Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o odbijanju prigovora
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbijen prigovor na optužnicu. Sud smatra da takvo rešenje predstavlja procesni akt kojim se ne odlučuje konačno o pravima i obavezama, već se samo procenjuje ispunjenost uslova za vođenje postupka.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miloša Rakića iz Kosovske Mitovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. novembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Miloša Rakića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Kv. 306/10 od 6. decembra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Miloš Rakić iz Kosovske Mitrovice podneo je preko punomoćnika Nebojše Vlajića, advokata iz Kosovske Mitrovice, 11. januara 2011. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv protiv rešenja Osnovnog suda u Kraljevu Kv. 306/10 od 6. decembra 2010. godine, zbog povrede načela iz člana 16. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. Ustava.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu Kv. 306/10 od 6. decembra 2010. godine odbijen prigovor branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv optužnice Okružnog državnog tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici Kt. 7/02 od 13. juna 2002. godine kao neosnovan.
4. Ustavni sud konstatuje da je za podizanje optužnice protiv nekog lica dovoljna i osnovana sumnja, kao stepen izvesnosti da je to lice, odnosno okrivljeni, izvršilo krivično delo, koja proizilazi iz do tada prikupljenih dokaza. Rešenjem kojim se odlučuje o prigovoru protiv optužnice ceni se samo da li iz spisa predmeta proizilazi osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koja mu se stavlja na teret, a sve činjenice sud utvrđuje i razjašnjava na glavnom pretresu, kada će po potrebi, izvesti i druge dokaze radi utvrđivanja da li je okrivljeni, i ako jeste, na koji način izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret i da li je krivično odgovoran. Iz ovoga sledi da sudska kontrola optužnice predstavlja postupak stavljanja okrivljenog pod optužbu, odnosno posebnu fazu prethodnog krivičnog postupka. Okrivljeni će, u daljem toku krivičnog postupka, imati pravo i mogućnost da osporava kako postojanje i valjanost dokaza u pogledu krivičnog dela čije izvršenje mu se optužnicom stavlja na teret, tako i svoju krivičnu odgovornost.
Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporeno rešenje Osnovnog suda u Kraljevu Kv. 306/10 od 6. decembra 2010. godine, po svojoj pravnoj prirodi predstavlja procesno rešenje kojim se, u fazi prethodnog krivičnog postupka u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10), ceni ispunjenost formalnih uslova za vođenje krivičnog postupka, a ne pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica i protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može podneti. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević