Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava utvrđeno činjenično stanje

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv oslobađajućih presuda u krivičnom postupku. Podnosilac u suštini traži da Ustavni sud preispita činjenično stanje i ocenu dokaza, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda, već instancionih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ranka Dinića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. septembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ranka Dinića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru K. 521/08 od 19. marta 2009. godine i presude Okružnog suda u Zaječaru Kž. 399/09 od 8. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ranko Dinić iz Zaječara je 22. jula 2009. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru K 521/08 od 19. marta 2009. godine i presude Okružnog suda u Zaječaru Kž. 399/09 od 8. juna 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se navodi da osporena presuda Opštinskog suda u Zaječaru ne sadrži pravnu ocenu ni analizu činjenica i dokaza koje je u optužnom predlogu naveo podnosilac ustavne žalbe i da je sud svoju odluku zasnovao isključivo na odbrani okrivljenog, te na taj način bitno povredio odredbe krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje i pogrešno primenio materijalno pravo. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je podneo nadležnom sudu optužni predlog protiv okrivljenog S. V., iz razloga što je okrivljeni, kao gradski javni pravobranilac, protiv podnosioca ustavne žalbe podneo ''lažnu krivičnu prijavu, što se dokazuje činjenicom da je krivična prijava odbačena kao neosnovana''.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Osporenom presudom Opštinskog suda u Zaječaru K. 521/08 od 19. marta 2009. godine okrivljeni S. V. oslobođen je od optužbe da je marta 2008. godine Opštinskom javnom tužilaštvu u Zaječaru protiv oštećenog kao tužioca (podnosioca ustavne žalbe) podneo krivičnu prijavu da je izvršio krivično delo prevare iz člana 208. KZ iako je znao da nije učinilac tog krivičnog dela, te da je time izvršio krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ.
Okružni sud u Zaječaru je osporenom presudom Kž. 399/09 od 8. juna 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio presudu Opštinskog suda u Zaječaru K. 521/08 od 19. marta 2009. godine.
4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje. Naime, podnosilac navodi da u krivičnom postupku ''prvostepeni sud nije izvršio svestranu analizu sprovedenih dokaza kako pojedinačno tako ni svih zajedno, pa je svoju odluku doneo suprotno činjeničnom stanju i dokazima koje je oštećeni kao tužilac priložio sudu...''.
Ustavni sud nije nadležan da preispituje zaključke redovnih sudova o osnovanosti optužbe protiv okrivljenog. Ustavni sud, takođe, nije nadležan da supstituiše redovne sudove u oceni činjenica i dokaza koje su izveli. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava.
U vezi sa tim, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe osporava navedene presude isključivo zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, odnosno od Ustavnog suda u suštini zahteva da ovaj Sud postupa kao instancioni sud i ispita zakonitost osporenih odluka redovnih sudova.
Kako ustavna žalba ne sadrži razloge koji se mogu dovesti u vezu sa Ustavom zajemčenim pravom koje se formalno navodi kao povređeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava utvrđeno činjenično stanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti