Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Izvršni postupak pred Opštinskim sudom u Leskovcu trajao je preko osam godina, što je posledica neefikasnog postupanja suda. Utvrđeno je pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vuja Mihailovića iz Vučja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. decembra 2009. godine, doneo je

 

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vuja Mihailovića i utvrđuje da je u postupku koji je pred Opštinskim sudom u Leskovcu vođen u predmetu I. 917/00 - I. 1485/00 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vujo Mihailović iz Vučja je 21. novembra 2008. godine izjavio blagovremenu i dozvoljenu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je pred Opštinskim sudom u Leskovcu vođen u predmetu I. 917/00 - I. 1485/00.
Podnosilac ustavne žalbe je istakao da je podneo predlog Opštinskom sudu u Leskovcu za izvršenje prodajom nepokretnosti dužnika ZZ „Agrobisernica", koja se nalazi u Leskovcu u ulici 28. marta S-14, a na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 12/97 od 19. septembra 1997. godine. Dalje je istakao da je "nesavesnim radom i nedopustivim odugovlačenjem postupka izvršenja" došlo do toga da je sporna nepokretnost prodata Radomiru Raoniću iz Leskovca. Nakon toga, a zbog te činjenice, doneto je rešenje I. 1485/00 - I. 917/2000 od 7. novembra 2006. godine, kojim je obustavljen postupak izvršenja, a koje je potvrđeno rešenjem istog suda IPV (I) 26/07od 3. oktobra 2008. godine. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, kako bi mogao pred Komisijom za naknadu štete „ostvariti svoja prava".
U odgovoru na ustavnu žalbu Opštinski sud u Leskovcu je ukratko izložio tok postupka ističući, između ostalog, da je u toku postupka promenjen postupajući sudija, te da je sud nekoliko puta tražio podatke bitne za odlučivanje od Službe za katastar nepokretnosti u Leskovcu, kao i od Privrednog suda u Podgorici. Opštinski sud smatra da je u predmetu redovno postupano, odnosno da nije bilo neažurnosti i nepotrebnog odugovlačenja postupka.
2. Ustavna žalba je, kao pravno sredstvo, ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja u pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Opštinskog suda u Leskovcu I. 917/00 - I. 1485/00 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom ustavnosudskom sporu:
Izvršni poverioci Dragan Janjić, Zoran Ilić, Grozdana Đokić, Aleksandar Đorđević, Jovanka Mirković i podnosilac ustavne žalbe su 24. jula 2000. godine podneli Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje prodajom nepokretnosti dužnika ZZ „Agrobisernica" u Ulici 28. marta, zgrada s - 14, u Leskovcu, na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 12/97 od 19. septembra 1997. godine. Po ovom predlogu formiran je predmet pod brojem I. 917/00.
Izvršni poverioci Jovica Đinković i Ratomir Moravac su 4. decembra 2000. godine podneli Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja, prodajom iste nepokretnosti istog dužnika ZZ „Agrobisernica" u Ulici 28. marta zgrada s - 14, u Leskovcu, na osnovu pravnosnažne presude P. 2578/97 od 23. marta 1998. godine. Po ovom predlogu formiran je predmet pod brojem I. 1485/00.
Postupajući sudija je 19. juna 2001. godine u predmetu I. 917/00 zakazao ročište za 10. jul 2001. godine, koje je odloženo zbog izostanka dužnika. U zapisniku sa ročišta od 5. septembra 2001. godine, prvi put je broj predmeta označen kao I. 917/00 - I. 1485/00, iako u spisima predmeta ne postoji rešenje o spajanju izvršnih postupaka. Do okončanja izvršnog postupka bilo je zakazano ukupno devet ročišta, od kojih je pet odloženo, što zbog nepristupanja dužnika, što zbog činjenice da Služba za katastar nepokretnosti u Leskovcu nije postupala po dopisu suda za dostavu traženog izveštaja. Služba za katastar nepokretnosti u Leskovcu je 4. novembra 2004. godine dopisom obavestila Opštinski sud u Leskovcu da nepokretnost koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 5793/1 KO Leskovac nije upisana na ime dužnika PDS „Bisernica" iz Rožaja, niti na ime ZZ „Agrobisernica".
Zamenik predsednika Opštinskog suda u Leskovcu je 6. jula 2005. godine izdao naredbu da se ažurira rad u predmetu, jer je došlo do odugovlačenja.
Opštinski sud u Leskovcu je 7. novembra 2006. godine doneo rešenje I. 917/00 - I. 1485/00 kojim je obustavio postupak izvršenja, određenog rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 1485/00 od 10. aprila 2001. godine po predlogu poverilaca Jovice Đinković, Moravac Ratomira i drugih prema dužniku ZZ „Agrobisernica", radi naplate novčanog potraživanja prodajom nepokretnosti - poslovnog prostora koji se nalazi u Leksovcu u Ulici 28. marta s-14, na katastarskoj parceli broj 5793/1. U obrazloženju rešenja je istaknuto da je sud doneo ovakvo rešenje imajući u vidu da je nepokretnost iz rešenja o izvršenju otuđena ugovorom o kupoprodaji Ov. broj 3761/054 od 2. juna 2005. godine. Poverioci su 17. novembra 2006. godine izjavili prigovor na navedeno rešenje.
Postupajući po prigovoru poverilaca, Opštinski sud u Leskovcu je doneo rešenje IPV (I) 26/07 od 3. oktobra 2008. godine kojim je odbijen prigovor poverilaca, a rešenje o izvršenju I. 917/00 - I. 1485/00 potvrđeno. U obrazloženju rešenja je istaknuto da je prvostepeno rešenje donetu u skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku, obzirom da je nepokretnost iz rešenja o izvršenju otuđena, te da je presudom P. 1357/06 odbijen tužbeni zahtev poverilaca, a radi raskida ugovora o kupoprodaji poslovnih prostorija čija se prodaja traži u ovoj izvršnoj stvari.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/00, 73/00, 71/01), koji se primenjivao u izvršnom postupku I. 917/00 - I. 1485/00 Opštinskog suda u Leskovcu, bilo je propisano: da je postupku izvršenja i obezbeđenja sude dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, kao i da je o prigovoru sud dužan da odluči u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora (član 10. st. 1. i 2).
5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da izvršni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koja započinje podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se prinudnim sprovođenjem rešenja o izvršenju ili donošenjem rešenja kojim se postupak obustavlja, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja izvršnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti celokupan period od dana podnošenja predloga za izvršenje 24. jula 2000. godine do okončanja izvršnog postupka 3. oktobra 2008. godine.
Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak ukupno trajao osam godina, dva meseca i devet dana.
Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da isti zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj povređenog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu vremenskog trajanja postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.
Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da u ovom predmetu nije bilo izuzetno složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala naročito obiman i dugotrajan postupak izvršenja.
Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dugom vremenskom trajanju izvršnog postupka, niti je preduzimao procesne radnje kojima bi odugovlačio postupak.
Osnovni razlog višegodišnjeg trajanja postupka je neefikasno postupanje Opštinskog suda u Leskovcu, koji nije postupao u rokovima propisanim zakonom i nije koristio sva procesna ovlašćenja koja su mu stajala na raspolaganju da se izvršni postupak sprovede bez odugovlačenja. U prilog stavu Ustavnog suda je i naredba zamenika predsednika Opštinskog suda u Leskovcu od 6. jula 2005. godine da se ažurira rad u predmetu, jer je došlo do odugovlačenja.
Naime, sudu je trebalo skoro 11 meseci nakon podnošenja predloga za izvršenje da preduzme prvu radnju u postupku, jer je postupajući sudija tek 19. juna 2001. godine zakazao ročište za 10. jul 2001. godine. Ustavni sud posebno naglašava činjenicu da, iako su poverioci u predmetu I. 917/00 podneli predlog za izvršenje 24. jula 2000. godine, sud do okončanja postupka nije odlučio o predlogu poverioca - ovde podnosioca ustavne žalbe, već je rešenjem I. 917/00 - I. 1485/00 od 7. novembra 2006. godine obustavio izvršenje određeno rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 1485/00 od 10. aprila 2001. godine kojim je dozvoljeno izvršenje po predlogu poverilaca Jovice Đinkovića i Ratomira Moravca, ali ne i podnosioca ustavne žalbe.
Pored toga, sudu je bilo potrebno nepune dve godine da odluči o izjavljenom prigovoru od 17. novembra 2006. godine protiv rešenja I. 917/00 - I. 1485/00 od 7. novembra 2006. godine, o kome je odlučeno rešenjem IPV (I) 26/07 od 3. oktobra 2008. godine.
Ustavni sud naglašava da se nepostupanje suda u periodu od 5. decembra 2003. godine do 4. novembra 2004. godine ne može pripisati krivici suda, jer Služba za katastar nepokretnosti u Leskovcu nije postupala po dopisu suda, koji je nekoliko puta ponovljen, a kojim je tražen izveštaj o tome da li je nepokretnost koja se nalazi u Leskovcu u Ulici 28. marta s-14, na katastarskoj parceli broj 5793/1, upisana na ime dužnika. Međutim, nakon prijema traženog dopisa od Službe za katastar nepokretnosti u Leskovcu 4. novembra 2004. godine, Opštinski sud nije sve do 21. juna 2006. godine preduzimao nikakve procesne radnje u postupku.
Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku I. 917/00 - I. 1485/00 koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, jer izvršni postupak koji ukupno traje više od osam godina, svakako ne ispunjava uslove da se dužina njegovog trajanja oceni razumnom.
6. Na osnovu člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), Sud je usvojio ustavnu žalbu i odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete na način predviđen odredbama člana 90. Zakona.
Sledom rečenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci

 

 

 

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu