Odbačaj ustavne žalbe zbog nenadležnosti i nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude iz 2004. godine, jer je doneta pre stupanja na snagu Ustava. Deo žalbe protiv rešenja iz 2009. takođe je odbačen jer podnosioci nisu naveli ustavnopravne razloge, već su tražili ispitivanje zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoljuba Petrovića i Živke Petrović, oboje iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. septembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragoljuba Petrovića i Živke Petrović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Negotinu P. 1088/03 od 24. novembra 2004. godine, rešenja Opštinskog suda u Negotinu P. 1088/03 od 16. aprila 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Negotinu Gž. 582/09 od 6. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoljub Petrović i Živka Petrović, oboje iz Negotina, podneli su Ustavnom sudu 22. jula 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Negotinu P. 1088/03 od 24. novembra 2004. godine, zbog povrede prava na imovinu, kao i protiv rešenja Opštinskog suda u Negotinu P. 1088/03 od 16. aprila 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Negotinu Gž. 582/09 od 6. jula 2009. godine, zbog "bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7) Zakona o parničnom postupku".
U ustavnoj žalbi se navodi da osporena prvostepena presuda nije uredno dostavljena tuženima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, već je dostavljanje vršeno preko oglasne table suda. Ističe se da su podnosioci ustavne žalbe u potpunosti izvršavali "ugovorne odnose u svojstvu davalaca izdržavanja a u odnosu na imovinu koja je predmet P. 1088/03" i da im je donošenjem takve presude povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije. Dalje se navodi da je rešenjem Opštinskog suda u Negotinu P. 1088/03 od 16. aprila 2009. godine, kojim je odbijen predlog podnosilaca ustavne žalbe za ukidanje potvrde izvršnosti osporene presude, "učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 7) Zakona o parničnom postupku", ali se ne navodi ustavno pravo koje je povređeno osporenim rešenjima, niti ustavnopravni razlozi iz kojih bi proizlazile povrede ili uskraćivanje nekog Ustavom zajemčenog prava. Zahteva se da Ustavni sud utvrdi neustavnost i nezakonitost osporenih sudskih odluka, kao i da na javnu raspravu pozove podnosioce ustavne žalbe "radi izlaganja stavova i davanja potrebnih obaveštenja".
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Članom 113. stav 2. Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.
3. Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, odnosno nakon 8. novembra 2006. godine. Imajući u vidu da je osporena presuda Opštinskog suda u Negotinu P. 1088/03 doneta 24. novembra 2004. godine, dakle pre proglašenja Ustava od 2006. godine, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer, u ovom delu, ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje o ustavnoj žalbi.
4. Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Negotinu P. 1088/03 od 16. aprila 2009. godine odbijen je predlog tuženika, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kojim su tražili da se ukine potvrda izvršnosti presude Opštinskog suda u Negotinu P. 1088/03 od 24. novembra 2004. godine. Drugostepenim rešenjem Okružnog suda u Negotinu Gž. 582/09 od 6. jula 2009. godine odbijena je žalba podnosilaca ustavne žalbe protiv navedenog prvostepenog rešenja. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da su osporenim rešenjima povređena Ustavom zajemčena prava podnosilaca ustavne žalbe, već sadrži iste žalbene razloge koji su isticani u postupku pred redovnim sudom, a to su bitne povrede odredaba parničnog postupka, o kojima je već odlučivao drugostepeni sud. Podnosioci ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahtevaju da postupa kao viši sud u odnosu na redovne sudove i da ispita zakonitost osporenih rešenja.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost sudskih odluka. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.
Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem nekog Ustavom zajemčenog prava i slobode, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih rešenja, postupa kao instancioni sud u odnosu na Okružni sud u Negotinu i Opštinski sud u Negotinu, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda utvrđenu odredbama člana 167. Ustava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbačaj ustavne žalbe zbog nenadležnosti i nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti