Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za podnošenje ustavne žalbe računa se od dostavljanja drugostepene presude, a ne od odluke o nedozvoljenom vanrednom pravnom leku koji stranka nije podnela u skladu sa zakonom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mileta Mitrovića iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. juna 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Mileta Mitrovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P. 937/06 od 29. oktobra 2007. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Mile Mitrović iz Valjeva je 19. novembra 2008. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu u kojoj nije bio precizno označen pojedinačni akt koji se osporava, nije bilo navedeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda za koje se tvrdi da je povređeno ili uskraćeno, niti je bio jasno postavljen zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda da ustavnu žalbu uredi u smislu člana 85. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), podnosilac je 5. februara 2009. godine dostavio dopunu ustavne žalbe u kojoj je naveo da osporava pravnosnažnu presudu Opštinskog suda u Valjevu P. 937/06 od 29. oktobra 2007. godine i to zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku kao elementa ovog prava, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U ustavnoj žalbi i njenoj dopuni je navedeno i to da je osporena presuda potvrđena presudom Okružnog suda u Valjevu Gž. 122/08 od 17. aprila 2008. godine, da je protiv ove presude podnosilac ustavne žalbe Republičkom javnom tužiocu podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, povodom koje je obavešten da Republičko javno tužilaštvo nije našlo osnova za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, nakon čega je ovaj vanredni pravni lek podneo lično Vrhovnom sudu Srbije. Rešenjem Opštinskog suda u Valjevu P. 937/06 od 31. jula 2008. godine njegov zahtev za zaštitu zakonitosti je odbačen kao nedozvoljen, jer nije izjavljen od strane advokata, a ovo rešenje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Valjevu Gž. 1237/08 od 4. septembra 2008. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da su uslovi za izjavljivanje ustavne žalbe, pored ostalog, iscrpljivanje propisanih pravnih sredstava i da je ustavna žalba izjavljena u propisanom roku.

3. Ispitujući ispunjenost procesnih pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio: da se ustavnom žalbom osporava samo presuda Opštinskog suda u Valjevu P. 937/06 od 29. oktobra 2007. godine; da je protiv ove presude podnosilac ustavne žalbe iskoristio pravo na žalbu o kojoj je odlučeno presudom Okružnog suda u Valjevu Gž. 122/08 od 17. aprila 2008. godine; da je posle obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva da neće podizati zahtev za zaštitu zakonitosti, podnosilac ustavne žalbe 21. jula 2008. godine lično podneo ovaj vanredni pravni lek, ali da je on odbačen kao nedozvoljen rešenjem Opštinskog suda u Valjevu P. 937/06 od 31. jula 2008. godine, jer nije podnet preko advokata; da je podnosilac ustavne žalbe protiv navedenog rešenja izjavio žalbu koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Okružnog suda u Valjevu Gž. 1237/08 od 4. septembra 2008. godine; da je ustavna žalba podneta 19. novembra 2008. godine.

4. Stav Ustavnog suda je da se u parničnom postupku pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe iscrpljuju donošenjem odluke po izjavljenoj reviziji. Međutim, kako Zakon o parničnom postupku daje mogućnost i parničnoj stranci, a ne samo javnom tužiocu da izjavi zahtev za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud je na stanovištu da će se u slučaju ako je stranka koristila ovo svoje zakonsko pravo, pod iscrpljenim pravnim sredstvima podrazumevati donošenje odluke po izjavljenom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ali samo onda kada je njegovo izjavljivanje bilo dozvoljeno i kad je izjavljen na način i pod uslovima propisanim zakonom.

Odredbom člana 421. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 124/04), koji je bio na snazi u vreme odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe, bilo je propisano da ako u čl. 413-420. ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti shodno će se primenjivati odredbe člana 397, čl. 400-406, 410. i 411. ovog zakona.

Odredbom člana 401. stav 2. tačka 3) Zakona o parničnom postupku izričito je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavilo lice koje nije advokat, a pravna posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije, je prema članu 401. stav 1. istog zakona, njeno odbacivanje rešenjem predsednika veća prvostepenog suda, bez održavanja ročišta. Pošto se navedena odredba Zakona o parničnom postupku shodno primenjuje i povodom zahteva za zaštitu zakonitosti, to je i zahtev koji je izjavilo lice koje nije advokat, nedozvoljen.

5. Kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen zbog neispunjenja izričitog Zakonom propisanog uslova, Ustavni sud ukazuje da se rok za podnošenje ustavne žalbe ne može računati od dana kada je podnosilac primio rešenje nadležnih sudova povodom izjavljenog vanrednog pravnog leka, već od dana kada je primio drugostepenu presudu Okružnog suda u Valjevu Gž. 122/08 od 17. aprila 2008. godine, čijim je donošenjem pravnosnažno okončan postupak meritornog odlučivanja o spornom pravnom pitanju.

S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe presudu Okružnog suda u Valjevu nesumnjivo primio pre 21. jula 2008. godine kada je izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti, a da je ustavnu žalbu podneo tek 19. novembra 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od izloženog, a na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić