Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Predlog za izvršenje protiv dužnika u restrukturiranju nije smeo biti odbačen, jer nakon 31. decembra 2008. godine nisu postojali razlozi za nesprovođenje prinudnog izvršenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Đ. Đ, vlasnika „ Đ. Đ . pr. v . p . p . M . t . S .“ iz Sombora , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. januara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Đ. Đ, vlasnika „ Đ. Đ . pr. v . p . p . M . t . S .“ i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Somboru I. 148/12 od 29. oktobra 2012. godine i Ipv. 21/12 od 28. novembra 2012. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đ. Đ, vlasnik „ Đ. Đ . pr. v . p . p . M . t . S .“ iz Sombora, podneo je Ustavnom sudu, 19. februara 2013. godine, ustavnu žalbu protiv akata navedenih u tački 1. izreke, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i načela ravnopravnosti svih oblika svojine, zajemčenih odredbama člana 21 , člana 32. stav 1. i člana 86. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je proizvoljnom i arbitrernom primenom prava, osporenim rešenjima odbačen kao nedozvoljen njegov predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika, sa obrazloženjem da se prinudno izvršenje ne može sprovoditi nad subjektom restrukturiranja, zbog čega smatra da su mu povređena označena ustavna načela i prava. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete, s tim što materijalnu štetu opredeljuje u visini nenaplaćenog glavnog duga sa kamatom i troškova parničnog i izvršnog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Somboru I. 148/12 od 29. oktobra 2012. godine odbačen je kao nedozvoljen predlog za izvršenje izvršnog poverioca Đ. Đ, vlasnika „ Đ. Đ . pr. v . p . p . M . t . S .“, ovde podnosioca ustavne žalbe, podnet protiv izv ršnog dužnika a.d. „K.“, u restrukturiranju, sa obrazloženjem da se, u konkretnom slučaju, ne radi o potraživanju iz člana 9. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, te da stoga, saglasno članu 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, protiv izvšnog dužnika koji se nalazi u postupku restrukturiranja od 21. oktobra 2010. godine, nije dozvoljeno određivanje predloženog izvršenja.

Ovo rešenje potvrđeno je osporenim drugostepenim rešenjem istog suda Ipv. 21/12 od 28. novembra 2012. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, te da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, kao i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemče privatna, zadružna i javna svojina, i da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave, te da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu (član 86. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud konstatuje da su osporena rešenja, kojima je odbačen kao nedozvoljen podnosiočev predlog za izvršenje protiv dužnika u restrukturiranju, doneta s pozivom na član 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07), kojim je bilo propisano da se protiv izvršnog dužnika koji je u postupku restrukturiranja ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje sve do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja.

Imajući u vidu razloge na kojima se zasnivaju osporena rešenja, Ustavni sud podseća da je u Rešenju IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine, kojim nisu prihvaćene inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji, pored ostalog, naveo: da Ustavni sud, ceneći navode iz inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da, kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine to, po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte.

Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine nisu mogli nalaziti u postupku restrukturiranja i da su stoga prestali da postoje i razlozi za neodređivanje, odnosno nesprovođenje prinudnog izvršenja protiv izvršnih dužnika koji se nalaze u takvoj pravnoj situaciji. Ustavni sud je ovakvo pravno stanovište zauzeo u predmetima po većem broju ustavnih žalbi (videti, pored ostalih, odluke Už-952/2009 od 27. oktobra 2011. godine i Už- 4710/2012 od 15. januara 2015. godine na: www.ustavni.sud.rs).

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu vreme donošenja osporenih akata, te činjenicu da u tom momentu postupak restrukturiranja izvršnog dužnika nije bio okončan, niti je bio pokrenut postupak likvidacije, Ustavni sud je ocenio da je rešenjima Privrednog suda u Somboru I. 148/12 od 29. oktobra 2012. godine i Ipv. 21/12 od 28. novembra 2012. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Odlučujući o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava napravično suđenje, dovoljno da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnosioca ustavne žalbe, zbog čega je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbio ovaj zahtev.

7. Ustavni sud nalazi da se, u konkretnom slučaju, štetne posledice utvrđene povrede prava ne mogu otkloniti poništajem osporenih akata jer su u međuvremenu, 14. maja 2014. godine, stupile na snagu odredbe Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 51/14). Odredbama člana 2. navedenog Zakona propisano je: da su u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona poverioci subjekta privatizacije u restrukturiranju dužni da Agenciji dostave zahtev za isplatu potraživanja sa rešenjem o izvršenju, izvršnom ispravom i drugim dokumentima kojima dokazuju svoje potraživanje prema subjektu privatizacije u restrukturiranju, radi evidentiranja potraživanja (stav 1.); da će u roku od 90 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana Agencija evidentirati podnete zahteve za isplatu, utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i subjekta privatizacije u restrukturiranju i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima (stav 2.); da se u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 2. ovog člana poverioci mogu izjasniti da li su saglasni sa predlogom Agencije (stav 3.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji su prekinuti do dana stupanja na snagu ovog zakona na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07-dr.zakon, 30/10-dr.zakon, 93/12 i 119/12), mogu nastaviti na osnovu zahteva poverioca, po isteku roka iz stava 3. ovog člana (stav 4.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu pokrenuti na osnovu zahteva poverioca po isteku roka iz stava 3. ovog člana (član 5.); da su poverioci dužni da uz zahtev iz st. 4. i 5. ovog člana, koji podnose sudu, obavezno prilože predlog Agencije za namirenje potraživanja iz stava 2. ovog člana (član 6.). Takođe i odredbama člana 94. novog Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 83/14) propisano je: da će zahteve za isplatu potraživanja poverilaca, koji su podneti u skladu sa Zakonom o izmenama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 51/14), Agencija u roku od 60 dana od dana donošenja odluke o modelu privatizacije u smislu ovog zakona, evidentirati i utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima (stav 1.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji su prekinuti na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07-dr.zakon, 30/10-dr.zakon, 93/12 i 119/12), mogu nastaviti po isteku roka od 180 dana od dana isteka roka za donošenje odluke o modelu privatizacije subjekta privatizacije (stav 2.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekata privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu pokrenuti po isteku roka iz stava 2. ovog člana (stav 3.); da se odredbe ovog člana neće primenjivati na subjekte privatizacije za koje Agencija, na osnovu akta Vlade, donese odluku o pokretanju stečaja, kao i na subjekte privatizacije za koje je Agencija dala saglasnost na UPPR (stav 6.).

Dakle, podnosilac ustavne žalbe je mogao da prijavi svoje potraživanje na način predviđen citiranim odredbama člana 2. Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji (videti odluke Ustavnog suda Už-5078/2011 od 12. juna 2014. godine i Už-5399/2011 od 26. juna 2014. godine) i da isto kasnije naplati, saglasno odredbama člana 94. sada važećeg Zakona o privatizaciji, te je stoga Sud odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i rešio kao u tački 3. izreke.

8. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome podnosilac ističe povredu načela zabrane diskriminacije, Ustavni konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da je podnosiocu zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda zabrane diskriminacije.

Stoga je Ustavni sud odbacio kao nedozvoljenu ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U vezi sa istaknutom povredom načela iz člana 86. Ustava, Ustavni sud ukazuje da navedeno načelo kao ustavnopravna kategorija ne ulazi u domen konkretnih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, pa prema tome ne može biti predmet razmatranja u ustavnosudskom postupku pokrenutom ustavnom žalbom.

Kako se tvrdnje o povredi prava iz člana 32. stav 1. i člana 86. Ustava zasnivaju na istovetnim razlozima, Ustavni sud se nije posebno upuštao u ocenu ovih navoda jer je prethodno utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim aktima povređeno pravo na pravično suđenje.

U pogledu zahteva pornosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, kako podnosilac nije dokazao da je pretrpeo materijalnu štetu, u smislu člana 85. i člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, to je Sud ovaj zahtev odbacio, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti