Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku koji je trajao osam godina. Podnosiocima je dosuđena naknada materijalne i nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1357/2020
11.04.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić , Vesna Ilić Prelić i Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama J. C . iz Kočana kod Doljevca, B . N, M . T , D. L, Lj . R . i D . S, svi h iz Niša, Z . K . iz Jelašnice kod Niške Banje, B. J . iz Niške Banje , M. M . iz Malošišta kod Doljevca, Z. T . iz Moklišta kod Bele Palanke i K . J . iz Grkinje kod Gadžinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. aprila 2024 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe J. C, B . N, M . T , D. L, Lj . R, D . S, Z . K, B . J, M . M, Z . T . i K . J . i utvrđuje da su podnosiocima ustavnih žalbi povređena prava na suđenje u razumnom ro ku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11, dok se u preostalom delu ustavne žalbe odbacuju.

2. Utvrđuje se pravo J. C, B . N, M . T , D. L, Lj . R, D . S, Z . K, B . J, M . M, Z . T . i K . J . na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo J. C, B . N, M . T , D. L, Lj . R, D . S, Z . K, B . J, M . M, Z . T . i K . J . na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenih za iznose koji su podnosiocima ustavnih žalbi eventualno već isplaćeni po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11 . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. C . iz Kočana kod Doljevca i druga lica navedena u uvodu i izreci ovog rešenja podneli su Ustavnom sudu, 24. januara 2020. godine, preko punomoćnika O. S , advokata iz Niša, ustavne žalbe zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 36, člana 58. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11. Podnosioci su se istovremeno pozvali i na povredu prava iz člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i prava iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, čiju eventualnu povredu ili uskraćivanje Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe iz čl. 21. i 58. Ustava kojima su zajemčena isto načelo i pravo.

Podnosioci su u ustavnim žalbama, između ostalog, naveli: da se ustavne žalbe podnose „zbog nedelotvornog postupanja Privrednog suda u Nišu u postupku stečaja koji je nakon osam godina trajanja zaključen“; da su zbog propuštanja države kao vlasnika kapitala – osnivač a D ruštvenog preduzeća „M.“ Niš, onemogućeni da u punom obimu namire priznata potraživanja iz radnog odnosa; da je stečajni postupak otvoren rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 464/11 od 19. maja 2011. godine, a da je zaključen rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 464/11 od 24. decembra 2019. godine. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih i konvencijskih prava. Tražili su naknadu materijalne štete u visini priznatih, a neisplaćenih potraživanja, kao i naknadu nematerijalne štete u iznosima od po 900 evra .

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljene dokaze, kao i spise predmeta Už-2306/2020, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „M.“ Niš otvoren je rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 464/11 od 19. maja 2011. godine, a za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Stečajni dužnik DP „M.“ Niš je preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom.

Podnosioci ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa koja su im u istom postupku i utvrđena.

Podnosioci su izjavili prigovore radi ubrzavanja postupka u skladu sa Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) u odnosu na osporeni stečajni postupak, međutim, prigovori podnosilaca B. N, M . T, D . L . i Lj . R . su pravnosnažno odbijeni, dok su prigovori ostalih podnosilaca pravnosnažno odbačeni.

Stečajni postupak je zaključen rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 464/11 od 24. decembra 2019. godine koje je objavljeno u „Službenom glasni ku Republike Srbije“ broj 1/20 od 10. januara 2020. godine , pri čemu nije vođen stečajni postupak nad s tečajnom masom.

4. Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosilaca ustavnih žalbi zasnivaju na tvrdnji da im je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11 povređeno pravo na imovinu, jer u osporenom postupku nisu uspeli da naplate, odnosno namire svoja potraživanja iz radnog odnosa, zbog propusta postupajućeg suda, pri čemu su podnosioci ukazali da je postupak trajao osam godina.

Ustavni sud ukazuje na svoj stav da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da podnosioci nisu izdejstvovali zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pred nadležnim sudom u skladu sa Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ( njihovi prigovori su pravnosnažno odbijeni i odbačeni), te da ustavne žalbe sadrže navode o trajanju osporenog stečajnog postupka i postupanju stečajnog suda koji se mogu dovesti u vezu sa pravom na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je, pre odučivanja o povredi prava na imovinu, odlučivao o povredi prava na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku.

U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.) Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) , te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj Sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak vođen prema preduzeću sa većinskim društvenim kapitalom ( DP „M.“ Niš), kao i da je isti trajao duže od pet godina, pri čemu u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa nisu naplaćena, odnosno namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je , stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Nišu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa pretežnim društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to svakom podnosiocu u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. dec embra 2020. godine i Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine).

7. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije ( predstavke br. 43815/17 i dr, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

8. Kako je utvrdio povredu prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu i odredio otklanjanje štetnih posledica povrede prava , Ustavni sud je smatrao da u konkretnom slučaju nije neophodno posebno razmatrati istaknute povrede načela iz člana 21. Ustava , kao i prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 36. i člana 60. stav 4. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u drugom delu tačke 1. izreke, odbacio ustavne žalbe podnosilaca, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti