Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao deset godina i četiri meseca. Iako je postupak bio u prekidu zbog pokušaja mirnog rešenja spora, ukupno trajanje je neopravdano dugo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13545/2021
28.03.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S . P . iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba S. P . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 19667/20 (ranije predmet P. 2980/11 ) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. P . iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu, 22 . septembra 2021. godine, preko punomoćnika M . K, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 715/21 od 16. jula 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravnu sigurnost, kao elementa navedenog prava, kao i prava na jednaku zaštitu prava , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, te zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 19667/20 (ranije predmet P. 2980/11 ).

Podnosilac us tavne žalbe je predložio Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeni akt. Nije tražio naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 19667/20 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku :

Tužilac S. P, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je, 30. marta 2011. godine, Osnovnom sudu u Novom Sadu tužbu protiv tuženog „V .“ d.o.o. Novi Sad, radi predaje u državinu zatvorene montažne čelične hale i čelične montažne demontažne konstrukcije -nadstrešnice. Po tužbi je formiran predmet P. 2980/11 .

Osnovni sud u Novom Sadu je presudom P. 2980/11 od 3. oktobra 2012. godine usvojio tužbeni zahtev.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 34/13 od 25. septembra 2013. godine ukinuo navedenu prvostepenu presudu. Predmet je dobio novi broj P. 10011/13.

Na ročištu od 14. decembra 2016. godine parnične stranke su tražile prekid postupka , radi mirnog reše nja spora. Podnosilac je 14. septembra 2020. godine podneo predlog za nastavak postupka i Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem P. 10011/13 od 18. septembra 2020. godine odredio nastavak postupka. Predmet je dobio novi broj P. 19667/20.

Osnovni sud u Novom S adu je presudom P. 19667/20 od 30. novembra 2020. godine odbio tužbeni zahtev.

Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž. 715/21 od 16. jula 2021. godine odbio žalbu podnosioca i potvrdio osporenu prevostepenu presudu.

U predmetnom parničnom postupku zakazano je 21 ročište za glavnu raspravu, pri čemu jedno ročište od 14. decembra 2016. godine nije održano na saglasan predlog parnič nih stranaka, radi mirnog rešenja spora. U toku postupka sproveden je dokazni postupak veštačenje m preko sudskog veštaka građevinske struke i saslušanjem svedoka .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 125/04 , 111/09, 36/11 i 53/13 – Odluka US ), koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.) .

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18), koji se primenjivao u konkretnom postupku, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.) i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da parnični postupak započinje podnošenjem tužbe , a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava . U vezi sa tim , za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razu mnom roku relevantan je period od kada je podnosilac podneo tužbu, 11. marta 2011. godine , do donošenja osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 715/21 od 16. jula 2021. godine, kojo m je pravnosnažno okončan parnični postupak . Dakle, predmetni postupak je trajao deset godina i četiri meseci .

Navedeno trajanje predmetnog parničnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da isti nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tome, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog parničnog postupka od deset godina i četiri meseci ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Ustavni sud je pri tome imao u vidu da je postupak od 14. decembra 2016. do 18. septembra 2020. godine bio u prekidu (tri godine i devet meseci), na saglasan predlog parničnih stranaka, radi mirnog rešenja spora. U vezi sa tim, p rema praksi Evropskog suda za ljudska prava, a koju prihvata i Ustavni sud, pokušaj mirnog rešavanja spora predstavlja okolnost koja utiče na dužinu trajanja postupka za koju su odgovorne stranke (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Pizzetti protiv Italije , broj predstavke 8/1992/353/427, od 26. februara 1993, stav 18).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 19667/20 (ranije predmet P. 2980/11 ), podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu izreke.

Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe u zahtevu nije tražio naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Kako nije tražena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, to Ustavni sud ocenjuje da u konkretnom slučaju utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja odgovarajuću i dovoljnu satisfakciju (videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Vladimirov protiv Srbije, broj predstavke 53056/15, od 9. jula 2019. godine).

6. Podnosilac ustavne žalbe je osporio i presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 715/21 od 16. jula 2021. godine. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na to da je, saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje.

Vezano za tvrdnju podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da navedena tvrdnja može predstavljati ustavnopravnu tvrdnju u situaciji kada drugostepeni sud bez adekvatnog obrazloženja u meritornoj odluci zauzme drugačije pravno stanovište u odnosu na pravno stanovište koje je zauzeo u ranijem ukidajućem rešenju, a što ovde nije slučaj.

U odnosu na povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze da je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneta drugačija (različita) drugostepena odluka od drugostepene odluke koja se osporava ustavnom žalbom, pa je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju jednake sudske zašti te prava podnosiocu ustavne žalbe .

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti