Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava utvrđeno činjenično stanje i primenu prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, jer podnosilac u suštini osporava činjenično stanje i primenu prava utvrđene u pravnosnažno okončanom parničnom postupku. Ustavni sud je ponovio da nije nadležan da deluje kao instancioni sud i preispituje zakonitost sudskih odluka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Banjca iz Apatina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dušana Banjca izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Apatinu P. 127/05 od 4. decembra 2007. godine, presude Okružnog suda u Somboru Gž. 1491/08 od 6. januara 2009. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 868/10 od 8. decembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Banjac iz Apatina je 25. marta 2011. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Apatinu P. 127/05 od 4. decembra 2007. godine, presude Okružnog suda u Somboru Gž. 1491/08 od 6. januara 2009. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 868/10 od 8. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 23. Ustava, kao i zbog povrede načela iz člana 22. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi veoma detaljno iznosi tok postupka pred prvostepenim sudom i utvrđeno činjenično stanje, kao i sadržaj osporenih presuda. Takođe, podnosilac opisuje radnje koje je preduzimao u toku više sudskih postupaka nastalih iz raskinutog ugovora o kupoprodaji koji je on, kao kupac, zaključio sa D. M, kao prodavcem stambene zgrade. Konačno, navodi da ''nije kao neuka stranka u mogućnosti da markira sve radnje, a kamoli da u njima vidi nešto protivno odredbama ZPP-a ili ZIP-a, ali detaljnom i stručnom analizom svakako bi se došlo do još mnogih detalja koje bi želeo da istakne smatrajući da su njegova prava ugrožena.''

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, Ustavni sud je utvrdio da se pred Opštinskim sudom u Apatinu vodio parnični postupak po tužbi tužilje D. M. protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi naknade štete.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 868/10 od 8. decembra 2010. godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Okružnog suda u Somboru Gž. 1491/08 od 6. januara 2009. godine.

U obrazloženju revizijske presude se navodi: da je presudom Opštinskog suda u Apatinu P. 127/05 od 4. decembra 2007. godine delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je tuženi, stavom prvim izreke, obavezan da tužilji na ime naknade štete zbog nekorišćenja nekretnine u Apatinu, za period od 21. aprila 1995. godine do 21. avgusta 2007. godine isplati iznos od 955.743,76 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9. septembra 2005. godine pa do isplate, a za period od 1. septembra 2007. godine do 23. oktobra 2007. godine iznos od 20.462,67 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos od presuđenja do isplate, dok je preko dosuđenog iznosa od 976.206,43 do traženog iznosa od 979.422,62 dinara, kao i radi isplate zakonske zatezne kamate preko dosuđene do tražene, tužbeni zahtev tužilje odbijen; da je stavom drugim izreke prvostepene presude obavezan tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog razlike u ceni nekretnine isplati 128.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26. decembra 2002. godine do isplate, dok je tužbeni zahtev radi isplate zakonske zatezne kamate za period od 10. oktobra 2000. godine do 26. decembra 2002. godine odbijen; da je tuženi obavezan da tužilji isplati troškove postupka od 449.583,00 dinara.; da je presudom Okružnog sda u Somboru Gž. 1491/08 od 6. januara 2009. godine odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu; da je pravilno utvrđena obaveza tuženog kao kupca koji nije ispunio svoju obavezu uplate ostatka kupoprodajne cene, usled čega je ugovor o kupoprodaji stambene zgrade raskinut.

4. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, ponavlja navode iznete u žalbi na prvostepenu presudu, koji su bili predmet razmatranja drugostepenog suda, kao i navode iznete u reviziji, koji su ocenjeni od strane Vrhovnog kasacionog suda, i u suštini osporava zakonitost osporenih presuda, pozivajući se, pre svega, na činjenično stanje, koje, po navodima podnosioca, nije pravilno i potpuno utvrđeno.

Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenim presudama povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se izražava subjektivno nezadovoljstvo ishodom parnice o imovinsko-pravnom sporu stranaka.

Vrhovni kasacioni sud je jasno i detaljno obrazložio zbog čega je utvrđena obaveza tuženog, kao kupca koji nije ispunio svoju obavezu uplate ostatka kupoprodajne cene, da tužilji, kao prodavcu, isplati naknadu za upotrebu njene stvari, te da joj naknadi štetu nastalu u visini razlike između cene određene kupoprodajnim ugovorom i tekuće cene na dan raskida ugovora, saglasno odredbi člana 424. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Ustavni sud takvo obrazloženje ne smatra arbitrarnim.

Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži razloge takve prirode koji dovode u sumnju pravičnost sprovedenog postupka. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da rešavanje imovinskih sporova pred sudovima u parničnom postupku nužno ima za posledicu donošenje nepovoljne odluke za jednu od stranaka u sporu. Međutim, činjenica da je jedna stranka u imovinskoj parnici neizbežno neuspešna, sama po sebi nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava.

Kako je osporenim presudama odlučivano o naknadi štete nastale zbog raskida ugovora i nemogućnosti korišćenja sporne nekretnine, to se navodi podnosioca o povredi njegovog prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, iz člana 23. Ustava, ne mogu ratione materiae dovesti u vezu sa sadržajem ovih sudskih odluka.

Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe kojima se poziva na povredu odredaba člana 22. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ovim odredbama ne jemči nijedno posebno ljudsko pravo, već je reč o jednom od osnovnih načela na kojima, saglasno Ustavu, počiva ostvarivanje svih Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Stoga je povreda načela zabrane diskriminacije akcesorne prirode, jer njegova povreda može biti vezana samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode. U tom smislu, da bi Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi cenio da li je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom došlo do povrede ustavnih načela, navodi o učinjenoj povredi moraju biti u vezi sa povredom ili uskraćivanjem konkretno označenog ljudskog ili manjinskog prava ili slobode, što u ovom slučaju nije učinjeno.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava i načela, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je konstatovao da je, u konkretnom slučaju, bez značaja propust podnosioca ustavne žalbe da dostavi osporenu prvostepenu i drugostepenu presudu, kao i da nema mesta nalaganju da se žalba u tom smislu uredi.

5. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava utvrđeno činjenično stanje i primenu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti