Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava činjenično stanje utvrđeno pred redovnim sudovima

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka. Žalba je odbačena jer podnositeljka, umesto ustavnopravnih razloga, osporava činjenično stanje i ocenu dokaza, čime od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1353/2008
10.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Olge Stanojković iz Ćuprije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Olge Stanojković izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Ćupriji I. 89/07 od 17. decembra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 195/08 od 5. februara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Olga Stanojković iz Ćuprije podnela je 4. marta 2008. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Ćupriji P. 341/04 od 24. februara 2006. godine, presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 2367/06 od 26. oktobra 2006. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 156/07 od 4. jula 2007. godine, rešenja Opštinskog suda u Ćupriji I. 89/07 od 17. decembra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 195/08 od 5. februara 2008. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 21, 22, 32, 36, 60, 69, 70, 145. i 149. Ustava Republike Srbije. Povodom navedene ustavne žalbe formiran je predmet Už - 286/2008.

Na osnovu člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), u postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Už - 286/2008, Ustavni sud je u odnosu na osporeno rešenje Opštinskog suda u Ćupriji I. 89/07 od 17. decembra 2007. godine i rešenje Okružnog suda u Jagodini Gž. 195/08 od 5. februara 2008. godine formirao nov predmet koji se vodi pod brojem Už -1353/2008. Ustavnosudski postupak u odnosu na presudu Opštinskog suda u Ćupriji P. 341/04 od 24. februara 2006. godine, presudu Okružnog suda u Jagodini Gž. 2367/06 od 26. oktobra 2006. godine i presudu Vrhovnog suda Srbije Rev. 156/07 od 4. jula 2007. godine, okončan je rešenjem Ustavnog suda Už - 286/2008 od 15. januara 2009. godine, kojim je ustavna žalba u odnosu na ove osporene akte odbačena zbog neblagovremenosti.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. U obrazloženju dela ustavne žalbe koji se odnosi na osporene akte navedene u izreci ovog rešenja, podnositeljka ukazuje da „Okružni sud u Jagodini navodi da uopšte nisu od značaja činjenice koje su bile očigledne i dokazane u rešenjima koje je donosila inspekcija rada te takve nije ni cenio“, na osnovu čega je Ustavni sud zaključio da podnositeljka ustavne žalbe, nezadovoljna ishodom pravnosnažno obustavljenog izvršnog postupka, formalno se pozivajući na povredu navedenih Ustavom zajemčenih prava, kao i na povredu odgovarajućih odredaba Zakona o parničnom postupku, Zakona o radu i određenih podzakonskih akata, od Ustavnog suda zapravo traži da postupa kao instancioni sud. Ovo iz razloga što iz citiranog dela ustavne žalbe proizlazi da povrede Ustavom zajemčenih prava na koje se poziva, podnositeljka ustavne žalbe zapravo obrazlaže nepravilno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem u izvršnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, odnosno da prvenstveno osporava pravilnost sprovedenog dokaznog postupka od strane redovnih sudova. Dakle, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima bi se zasnivali navodi o povredi označenih ustavnih prava, već se od Ustavnog suda u suštini zahteva da kao redovan sud još jednom oceni zakonitost osporenih rešenja.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ovaj sud nije nadležan da preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenjuje valjanost izvedenih dokaza u postupku pred redovnim sudovima, niti da vrši instancionu kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka. Otuda formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine zajemčenog prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava činjenično stanje utvrđeno pred redovnim sudovima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti