Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro 12 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. G, preduzetnika, A . Sremska Kamenica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici V eća održanoj 21. maja 2020 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. G , preduzetnika, A . Sremska Kamenica, i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 12037/15 (inicijalno predmet P. 382/05 Opštinskog suda u Novom Sadu) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. G, preduzetnik, A . Sremska Kamenic a, podneo je Ustavnom sudu, 14 . februara 2017. godine , preko punomoćnika I. J , advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4618/16 od 11. januara 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 12037/15 (inicijalno predmet P. 382/05 Opštinskog suda u Novom Sadu), zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporeni postupak, u kome je imao svojstvo tužioca-protivtuženog, započeo podnošenjem tužbe 21. januara 2005. godine, a pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude 11. januara 2017. godine, te ističe da svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka, već da je do prekoračenja granica razumnog roka došlo zbog sporog i nedelotvornog postupanja sudova, promena sudija i reorganizacije pravosuđa. Istovremeno o sporava pravosnažnu presudu kojom je delimično usvojen njegov tužbeni zahtev radi neosnovanog obogaćenja, te usvojen protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca radi isplate i rešeno da svaka strana snosi svoje troškove postupka. Smatra da su sudovi pogrešnom ocenom dokaza, pre svega nalaza veštaka, pogrešno primenili materijalno i procesno pravo, kako prilikom donošenja odluke o glavnoj stvari, tako i kod odluke o troškovima postupka. Od Ustavnog suda traži da usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporenu presudu i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) je sadržinski identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, uvidom u spise predmeta P. 12037/15 Osnovnog suda u Novom Sadu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosilac ustavne žalbe podneo je Opštinskom sudu u Novom Sadu (u daljem tekstu: Opštinski sud), 21. januara 2005. godine, tužbu protiv tužen ih: S. zgrade u Novom Sadu u ul. …, te Đ.B, Ž.K, D.P, I.O. i „K.“ DOO Nov i Sad , radi neosnovanog obogaćenja. U tužbi je naveo da je, kao investitor, zaključio 1988. godine sa tuženom prvog reda Ugovor o izvođenju građevinskih radova, izveo određene radove i izvršio investiciona ulaganja, ali je taj ugovor raskinut 3. septembra 2003. godine pravnosnažnošću delimičn e presud e Opštinskog sud a P. 4948/02 od 14. marta 2003. godine, a tužena prvog reda je sa tuženim šestog reda zaključila u julu 2003. godine novi Ugovor o izvođenju investicionih radova u navedenoj zgradi, čime je tuženi šestog reda preuzeo sve obaveze prema trećim licima vezane za ovu gradnju. Kako ulaganje tužioca u ovu zgradu predstavlja uvećanje imovine tuženih na račun i štetu tužioca bez pravnog osnova tužilac je tražio da se tuženi solidarno obavežu da mu isplate iznos od 523.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. januara 1999. godine pa do konačne isplate. Po tužbi je formiran predmet P. 382/05. Uz odgovor na tužbu, tuženi šestog reda je podneo protivtužbu radi isplate duga po osnovu radova izvršenih na otklanjanju štete prouzrokovane radovima tužioca na navedenoj zgradi i stanovima, a prema nalazu veštaka I.T. Sud je spojio postupke po tužbi i protivtužbi P. 9558/06, s tim da se postupak vodi pod brojem P. 382/05.

Do donošenja prve prvostepene presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 200/10 od 1. septembra 2014. godine, kojom su odbijeni prigovori presuđene stvari i litispendencije, te odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, protivtužbeni zahtevi tuženih-protivtužilaca od prvog do petog reda, kao i tuženog-protivtužioca šestog reda, te odbijen i predlog tužioca-protivtuženog za određivanje privremene mere i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove, bilo je zakazano 29 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano 20. Do 2010. godine, kada je izvršena reorganizacija pravosuđa i uspostavljena nova mreža sudova , postupak j e vođen pred Opštinskim sudom, a potom pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod brojem P. 200/10. Rešenjem Opštinskog suda P. 328/05 od 26. februara 2009. godine određeno je da se postupak prekida u odnosu na tuženu D.P, ali je nastavljen mesec dana kasnije kada je tužilac kao njenog pravnog sledbenika označio tuženu M.V, koja je stupila u parnicu na mesto tužene D.P. U ovom delu postupka, pred prvostepenim sudovima, saslušano je devet svedoka i zakonski zastupnik tuženog šestog reda, kao i tužilac u svojstvu parnične stranke. Takođe, u dokaznom postupku je izvršen uvid u spise P. 4948/02 istog suda, te su sprovedena dva građevinska veštačenja i menjan je veštak na predlog punomoćnika tuženih. Prvo veštačenje je određeno 1. avgusta 2008. godine, saslušan je veštak M.R. više puta radi izjašnjenja po primedbama, obavljeno je i dopunsko veštačenje po rešenjima od 5. i 17. novembra 2010. godine, a novo veštačenje preko drugog veštaka određeno je 27. juna 2011. godine, te ponovo pribavljena njegova izjašnjenja po primedbama stranaka. Glavna rasprava je bila zaključena 17. septembra 2013. godine, ali je, po predlogu tuženog za vraćanje u pređašnje stanje, uz lekarski izveštaj, da nije mogao da raspravlja na ročištu kada je zaključena glavna rasprava i izjasni se povodom nalaza veštaka, zakazano novo ročište i postupak nastavljen do 1. septembra 2014. godine. Devet ročišta nije održano iz sledećih razloga: tri puta zbog predavanja podnesaka punomoćnika tužioca neposredno pred ročište ili na ročištu, a dva puta jer je tuženi to isto učinio, dva puta zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jednom zbog izostale uredne dostave poziva za tuženu M.V, koja je naknadno stupila u parnicu, i jednom jer je veštak svoje izjašnjenje dostavio neposredno pred ročište pa je strankama trebalo ostaviti rok za izjašnjenje.

Odlučujući o žalbama tužioca i tužen ih, presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 520/15 od 10. decembra 2015. godine žalbe su delimično usvojene i prvostepena presuda je ukinuta u delu kojim su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, kao i protivtužbeni zahtev tuženog -protivtužioca šestog reda, kao i u delu odluke o troškovima postupka, pa je u tom delu predmet vraćen na ponovni postupkak, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

U ponovnom prvostepenom postupku, predmet je dobio novi broj P. 12037/15, a pred Osnovnim sudom u Novom Sadu je do zaključenja glavne rasprave 20. oktobra 2016. godine bilo zakazano osam ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano šest. U dokaznom postupku je sprovedeno novo građevinsko veštačenje preko trećeg veštaka, kao i dopunsko veštačenje, saslušan je veštak i pribavljena njegova izjašnjenja po primedbama stranaka, te pročitani brojni pismeni dokazi. Dva ročišta nisu održan a iz sledećih razloga: zbog neposredno na ročištu predatog podneska tuženog- protivtuži oca i zbog dojave da je u sudu postavljena bomba.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P. 12037/15 od 20. oktobra 2016. godine, u prvom stavu izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca; u drugom stavu izreke obavezan je tuženi prvog reda Stambena zgrada u Novom Sadu da tužiocu na ime izvršenih građevinskih i ostalih radova na stambenoj zgradi u ul. … isplati iznos od 622.942,81 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17. aprila 2016. godine do isplate ; u trećem stavu izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu glavnice preko dosuđenih 622.942,81 dinara pa do traženih 666.022,88 dinara i u delu kamate na dosuđeni iznos glavnice počev od 3. septembra 2003. godine pa do 16. aprila 2016. godine; u četvrtom stavu izreke odbijen je deo tužbenog zahteva u koje m je traženo da se tuženi drugog reda „K.“ DOO obaveže da tužiocu solidarno sa tuženom prvog reda isplati iznos od 666.022,88 dinara, sa kamatom počev od 3. septembra 2003. godine pa do isplate; u petom stavu izreke usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog dru gog reda „K.“ DOO u celosti; u šestom stavu izreke obavezan je tužilac da tuženom drugog reda isplati iznos od 1.500 evra sa kamatom po stopi Centralne evropske banke od 7. decembra 2004. godine u dinarskoj prot ivrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i iznos od 102.901,99 dinara, sa kamatom počev od 15. januara 2007. godine pa do isplate; u sedmom stavu izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4618/16 od 11. januara 2017. godine, u prvom stavu izreke, odbijene su žalbe tužioca- protivtuženog, tužene Stambene zgrade u Novom Sadu i tuženog- protivtužioca „K.“ DOO i potvrđena ožalbena prvostepena presuda. Punomoćnik tužioca je 20. januara 2017. godine primio pismeni otpravak osporene presude.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je osporeni parnični postupak započet 21. januara 200 5. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu, a pravnosnažno okončan 11. januara 2017. godine, donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4618/16 .

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja predmetnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno traja o bezmalo 12 godina .

Prilikom oce ne da li je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u razumnom roku, Ustavni sud u svakom konkretnom slučaju, saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, pored same dužine trajanja postupka, uzima u obzir i sledeć e kriterijum e: složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je trebalo raspraviti u konkretnom postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanj e nadležnih sudova, kao i značaj prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je ocenio da parnični postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom jeste bio činjenično i pravno složen, ali ne u toj meri da bi se time moglo opravdati skoro dvanaestogodišnje trajanje postupka.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je on svakako imao legitim an interes da se ovaj spor okonča u razumnom roku. Međutim, ipak je svojim ponašanjem u ma njoj meri doprineo dužini trajanja postupka jer je u tri navrata predavao podnes ke koji su zahtevali ostavljanje roka za izjašnjenje protivne strane, neposredno na ili pred ročište, zbog čega tri ročišta nisu održana.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka od skoro 12 godina za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari dao je prvostepeni sud, svojim neefikasnim i nedelotvornim postupanjem. Ovo pre svega, zato što je prva prvostepena presuda doneta tek posle devet godina i osam mesec i od podnošenja tužbe. Međutim, i ona je bila ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje. Iako je ponovni prvostepen i postup ak pravnosnažno okončan efikasno, za nešto preko godinu dana , ne može se prihvatiti da je opravdano da je ovaj spor, bez obzira na složenost, trajao skoro 12 godina .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 12037/15 (inicijalno predmet P. 382/05 Opštinskog suda u Novom Sadu) . Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i doneo odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, prevashodno dužinu trajanja postupka, ali i njegovu složenost i doprinos podnosioca. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 , od 5. aprila 2016. godine, i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. U pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog akta.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovim delovima odbacio ustavnu žalbu podnosioca, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti