadzor u pravosudnim i prekršajnim organima broj: 071-00-1086/08-02 od 15. juna 2009. godine.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da se osporenim aktom Ministarstva pravde, Sektora za pravosuđe, Odeljenja za nadzor u pravosudnim i prekršajnim organima broj: 071-00-1086/08-02 od 15. juna 2009. godine podnosilac ustavne žalbe obaveštava da je po njegovim ranijim obraćanjima ovo ministarstvo u obavljanju poslova pravosudne uprave pribavilo izveštaje od predsednika sudova, kao nadležnih za postupanje po pritužbama, o čemu je podnosilac već obavešten, da Ministarstvo nema nadležnost u odnosu na meritorno odlučivanje, te da se zakonitost i pravilnost prvostepenog postupka i donete odluke u konkretnom predmetu mogu preispitati u redovnom instancionom sudskom postupku. Po oceni Ustavnog suda, osporeno obaveštenje nije pojedinačni akt protiv koga se, u smislu Ustava i Zakona, može izjaviti ustavna žalba, odnosno nije akt kojim se autoritativno odlučivalo o Ustavom garantovanim pravima podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
4.Saglasno navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

 

 

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu