Rešenje Ustavnog suda o nedopustivosti žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Ustavna žalba je odbačena. Ustavni sud je ponovio stav da se oštećeni kao tužilac ne može pozivati na povredu svog prava na pravično suđenje zbog oslobađajuće presude donete u krivičnom postupku koji je pokrenuo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1355/2009
27.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ranka Dinića iz Zaječara na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ranka Dinića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru K. 321/08 od 30. januara 2009. godine i presude Okružnog suda u Zaječaru Kž. 344/09 od 15. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ranko Dinić iz Zaječara podneo je Ustavnom sudu 22. jula 2009. godine ustavnu žalbu, a 26. februara 2010. godine dopunu ustavne žalbe protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru K. 321/08 od 30. januara 2009. godine i presude Okružnog suda u Zaječaru Kž. 344/09 od 15. juna 2009. godine, zbog povrede prava iz člana 21, člana 22. stav 1, člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da mu je presudom Opštinskog suda u Zaječaru K. 321/08 od 30. januara 2009. godine, kojom je optuženi B.N. oslobođen od optužbe, povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, time što je Opštinski sud u Zaječaru osporenom presudom donetom po optužnici koju je podnosilac u svojstvu oštećenog kao tužioca podigao protiv B.N. iz Zaječara, zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u službi, „učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje i pogrešno primenio KZ“, oslobodivši optuženog od optužbe. U ustavnoj žalbi se dalje navodi: da osporena presuda „ne sadrži pravnu ocenu ni analizu činjenica i dokaza koje je u optužnici naveo oštećeni kao tužilac-podnosilac ustavne žalbe“; da je „sud svoju odluku zasnovao isključivo na odbrani okrivljenog“; da“obrazloženje presude ne sadrži validne razloge presude“; da „o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika“; da je sud “pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje“; da je obrazloženje presude „preslikan tekst odbrane okrivljenog“. Takođe navodi da je sud ovakvu osporenu odluku doneo „jer je favorizovao okrivljenog kao presednika Opštine (sada Gradonačelnika), pa je žalioca kao običnog građanina stavio u neravnopravan položaj, što je rezultiralo oslobađanjem okrivljenog od optužbe, odnosno lišavanjem žalioca prava na pravično suđenje“.

U dopuni ustavne žalbe podnosilac ponavlja navode iz ustavne žalbe, dodajući da su mu povređena i prava iz člana 21, člana 22. stav 1. i člana 36. Ustava, jer u sprovedenom krivičnom postupku „nije dobio zadovoljavajuću drugostepenu presudu“, zato što je „formula političkog udovoljavanja i podilaženja lokalnim moćnicima na teritoriji grada Zaječara potpuno evidentna“, da je diskriminisan po osnovu statusa i imovnog stanja, kao i zato što je „poslove lokalnog budžetskog inspektora obavljao koliko god je to moguće savesno i odgovorno“, što „nije odgovaralo lokalnim moćnicima jer je ugrozio njihovu nezakonito stečenu imovinu, kao i društveni status“. Podnosilac tvrdi da mu je pravo na sudsku zaštitu i efikasno pravno sredstvo povređeno „zbog vremena i načina na koji mu se odlučuje, odnosno namernog odugovlačenja sudskog postupka od strane državnih organa tužilačkih i sudskih“.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud „svojim aktom odloži od izvršenja sve radnje koje proističu iz osporavane presude“, utvrdi povrede označenih prava, da osporene presudu poništi, i utvrdi pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), sadrži odredbu koje je po svojoj sadržini istovetna odredbi čl. 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe 15. aprila 2008. godine Opštinskom javnom tužilaštvu u Zaječaru podneo krivičnu prijavu protiv B.N, zbog krivičnih dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. KZ i nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. KZ, koja je rešenjem tog tužilaštva Kt. 215/08 od 10. juna 2008. godine odbačena, pa je podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu oštećenog kao tužioca, 30. juna 2008. godine protiv B.N. podigao optužnicu.

Nakon sprovedenog krivičnog postupka, Opštinski sud u Zaječaru je 30. januara 2009. godine doneo osporenu presudu kojom je optuženog B.N. oslobodio od optužbe da je izvršio krivična dela koja mu je oštećeni kao tužilac stavio na teret.

Odlučujući o žalbi oštećenog kao tužioca izjavljenoj protiv prvostepene presude, Okružni sud u Zaječaru je 15. juna 2009. godine doneo osporenu presudu kojom je njegovu žalbu odbio kao neosnovanu i prvostepenu oslobađajuću presudu potvrdio.

4. Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe ovom Sudu obraća u svojstvu oštećenog kao tužioca koji smatra da mu je povređeno pravo na pravično suđenje time što lice protiv koga je podigao optužnicu nije osuđeno.

Podnosilac ustavne žalbe je kroz obrazložena rešenja doneta povodom njegovih ranije podnetih ustavnih žalbi detaljno upoznat sa pravnim stavom Ustavnog suda o tome da se oštećeni kao tužilac ne može pozvati na povredu prava na pravično suđenje zbog toga što po njegovom zahtevu protiv određenog lica nije pokrenut krivični postupak, odnosno zbog toga što to lice nije osuđeno, kao i razlozima na kojima Ustavni sud temelji svoj stav. Izneti stav Ustavnog suda zasniva se i na praksi i stavovima Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u presudi Krzak protiv Poljske (od 6. aprila 2004. godine, aplikacija broj 51515/99, st. 23. i 24.).
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu u kome se ističe povreda prava na pravično suđenje, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Kako povrede svih ostalih označenih načela i prava zajemčenih Ustavom, kao i prava garantovanih Evropskom konvencijom, podnosilac ustavne žalbe zapravo zasniva na tvrdnji da mu je osporenim aktima i postupanjem sudova povređeno pravo na pravično suđenje, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi se, sa stanovišta sadržine označenih načela i prava, utvrđenih odredbama Ustava i Evropske konvencije, potkrepili navodi o njihovoj povredi.
Stoga je Ustavni sud i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Rešenje Ustavnog suda o nedopustivosti žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti