Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja potraživanja iz radnih odnosa prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom. Podnosiocima se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete iz budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13561/2023
26.12.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M. G.(1), R. Đ, D. R, D. T, M. R, N. A, M. Z, L. V, S. S, M. V, Lj. O, D. O, G. O, M. M, B. P, M. Š, S. P, S. V, R. B, svih iz Čačka, M. G.(2) iz Gornje Trepče kod Čačka, M. P. iz Donje Trepče kod Čačka i D. R. iz Ostre kod Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. decembra 2024. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvajaju se ustavne žalbe M. G.(1) i R. Đ. i utvrđuje da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 10046/10.

2. Utvrđuje se pravo M. G.(1) i R. Đ. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, a po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 10046/10 od 4. februara 2010. godine, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba D. R. i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 561/18.

4. Utvrđuje se pravo D. R. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, a po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 118/16 od 1. februara 2016. godine, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Usvajaju se ustavne žalbe D. T, M. R, N. A. i M. Z. i utvrđuje da je podnositeljkama ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34504/10.

6. Utvrđuje se pravo D. T, M. R, N. A. i M. Z. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, a po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1329/08 od 11. maja 2009. godine, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu..

7. Usvaja se ustavna žalba L. V. i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 325/18.

8. Utvrđuje se pravo L. V. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, a po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1077/08 od 11. avgusta 2008. godine, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu..

9. Usvajaju se ustavne žalbe M. G.(2), M. P, S. S, M. V, Lj. O, D. O, G. O, M. M, B. P. i M. Š. i utvrđuje da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2380/14.

10. Utvrđuje se pravo M. G.(2), M. P, S. S, M. V, Lj. O, D. O, G. O, M. M, B. P. i M. Š. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, a po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1106/08 od 11. avgusta 2008. godine, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. Usvajaju se ustavne žalbe S. P, S. V. i D. R. i utvrđuje da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1421/18.

12. Utvrđuje se pravo S. P, S. V. i D. R. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, a po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 304/16 od 15. marta 2016. godine, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

13. Usvaja se ustavna žalba R. B. i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9584/10.

14. Utvrđuje se pravo R. B. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 767/09 od 9. juna 2009. godine, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

15. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. M. G.(1), R. Đ, D. R, D. T, M. R, N. A, M. Z, L. V, S. S, M. V, Lj. O, D. O, G. O, M. M, B. P, M. Š, S. P, A. V, R. B, svi iz Čačka, M. G.(2) iz Gornje Trepče kod Čačka, M. P. iz Donje Trepče kod Čačka i D. R. iz Ostre kod Čačka su u toku 2019, 2020. i 2021. godine, preko punomoćnika V. Đ, G. S, Z. Đ. i D. J, advokata iz Čačka, kao i V. B, advokata iz Gornjeg Milanovca, na osnovu člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), podneli Osnovnom sudu u Čačku tužbe protiv Republike Srbije, radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Čačku.

S. V. je stupila u predmetni parnični postupak nakon smrti svog pravnog prethodnika A. V.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbom člana 16. stav 4. istog zakona propisano da se tužba za naknadu imovinske štete koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom, Osnovni sud u Čačku je dostavio ove predmete Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Podnosioci, odnosno pravni prethodnik podnositeljke S. V. su u predmetnim tužbama, koje se u smislu citiranih odredaba Zakona imaju smatrati ustavnim žalbama (u daljem tekstu: ustavne žalbe), istakli da u spornim izvršnim postupcima nisu naplatili svoja potraživanje iz radnog odnosa. Iz tog razloga su podneli prigovore radi ubrzavanja postupka, koji su usvojeni rešenjima nadležnog suda.

Tužbama su zahtevli da im bude dosuđena naknada materijalne štete u iznosima opredeljenim rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Čačku. Takođe su zahtevali naknadu troškova postupka.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i spise predmeta nadležnog suda, kao i izjašnjenje Privrednog suda u Čačku SuVIII-44/2024-45 od 28. juna 2024. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavnih žalbi, odnosno pravni prethodnik podnositeljke S. V. su na osnovu pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Čačku istom sudu podneli predloge za izvršenje prema izvršnim dužnicima, privrednim društvima koja su rešenjem Agencije za privredne registre BD 16745/2018 od 2. marta 2018. godine brisana iz registra privrednih subjekata usled statusne promene - pripajanja privrednom društvu AD „F.“ Čačak, a radi naplate potraživanja iz radnog odnosa. Njihovi predlozi za izvršenje su usvojeni rešenjima o izvršenju, Opštinskog suda u Čačku, odnosno Osnovnog suda u Čačku. Nakon navedene statusne promene postupci izvršenja su prekinuti u odnosu na društva koja su prestala da postoje, a nastavljeni u odnosu na privredno društvo AD „F.“ Čačak, kao pravnog sledbenika. Predmetna potraživanja nisu namirena u navedenim izvršnim postupcima.

Rešenjima Osnovnog suda u Čačku R4 I. 293/18 od19. septembra 2018. godine, R4I. 167/18 od21. maja 2018. godine, R4 I. 10/19 od 5. marta 2019. godine, R4 I. 97/18 od 23. aprila 2018. godine, R4 I. 507/19 od 14. februara 2020. godine, R4 I. 513/18 od 21. februara 2019. godine usvojeni su prigovori predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, odnosno pravnog prethodnika podnositeljke S. V, radi ubrzavanja postupka i utvrđeno je da im je u izvršnim postupcima tog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Predlagačima su dosuđeni i troškovi postupka.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 19/21 od 12. januara 2022. godine otvoren je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom AD „F.“ Čačak i za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

AD „F.“ Čačak je privredno društvo sa većinskim državnim kapitalom.

Svi podnosioci ustavnih žalbi, odnosno pravni prethodnik podnositeljke S. V, osim R. B, su u stečajnom postupku prijavili potraživanja po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku. Ista su im priznata, ali nisu isplaćena.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se tužba za naknadu imovinske štete koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio na snagu 1. januara 2016. godine i da je njime predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Takođe, iz odredbe člana 31. stav 1. ovog zakona proizlazi da se zaštita prava na imovinu u slučaju utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvaruje pred nadležnim sudovima, i to podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije, sa zahtevom za naknadu materijalne štete.

Međutim, citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena je primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

Imajući navedeno u vidu, a posebno odredbu člana 16. stav 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se tužbe podnosilaca, koje su podnete nadležnom sudu radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, smatra ustavnom žalbom.

Saglasno tome, Ustavni sud je u ovoj ustavnosudskoj stvari odlučivao o tome da li je podnosiocima povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, zbog kašnjenja u namirenju i isplati pravnosnažno utvrđenih potraživanja iz radnog odnosa prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom, kao i o zahtevu podnosilaca za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenih potraživanja u spornim izvršnim postupcima.

S tim u vezi, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, a koju prihvata i Ustavni sud. U više presuda koje su u ovoj vrsti predmeta donete protiv Republike Srbije, Evropski sud je zauzeo stav da je tužena država odgovorna ratione personae za neizvršenje odluka donetih protiv preduzeća sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim sudskim odlukama (videti presude u predmetima: Kačapor i drugi protiv Srbije, predstavke br. 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 i 3046/06, od 15. januara 2008. godine, st. 96-99. i Crnišanin i drugi protiv Srbije, predstavke br. 35835/05, 43548/05, 43569/05 i 36986/06, od 13. januara 2009. godine, st. 110-111.). Navedeno stanovište prihvatio je i Ustavni sud u svojoj praksi (videti, pored drugih, odluke Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine i Už-7134/2017 od 8. novembra 2018. godine, dostupno na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu svoj stav da je utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov isticanja povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja, te da su pravnosnažnim rešenjima nadležnog suda usvojeni prigovori podnosilaca, odnosno pravnog prethodnika podnositeljke S. V. i utvrđeno da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima, koji su vođeni radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa, kao i da su nakon toga ista potraživanja prijavili u stečajnom postupku (svi osim Radoslava Blagojevića) koji je u međuvremenu pokrenut nad izvršnim dužnikom, a koja su im u tom postupku priznata, ali nisu namirena.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda u Čačku, da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa u navedenim izvršnim postupcima, prema izvršnom dužniku sa pretežnim državnim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. Ustava (videti Odluku Už-14718/2023 od 8. februara 2024. godine). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavne žalbe podnosilaca, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tač. 1, 3, 5, 7, 9, 11. i 13. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, a imajući u vidu da je nakon pokretanja izvršnih postupaka za koje je podnosiocima utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, pokrenut postupak stečaja nad izvršnim dužnikom, u kom su podnosiocima priznata potraživanja radi čijeg namirenja su vodili izvršne postupke, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 2, 4, 6, 8, 10, 12. i 14. izreke utvrdio pravo podnosilaca na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21 (podnosiocu R. B. u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 767/09 od 9. juna 2009. godine), a po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku i Opštinskog suda u Čačku, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova parničnih postupaka koji su pred nadležnim sudom vođeni do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (a koji su nakon toga ustupljeni na nadležnost Ustavnom sudu), Ustavni sud najpre ukazuje da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se tužbe podnosilaca u smislu citiranih izmena zakona smatraju ustavnim žalbama, Ustavni sud je zahtev za naknadu troškova parničnog postupka, razmatrao u smislu odredaba o troškovima postupka pred Ustavnim sudom iz člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

Ustavni sud, takođe, ukazuje da je pred ovim sudom u toku veliki broj postupaka po ustupljenim predmetima – ustavnim žalbama podnosilaca sa zahtevima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog kašnjenja u naplati potraživanja prema preduzećima sa većinskim državnim/društvenim vlasništvom, a koji se nalaze u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji i koji su podnosili posebne, pojedinačne ustavne žalbe preko istih advokata, pri čemu su i ove ustavne žalbe dodatno veštački fragmentisane tako što su podnošene posebne ustavne žalbe (ranije tužbe) sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete, a posebne ustavne žalbe (ranije tužbe) sa zahtevom za naknadu materijalne štete.

Ustavni sud smatra da ovakav način fragmentisanja postupaka ne može doprineti ekonomičnosti, niti efikasnosti odlučivanja u predmetima u kojima stranka već duži vremenski period čeka namirenje svog potraživanja iz radnog odnosa, a što je primarni cilj delotvorne zaštite prava. Istovremeno, ovakvo postupanje dovodi do rasta ukupnog broja sudskih predmeta i može negativno da utiče na organizaciju i opterećenost u radu sudova, a što dalje može dovesti do dužeg trajanja sudskih postupaka uopšte i usporiti proces odlučivanja (videti odluku Evropskog suda u predmetu Alessandro Ferrara protiv Italije i 18 drugih predstavki, predstavke br. 2394/22 i dr, od 16. maja 2023. godine, st. 45-68.) .

Pored toga, Ustavni sud naglašava da je usvojenim izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena delotvorna zaštita prava podnosilaca ustavnih žalbi, koji će u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema.

Imajući navedeno u vidu, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom na ime zastupanja od strane advokata u svakom pojedinačnom predmetu, budući da ti troškovi nisu bili opravdani, niti nužni. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 15. izreke.

8. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 12211/2023: Odluka o materijalnoj šteti zbog kašnjenja izvršnog postupka
• Už 12088/2023: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u Čačku
• Už 11580/2021: Odluka Ustavnog suda o zaštiti prava na imovinu u stečaju
• Už 3836/2020: Povreda prava poverilaca zbog fragmentacije izvršnog i stečajnog postupka
• Už 13547/2023: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku
• Už 499/2021: Utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje i imovinu u stečajnom postupku
• Už 15454/2023: Usvajanje ustavne žalbe Đ. N. zbog neefikasnosti stečajnog suda