Odbijanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti izvršenja protiv dužnika u stečaju
Kratak pregled
Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbačen predlog za izvršenje protiv banke u stečaju. Sud je potvrdio da zakon o stečajnom postupku zabranjuje pokretanje pojedinačnih izvršnih postupaka protiv stečajnog dužnika.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-1356/2008
28.10.2010.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Svetlanke Jovanović iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. oktobra 2010. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Svetlanke Jovanović izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1358/08 od 15. avgusta 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Svetlanka Jovanović iz Bora je 21. novembra 2008. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1358/08 od 15. avgusta 2008. godine.
U ustavnoj žalbi je navedeno da je Okružni sud u Zaječaru u osporenom rešenju retroaktivno primenio odredbe člana 73. Zakona o stečajnom postupku, kao i da su Opštinski sud u Boru i Okružni sud u Zaječaru pogrešno primenili odredbu člana 34. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, pa su doneli odluke „da izvršni dužnik nije u obavezi“ da podnositeljki ustavne žalbe, kao izvršnom poveriocu, isplati utvrđenu i dospelu obavezu, te da su navedena postupanja u suprotnosti sa članom 58. stav 2, u vezi člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i „naloži“ Republici Srbiji ili izvršnom dužniku „Borska banka“ AD u stečaju da joj isplate iznos naveden u predlogu za izvršenje, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove postupka pred Opštinskim sudom u Boru i Okružnim sudom u Zaječaru, kao i eventualne troškove pred Ustavnim sudom.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Boru I. 182/07, kao i u svu dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Podnositeljka ustavne žalbe je bila zaposlena u „Borskoj banci“ AD iz Bora, nad kojom je, rešenjem Trgovinskog suda u Zaječaru broj St. 124/04 od 13. februara 2004. godine, otvoren postupak stečaja. Do prestanka radnog odnosa, bivši poslodavac „Borska banka“ AD iz Bora nije isplatio podnositeljki ustavne žalbe na ime ostvarene zarade iznos od 22.911,00 dinara. Prema stavu I izreke pravnosnažnog rešenja stečajnog veća Trgovinskog suda u Zaječaru broj St. 124/04 od 8. februara 2005. godine, smatra se utvrđenim, između ostalih, potraživanje podnositeljke ustavne žalbe prema navedenom stečajnom dužniku u iznosu od 22.911,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13. februara 2004. godine, pa do isplate. Na osnovu ovog rešenja, podnositeljka ustavne žalbe je protiv izvršnog dužnika „Borske banke“ AD u stečaju, iz Bora, 26. decembra 2006. godine Trgovinskom sudu u Zaječaru podnela predlog za izvršenje novčanog potraživanja u iznosu od 22.911,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Trgovinski sud u Zaječaru se, rešenjem I. 2233/06 od 27. decembra 2006. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po podnetom predlogu za izvršenje, a spise predmeta, po pravnosnažnosti ovog rešenja, dostavio Opštinskom sudu u Boru, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Opštinski sud u Boru je, rešenjem I. 182/07 od 18. maja 2007. godine, odbacio navedeni predlog za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe, kao nedozvoljen. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da rešenje stečajnog veća Trgovinskog suda u Zaječaru St. 124/04 od 8. februara 2005. godine o utvrđivanju potraživanja stečajnih poverilaca nije izvršna isprava koja je podobna za izvršenje, saglasno odredbi član 34. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, jer to rešenje ne sadrži obavezu „Borske banke“ AD u stečaju na isplatu utvrđenog novčanog potraživanja izvršnom poveriocu.
Odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe protiv ovog rešenja, Opštinski sud u Boru je, pozivajući se na odredbu člana 19. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, 27. februara 2008. godine doneo rešenje I. 182/07, kojim je u stavu I izreke usvojio žalbu i ukinuo svoje rešenje I. 182/07 od 18. maja 2007. godine i sve radnje sprovedene po tom rešenju, dok je stavom II izreke odbio predlog za izvršenje kao neosnovan. U obrazloženju je navedeno da je podneti predlog odbijen imajući u vidu da je nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak, pa je sud postupio saglasno odredbi člana 73. stav 1. Zakona o stečajnom postupku, prema kojoj se nad imovinom stečajnog dužnika ne može sprovoditi prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja poverioca, osim radi naplate troškova stečajnog postupka.
Okružni sud u Zaječaru je, odlučujući o žalbi podnositeljke protiv rešenja Opštinskog suda u Boru I. 182/07 od 18. maja 2007 godine i 27. februara 2008. godine, doneo osporeno rešenje Gž. 1358/08 od 15. avgusta 2008. godine, kojim je u stavu I izreke ukinuo rešenje Opštinskog suda u Boru I. 182/07 od 27. februara 2008. godine, a u stavu II izreke odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog poverioca i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Boru I. 182/07 od 18. maja 2007. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je o žalbi izvršnog poverioca protiv rešenja Opštinskog suda u Boru I. 182/07 od 18. maja 2007. godine trebalo da odlučuje drugostepeni sud, a ne prvostepeni, te da je stoga rešenje Opštinskog suda u Boru I. 182/07 od 27. februara 2008. godine ukinuto. Takođe je navedeno da je žalba izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Boru I. 182/07 od 18. maja 2007. godine neosnovana, s obzirom da je odredbom člana 73. stav 1. Zakona o stečajnom postupku propisano da se nad imovinom stečajnog dužnika ne može provoditi prinudno izvršenje, osim izvršenja radi naplate troškova stečajnog postupka. Prema mišljenju drugostepenog suda, podneti predlog za izvršenje je trebalo odbaciti kao nedozvoljen, kao što je to i učinio prvostepeni sud, ali primenom navedene odredbe Zakona o stečajnom postupku, a ne odredbe člana 34. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, kako je to učinjeno u ožalbenom rešenju.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom poziva, utvrđeno je: da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. stav 2.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).
Odredbama člana 19. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je: da prvostepeni sud može, ako oceni da je osnovana, žalbu izvršnog dužnika izjavljenu protiv rešenja o izvršenju u roku, usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje; da na isti način prvostepeni sud može da postupi i povodom žalbe izjavljene po isteku roka, u smislu člana 17. ovog zakona; da se na rešenje doneto u smislu st. 1. i 2. ovog člana može izjaviti žalba drugostepenom sudu; da ako prvostepeni sud ne odluči da sam rešava o žalbi, dostaviće je na rešavanje drugostepenom sudu. Odredbom člana 34. stav 1. ovog zakona je propisano da je izršna isprava podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze, dok je odredbom člana 27. Zakona propisano da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.
Odredbom člana 355. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) je propisano da o žalbi protiv presude odlučuje drugostepeni sud, dok je odredbom člana 388. Zakona propisano da će se u postupku po žalbi protiv rešenja shodno primenjivati odredbe koje važe za žalbu protiv presude, osim odredaba o odgovoru na žalbu i o održavanju rasprave pred drugostepenim sudom.
Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 61/05 i 116/08) propisano je da će se stečajni postupci i postupci likvidacije banaka započeti po Zakonu o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka („Službeni list SFRJ“, br. 84/89 i 63/90 i „Službeni list SRJ“, br. 37/93, 26/95, 28/96, 16/99, 44/99 i 53/01) i Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ“, broj 84/89 i „Službeni list SRJ“, br. 37/93 i 28/96) nastaviti po odredbama tih zakona (član 28.).
Odredbama Zakona o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka iz 1989. godine, koje se primenjuju u predmetnom stečajnom postupku, bilo je propisano: da pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastaju danom donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka i sastoje se, između ostalog, u tome da se potraživanja poverilaca prema banci smatraju dospelim (član 18. tačka 4)); da se potraživanja poverilaca isplaćuju iz stečajne mase tako što prioritet imaju potraživanja po osnovu štednih uloga, tekućih računa i depozita na deviznim računima koja se isplaćuju banci koja je preuzela ove poslove od banke u stečaju, a potom dolaze na red potraživanja poverilaca koji nisu osnivači banke (član 19. tačke 1) i 2)); da se na stečajni postupak banke u stečaju, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, primenjuju odredbe saveznog zakona kojim se uređuje stečaj, izuzev odredaba o stečajnom sudiji, nagradi za rad i naknadi potrebnih troškova stečajnog upravnika i odredaba kojima je uređeno prinudno poravnanje (član 20.).
Odredbama ranije važećeg Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji bilo je, između ostalog, propisano: da se danom otvaranja postupka stečaja obrazuje stečajna masa u koju ulazi sva imovina dužnika, ako zakonom nije drukčije određeno (član 95.); da se od dana otvaranja postupka stečaja ne može protiv dužnika dozvoliti mera obezbeđenja niti prinudnog izvršavanja radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava, a da se postupci radi obezbeđenja i izvršenja koji su u toku - prekidaju (član 99. st. 1. i 2.); da stečajnu masu za podelu poveriocima (deobnu masu) čine novčana sredstva dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva ostvarena prodajom imovine i potraživanja naplaćena u tom postupku (član 137.); da će stečajni upravnik, na osnovu pravnosnažnog rešenja o glavnoj deobi, isplatiti potraživanja poveriocima u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti tog rešenja (član 146.).
Odredbom člana 73. stav 1. Zakona o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 84/04 i 84/05), koji je bio na snazi u vreme podnošenja predloga za izvršenje ovde podnositeljke ustavne žalbe protiv stečajnog dužnika, bilo je propisano da se od dana pokretanja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnosi na troškove stečajnog postupka.
Odredbom člana 207. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, broj 104/09) propisano je da će stečajni postupci koji su na dan početka primene ovog zakona u toku, nastaviti po propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona.
5. Analizirajući osporeno rešenje, Ustavni sud je ocenio da je Okružni sud u Zaječaru dao ustavnopravno prihvatljivo tumačenje relevantnog procesnog prava kada je potvrdio prvostepeno rešenje kojim je odbačen predlog za izvršenje koji je stečajni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe podnela protiv stečajnog dužnika, izmenivši pri tome osnov za odbacivanje predloga.
Naime, saglasno odredbi člana 73. stav 1. Zakona o stečajnom postupku, koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje, a na osnovu koga je postupao sud u osporenom rešenju, protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom se od dana pokretanja stečajnog postupka nije moglo odrediti prinudno izvršenje, ranije određeno izvršenje se nije moglo sprovesti, niti se mogla preduzeti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka, a sve ovo i kad je predlog za izvršenje podnet na osnovu isprave koja je podobna za izvršenje saglasno odredbi člana 34. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Kako se u konkretnom slučaju nije radilo o predlogu za izvršenje koji se odnosi na troškove stečajnog postupka, to je podneti predlog bio nedozvoljen, a pravna posledica podnošenja takvog predloga je njegovo odbacivanje. Okružni sud u Zaječaru je, poštujući prioritet osnova za ispitivanje dopuštenosti predloga za izvršenje, ne osporavajući tačnost ocene prvostepenog suda da rešenje stečajnog veća kojim se smatra utvrđenim potraživanje ovde podnositeljke ustavne žalbe nije isprava podobna za izvršenje, potvrdio prvostepeno rešenje kojim je podneti predlog odbačen kao nedozvoljen, izmenivši pri tome u obrazloženju osporenog rešenja osnov za odbacivanje podnetog predloga u odnosu na prvostepeno rešenje.
Prema oceni Ustavnog suda, Okružni sud u Zaječaru je u osporenom rešenju dao ustavnopravno prihvatljivo tumačenje merodavnog procesnog prava i kada je osporenim rešenjem ukinuo rešenje Opštinskog suda u Boru I. 182/08 od 27. februara 2008. godine. Naime, saglasno odredbi člana 355. stav 3. Zakona o parničnom postupku, koji se na osnovu člana 27. Zakona o izvršnom postupku shodno primenjuje i u izvršnom postupku, o žalbi protiv prvostepene odluke odlučuje drugostepeni sud. Odredbom člana 19. Zakona o izvršnom postupku, na osnovu koje je postupao prvostepeni sud kada je odlučivao o žalbi na sopstveno rešenje, propisan je izuzetak od ovog pravila - da prvostepeni izvršni sud može doneti odluku po podnetoj žalbi, ali samo u slučaju da je žalbu podneo izvršni dužnik protiv donetog rešenja o izvršenju, a što u datoj situaciji nije bio slučaj.
Ne može se prihvatiti tvrdnja podnositeljke ustavne žalbe o retroaktivnoj primeni Zakona o stečajnom postupku, jer se ocena dozvoljenosti predloga vrši na osnovu procesnih i materijalnih propisa koji su bili na snazi u momentu podnošenja predloga za izvršenje. Ustavni sud ukazuje i da je Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji iz 1989. godine, koji se primenjuje u konkretnom stečajnom postupku, sadržao odredbe po kojima se prinudno izvršenje nad stečajnim dužnikom nije moglo sprovesti. Tako je odredbama st. 1. i 2. člana 99. tog zakona bilo propisano da se od dana otvaranja postupka stečaja ne može protiv dužnika dozvoliti mera obezbeđenja niti prinudnog izvršavanja radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava, a da se postupci radi obezbeđenja i izvršenja koji su u toku – prekidaju.
U pogledu navoda podnositeljke da je osporeno rešenje „u suprotnosti sa članom 58. stav 2, u vezi člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije“, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Okružnog suda u Zaječaru podnositeljki nisu povređena navedena prava, s obzirom da tim rešenjem nije meritorno odlučivano o predlogu za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe, već o postojanju procesnih pretpostavki za postupanje suda po podnetom predlogu. Ustavni sud ukazuje da je podnositeljki ustavne žalbe u navedenom stečajnom postupku priznato prijavljeno potraživanje po osnovu neisplaćenih zarada od strane bivšeg poslodavca, čime je ona postala stečajni poverilac, te će svoje potraživanje ostvariti po okončanju ovog postupka.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).
6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić