Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja žalba policijskih službenika

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu policijskih službenika, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava. Nižestepeni sudovi su proizvoljno tumačili propise o platama i doneli različite odluke u istovetnim pravnim situacijama, uskrativši podnosiocima pravo na obrazloženu odluku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1363/2009
29.02.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Čelenkovića, Dragana Borakovića, Mirjane Bućković, Vasilije Barbatesković i Saše Cucujkića, svih iz Kladova, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. februara 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ivana Čelenkovića, Dragana Borakovića, Mirjane Bućković, Vasilije Barbatesković i Saše Cucujkića i utvrđuje da su presudom Okružnog suda u Negotinu Gž1. 29/09 od 27. maja 2009. godine povređen a prav a podnosilaca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda ponovi postupak po žalbi podnosilaca izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Kladovu P1. 723/08 od 11. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivan Čelenković, Dragan Boraković, Mirjana Bućković, Vasilija Barbatesković i Saša Cucujkić, svi iz Kladova su 21. jula 2009. godine, preko punomoćnika Mihajla Popovića, advokata iz Kladova, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kladovu P1. 723/08 od 11. februara 2009. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Gž1. 29/09 od 27. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na rad iz člana 60. stav 4. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su sudovi odbili kao neosnovane tužbene zahteve podnosilaca sa obrazloženjem da im je koeficijent uvećan za 30% u odnosu na druge državne službenike, te da im iz tog razloga ne pripada pravo na isplatu traženih iznosa za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika, a što, po mišljenju podnosilaca, predstavlja pogrešnu primenu materijalnog prava, imajući u vidu da bi "bez tog koeficijenta od 30% njihova mesečna zarada bila manja od garantovane minimalne zarade, što veštak namerno nije prikazao u svom nalazu"; da je podnosiocima povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava iz razloga što je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneta presuda Opštinskog suda u Kladovu P1. 616/06 od 21. decembra 2007. godine, koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Negotinu Gž1. 60/08 od 21. oktobra 2008. godine, kojom je pripadnicima iste policijske uprave priznato pravo na traženu naknadu, iz čega proizlazi da jedan deo pripadnika policije ima pravo na naknadu za dodatke na platu, a drugi ne, a sve to zbog različitog tumačenja prava od strane istih sudova. U prilog svojim tvrdnjama podnosioci ustavne žalbe su dostavili presude Opštinskog suda u Kladovu P1. 616/06 od 21. decembra 2007. godine i Okružnog suda u Negotinu Gž1. 60/08 od 21. oktobra 2008. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spis predmeta Opštinskog suda u Kladovu P1. 723/08 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 21. septembra 2006. godine podneli Opštinskom sudu u Kladovu tužbu radi isplate neisplaćenih naknada i dodataka po osnovu rada. Osporenom presudom Opštinskog suda u Kladovu P1. 723/08 od 11. februara 2009. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev podnosilaca, sa obrazloženjem, između ostalog, da su posebni uslovi rada tužilaca i priroda njihovog posla, a u tom smislu i obavljeni prekovremeni rad, noćni rad i rad na dan državnog i verskog praznika, u spornom periodu, vrednovani u koeficijentu njihovih radnih mesta kao parametara za obračun plate.

Protiv navedene presude podnosioci ustavne žalbe su 27. februara 2009. godine izjavili žalbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Okružnog suda u Negotinu Gž1. 29/09 od 27. maja 2009. godine. U obrazloženju ove presude je navedeno da je pravilno shvatanje prvostepenog suda da se tužioci ne mogu pozivati na primenu odredaba opšteg radnopravnog režima, s obzirom na to da je sporni odnos primarno regulisan posebnim radnopravnim režimom, u skladu sa kojim su tužiocima uređene plate utvrđivanjem koeficijenata koji u sebi sadrže sve elemente koji se tiču osnova vrednovanja, pa i posebnih uslova rada, težine i prirode zadataka i poslova radnog mesta, te da su policijski službenici dužni da, u skladu sa prirodom posla rade prekovremeno radi zaštite života i lične bezbednosti ljudi i imovine, i da su za to plaćeni platom određenom parametrom koeficijenta koji u sebi podrazumeva ovu prirodu posla i ovakve uslove rada.

Uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, odnosno presude Opštinskog i Okružnog suda u Valjevu, koje su podnosioci priložili u prilog svojim tvrdnjama o tome da su sudovi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosili različite odluke, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Presudom Opštinskog suda u Kladovu P1. 616/06 od 21. decembra 2007. godien, koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Negotinu Gž1. 60/08 od 21. oktobra 2008. godine , usvojen je tužbeni zahtev tužilaca D.Č, S.Ž, D.V, S.V. i I .R. i obavezana Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova, SUP Bor, PS Kladovo, da tužiocima na ime neisplaćenih dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dan praznika i rad noću za period od 1. septembra 2003. godine do 1. oktobra 2006. godine isplati iznose bliže navedene u izreci prvostepene presude, doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje i doprinose za nezaposlenost, kao i troškove parničnog postupka u navedenom iznosu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).

Zakonom o unutrašnjim poslovima ("Službeni glasnik RS", br. 44/91, 79/91, 54/96, 17/99, 33/99, 25/2000, 8/01 i 106/03), koji je, pored ostalog, uređivao i pitanja iz oblasti radnih odnosa zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, uključujući i plate i naknade radnika tog ministarstva, bilo je propisano: da se na radnike Ministarstva unutrašnjih poslova primenjuju propisi o državnoj upravi, radnim odnosima, zdravstvenom, penzijskom i invalidskom osiguranju i obrazovanju, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 32.); da se zbog posebnih uslova rada, težine i prirode zadataka i poslova, ovlašćenim službenim licima i radnicima na određenim dužnostima obezbeđuju za najmanje 30 odsto uvećana sredstva za plate u odnosu na sredstva koja se obezbeđuju za ostale radnike Ministarstva unutrašnjih poslova i radnike drugih ministarstava (član 47. stav 1.); da se zvanje, napredovanje, plate i naknade ovlašćenih službenih lica i radnika na određenim dužnostima i druga pitanja iz radnih odnosa, uređuju propisom ministra u skladu sa zakonom (član 48.).

Odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama ("Službeni glasnik RS", broj 34/01), koje su se primenjivale na postavljena i zaposlena lica u ministarstvima do 1. januara 2007. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o platama državnih službenika i nameštenika ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 63/06, 115/06 i 101/07), bilo je propisano: da se plate izabranih, imenovanih i postavljenih lica iz člana 1. ovog zakona utvrđuju na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenta koji se množi osnovicom, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom (član 2.); da osnovicu za obračun plata utvrđuje Vlada, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije (član 3. stav 1.); da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu i da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku dana i regresa za korišćenje godišnjeg odmora (član 4.)

Odredbama člana 5. ovog zakona bilo je propisano da dodatak na platu, između ostalog, pripada za dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad), rad na dan državnog i verskog praznika i rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta (stav 1. tač. 2), 3) i 5), kao i da se dodatak na platu obračunava i isplaćuje u visini utvrđenoj Opštim kolektivnim ugovorom.

Zakon o unutrašnjim poslovima je prestao da važi 29. novembra 2005. godine, stupanjem na snagu Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05). Odredbama Zakona o policiji, uređena su, pored ostalog, i pitanja načina utvrđivanja plata i koeficijenata za obračun plata policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Odredbom člana 146. stav 1. navedenog Zakona propisano je da policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na platu koja se sastoji od osnovice koju utvrđuje Vlada i osnovnog i dodatnog koeficijenta u odnosu na zvanje, posebne uslove rada, opasnost, odgovornost i složenost poslova.

Članom 147. istog zakona propisano je: da se zbog posebnih uslova rada, opasnosti po život i zdravlje, odgovornosti, težine i prirode poslova, rada na dan praznika koji je neradni dan, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, dežurstava, pripravnosti i drugih vidova neredovnosti u radu, zaposlenima u Ministarstvu mogu utvrditi koeficijenti za obračun plate koji su od 30 do 50 odsto nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, a u visini mase sredstava potrebnih za isplatu dodatnih koeficijenata iz člana 146. stav 1. ovog zakona (stav 1.); da se na prava i obaveze proistekle iz napred navedenih posebnih uslova rada ne primenjuju odredbe opštih radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi (stav 3.).

Prelaznim i završnim odredbama Zakona o policiji propisano je: da do donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu u skladu sa ovim zakonom i rešenja o raspoređivanju na radno mesto u skladu sa tim aktom ili donošenja drugog rešenja u skladu sa zakonom, zaposleni u Ministarstvu na dan stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da rade na istim radnim mestima i zadržavaju činove, odnosno zvanja i plate prema dosadašnjim propisima i drugim aktima (član 194.); da će se akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i rešenja iz člana 194. ovog zakona doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 195.).

Pravilnikom o platama radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je važio do stupanja na snagu Zakona o policiji i na osnovu tog zakona donetog Pravilnika o platama radnika Ministarstva unutrašnjih poslova od 28. novembra 2005. godine i 13. juna 2006. godine, bilo je propisano da zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova ima pravo na koeficijent koji se određuje prema platnoj grupi ili platnom razredu u koji se radno mesto razvrstava (član 2.), pravo na uvećanje tog koeficijenta za 30% (član 3.) i pravo na koeficijent po osnovu zvanja, odnosno čina koji zaposleni ima (član 5.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je stanovišta da je najpre potrebno ispitati da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način na koji to zahteva navedena odredba Ustava, te da li osporeni pojedinačni akti povređuju ili uskraćuju navedeno ustavno pravo podnosilaca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise, osim u slučajevima u kojima su njihove odluke povredile ustavna prava, ili su zanemarile ta prava, te ako je primena zakona bila proizvoljna ili diskriminatorska, kao i ukoliko je došlo do povrede procesnih prava (na pristup sudu, na obrazloženu odluku, na javnu raspravu i dr.).

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporena presuda Okružnog suda u Negotinu Gž1. 29/09 od 27. maja 2009. godine doneta od strane zakonom ustanovljenog suda, koji je u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom, doneo odluku na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku. Ustavni sud ukazuje da, saglasno odredbi člana 32. stav 1. Ustava, postoji obaveza sudova da, između ostalog, obrazlože svoje odluke. Ova obaveza ne može biti shvaćena kao obaveza da se u odluci iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente. Mera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke, ali sudovi imaju obavezu da obrazlože svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali. Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Sudska odluka ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono ne sme da bude lapidarnog karaktera (videti odluke Evropskog suda za ljudska prava: Georgiadis protiv Grčke, 29. maj 1997. godine, § 43; Higgins i ostali protiv Francuske, 19. februar 1998. godine, § 43). Obaveza obrazloženja sudske odluke, međutim, ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (u tom smislu i Evropski sud za ljudska prava: Van der Hurk protiv Holandije, 19. april 1994. godine, § 61). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižih sudova. Međutim, za ocenu da li su u tim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta ili se zadovoljio pukim potvrđivanjem odluke nižeg suda.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud konstatuje da se iz obrazloženja osporene prvostepene presude ne može zaključiti da je Opštinski sud u Kladovu na nesumnjiv način utvrdio činjenicu da je prekovremeni rad, rad na dan državnog i verskog praznika i rad noću vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta plate . U žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude podnosioci ustavne žalbe su ukazali na nedostatke prvostepene presude, te je bilo nužno da drugostepeni sud razmotri žalbene navode i da da adekvatno obrazloženje na navode. Međutim, Okružni sud u Negotinu je samo dao opšti zaključak o tome da je prvostepeni sud potpuno utvrdio činjenično stanje i pravilno primenio materijalno pravo. U najvećem delu obrazloženja osporene presude Okružnog suda u Negotinu je ponovljeno obrazloženje osporene prvostepene presude.

S obzirom na to da su podnosioci ustavne žalbe, kao policijski službenici, podneli zahtev za isplatu dodatka na platu za prekovremeni, noćni i rad u dane državnih i verskih praznika u periodu od 2003. godine do 2006. godine, prilikom odlučivanja o ovom zahtevu bilo je neophodno razlikovati način na koji je ovo pitanje bilo uređeno do 29. novembra 2005. godine i nakon tog datuma, kada je stupio na snagu Zakon o policiji.

Nakon stupanja na snagu Zakona o policiji, zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova, saglasno odredbi člana 147. stav 1. Zakona o policiji, zbog posebnih uslova rada, opasnosti po život i zdravlje, odgovornosti, težine i prirode poslova, rada na dan praznika koji je neradni dan, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, dežurstava, pripravnosti i drugih vidova neredovnosti u radu, mogu ostvariti pravo na koeficijente za obračun plate koji su od 30 do 50 odsto nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike. Iz navedenog proizlazi da se zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova prekovremeni rad, rad noću i rad na dane državnih i verskih praznika vrednuje uvećanjem koeficijenta, tako da se na njih ne primenjuju odredbe opštih radnopravnih propisa o uvećanoj zaradi. Naravno, primena odredaba opštih radnopravnih propisa o uvećanoj zaradi je isključena ukoliko je zaposleni koji je radio prekovremeno, noću i u dane državnih i verskih praznika, ostvario pravo na uvećanje koeficijenta zarade na prethodno navedeni način. Ukoliko zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova rešenjem poslodavca nije utvrđen koeficijent za obračun plate od 30 do 50 odsto nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, zaposlenom ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koju za rad na dan praznika, rad noću, rad u smenama i prekovremeni rad imaju svi zaposleni u Republici Srbiji (vid. Odluku Ustavnog suda Už broj 1530-2008 od 21. januara 2010. godine).

Međutim, odredbama Zakona o unutrašnjim poslovima, koji je važio do 29. novembra 2005. godine, odnosno do stupanja na snagu Zakona o policiji, pitanja iz oblasti radnih odnosa zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, uključujući i plate i naknade radnika tog ministarstva, bila su drugačije regulisana. Odredbom člana 47. stav 1. Zakona o unutrašnjim poslovima bilo je propisano da se zbog posebnih uslova rada, težine i prirode zadataka i poslova, ovlašćenim službenim licima i radnicima na određenim dužnostima obezbeđuju za najmanje 30 odsto uvećana sredstva za plate u odnosu na sredstva koja se obezbeđuju za ostale radnike Ministarstva unutrašnjih poslova i radnike drugih ministarstava. Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama bilo je, između ostalog, propisano da se plate utvrđuju na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenta koji se množi osnovicom, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom, te da dodatak na platu, između ostalog, pripada za dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad), rad na dan državnog i verskog praznika i rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta. Odredbama Pravilnika o platama radnika Ministarstva unutrašnjih poslova koji je važio u vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima bilo je predviđeno da zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova ima pravo na koeficijent koji se određuje prema platnoj grupi ili platnom razredu u koji se radno mesto razvrstava i pravo na uvećanje tog koeficijenta za 30%. Iz navedenog proizlazi da, za razliku od Zakona o policiji koji propisuje mogućnost uvećanja koeficijenta po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane državnog i verskog praznika, te isključuje primenu drugih propisa o uvećanoj zaradi, odredbama Zakona u unutrašnjim poslovima ovi osnovi nisu bili posebno navedeni kao uslov za uvećanje koeficijenta, niti je bila isključena primena drugih propisa o uvećanoj zaradi. Dakle, odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama bilo je, između ostalog, propisano da platu čini osnovica, koeficijent koji se množi osnovicom, dodatak na platu i obaveze koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, te je utvrđeno da se dodaci na platu daju, između ostalog, u slučaju prekovremenog, noćnog i rada na dan državnog i verskog praznika, osim ukoliko taj rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta. Međutim, upravo ova činjenica nije na nesumnjiv način utvrđena u postupku koji je prethodio ustavnosudskom. Pored toga, posebno treba imati u vidu da je odluka prvostepenog suda zasnovana na nalazu i mišljenju veštaka, koji je ocenio da višak časova koji su podnosioci odradili ne predstavlja prekovremeni rad, već da se u konkretnom slučaju radi o preraspodeli radnog vremena, prenebregavši činjenicu da bi u tom slučaju poslodavac bio dužan da prethodno donese odluku o preraspodeli radnog vremena, te da tužiocima obezbedi korišćene slobodnih dana, a što poslodavac nije učinio. Podnosilac ustavne žalbe je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude ukazao na sve navedene propuste, ali je Okružni sud u Negotinu samo dao opšti zaključak o tome da je prvostepeni sud potpuno utvrdio činjenično stanje i pravilno primenio materijalno pravo i u najvećem delu obrazloženja osporene presude ponovio obrazloženje iz prvostepene presude.

Imajući u vidu navedeno, odnosno da nije na nesumnjiv način utvrđeno da li je prekovremeni rad, rad na dan državnog i verskog praznika i rad noću vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta, a bilo je od uticaja na rešenje ove pravne stvari, te da Okružni sud u Negotinu nije ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta već se zadovoljio pukim potvrđivanjem odluke nižeg suda, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11), Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice povrede prava mogu ukloniti nalaganjem nadležnom sudu da donese novu odluku o žalbi koju su podnosioci u predmetnom postupku izjavili protiv presude Opštinskog suda u Kladovu P1. 723/08 od 11. februara 2009. godine, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučeno kao u tački 2. izreke.

6. Analizirajući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je Okružni sud u Negotinu u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji drugačije odlučivao.

Naime, uvidom u priloženu dokumentaciju uz ustavnu žalbu (presude Opštinskog suda u Kladovu P1. 616/06 od 21. decembra 2007. godine i Okružnog suda u Negotinu Gž1. 60/08 od 21. oktobra 2008. godine), Ustavni sud je utvrdio da su redovni sudovi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji usvajali zahteve tužilaca koji su zaposleni u istoj policijskoj upravi kao i podnosioci ustavne žalbe, za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima u periodu od 1. septembra 2003. godine do 1. oktobra 2006. godine, upravo sa obrazloženjem da se ne može prihvatiti nalaz veštaka R.K. da višak časova koji su tužioci odradili ne predstavlja prekovremeni rad već da se radi o preraspodeli radnog vremena, a koji nalaz i mišljenje je isti veštak dao i u postupku u kome su stranke bili podnosioci ustavne žalbe. U postupku koji je pred Opštinskim sudom u Kladovu vođen pod brojem P. 616/06, prvostepeni sud je ocenio ovaj nalaz veštaka kao nejasan i nepotpun, prihvatio predlog tužilaca da se odredi veštačenje od strane drugog veštaka ekonomske struke, te na osnovu nalaza drugog veštaka zasnovao odluku o usvajanju tužbenih zahteva tužilaca za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dan državnog i verskog praznika.

Ustavni sud je ocenio da činjenica da je isti sud - Okružni sud u Negotinu, povodom iste činjenične i pravne situacije donosio različite odluke, stvorila pravnu nesigurnost kod podnosilaca ustavne žalbe, te da ova okolnost sama po sebi predstavlja dovoljan razlog da se utvrdi postojanje povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu usvojio.

Zahtev podnosilaca ustavne žalbe, kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu prava na rad iz člana 60. stav 4. Ustava, za sada je preuranjen, imajući u vidu da će o žalbi podnosilaca ustavne žalbe biti ponovo odlučivano, čime će eventualna povreda tog prava biti preispitana, zbog čega je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja žalba policijskih službenika

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti