Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog prekomernog trajanja izvršnog postupka. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog dužine postupka i materijalne štete zbog nemogućnosti naplate potraživanja od dužnika u društvenoj svojini.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. G . i M . T, oboje iz Velike Plane, Ž . R . iz Donje Rače, Z . R, G . R, Ž . M . i S . T, svi h iz Rakinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na se dnici Veća održanoj 10. maja 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. G, M . T, Ž . R, Z . R, G . R, Ž . M . i S . T . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu I. 1306/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 255/04) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, i to za podnositeljku R . G . u iznosu od 1.400 evra, za podnosioca M . T . u iznosu od 1.500 evra i za podnosioce Ž . R, Z . R, G . R, Ž . M . i S . T . svakom u iznosu od po 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Požarevcu St. 68/10, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

4. Odbacuje se ustavna žalba podnosilaca iz tačke 1. izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Velikoj Plani I. 1306/10 od 14. januara 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. G . i M . T, oboje iz Velike Plane, Ž . R . iz Donje Rače, Z . R, G . R, Ž . M . i S . T, svi h iz Rakinca, su 21. februara 2015. godine, preko punomoćnika D. V, advokata iz Velike Plane, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Velikoj Plani I. 1306/10 od 14. januara 2015. godine zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu I. 1306/10.

Podnosioci ustavne žalbe su detaljno obrazložili tok predmetnog izvršnog postupka koji je okončan osporenim rešenjem o obustavi postupka izvršenja, navodeći da su oštećeni nezakonitim postupanjem izvršnog suda do brisanja izvršnog dužnika iz registra privrednih subjekata, koje se u suštini ogleda u tome što su drugi izvršni poverioci a ne podnosioci ustavne žalbe namireni iz novčanih sredstava dobijenih od prodaje nepokretnosti izvršnog dužnika.

Zahtevali su naknadu nematerijalne štete i naknadu štete u visini priznatih potraživanja u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 68/10.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Velikoj Plani I. 1306/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka R . G . je , kao izvršni poverilac ,podnela Opštinskom sudu u Velikoj Plani predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika Z. z . „Š .“ iz Rakinca, radi naplate novčanih potraživanja iz radnog odnosa, na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 640/99 od 8. oktobra 1999. godine, P. 219/02 od 15. marta 2002. godine i P. 1234/04 od 7. oktobra 2005. godine. Rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 241/00 od 8. maja 2000. godine, I. 255/04 od 18. februara 2004. godine i I. 215/06 od 21. marta 2006. godine određena su predložena izvršenja.

Podnosilac M. T . je , kao izvršni poverilac , podneo predlog za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika radi naplate novčanih potraživanja iz radnog odnosa, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 806/97 od 29. decembra 1998. godine. Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 259/99 od 26. juna 1999. godine određeno je predloženo izvršenje.

Podnosilac Ž. R . je , kao izvršni poverilac , podneo predlog za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika radi naplate novčanih potraživanja iz radnog odnosa, na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 75/00 od 29. juna 2000. godine i P. 1234/04 od 7. oktobra 2005. godine. Rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 256/04 od 18. februara 2004. godine i I. 216/06 od 21. marta 2006. godine usvojena su predložena izvršenja.

Podnositeljka Z . R . je , kao izvršni poverilac , podnela predlog za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 58/01 od 3. oktobra 2001. godine i P. 1239/04 od 23. novembra 2005. godine. Rešenjima Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 257/04 od 18. februara 2004. godine i I. 330/08 od 30. maja 2008. godine usvojena su predložena izvršenja.

Podnositeljka G . R . je , kao izvršni poverilac , podnela predlog za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika, na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 32/01 od 22. februara 2001. godine i P. 1234/04 od 7. oktobra 2005. godine. Rešenjima Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 285/04 od 18. februara 2004. godine, I. 386/04 od 5. marta 2004. godine i I. 220/06 od 22. marta 2006. godine određena su predložena izvršenja.

Podnosilac Ž. M . je , kao izvršni poverilac , podneo predlog za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 29/01 od 20. novembra 2001. godine i P. 1239/04 od 23. novembra 2005. godine. Rešenjima Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 371/04 od 4. marta 2004. godine i I. 330/08 od 30. maja 2008. godine usvojena su predložena izvršenja.

Podnositeljka S . T . je , kao izvršni poverilac , podnela predlog za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 30/01 od 23. februara 2001. godine i P. 1239/04 od 23. novembra 2005. godine. Rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 372/04 od 4. marta 2004. godine i I. 330/08 od 30. maja 2008. godine usvojena su predložena izvršenja.

Navedeni izvršni postupci su spojeni 2004. godine i odlučeno je da se jedinstveni postupak dalje vodi pod brojem P. 255/04.

Uvidom u spise predmeta nije moglo biti utvrđeno kada su podnosioci kao izvršni poverioci podneli predloge za izvršenje, kao ni sadržina tih predloga niti u spisima postoji dokaz o postupanju izvršnog suda u pojedinačnim izvršnim postupcima do njihovog spajanja 2004. godine u predmet I. 255/04. Takođe, u spisima nema rešenja o spajanju izvršnih postupaka.

Rešenjem Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 255/04 od 25. septembra 2004. godine utvrđena je vrednost nepokretnosti izvršnog dužnika kao predmeta izvršenja.

Nakon izvršenog veštačenja od strane veštaka finansijske struke, zaključkom Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 255/04 od 5. oktobra 2004. godine određeno je ročište za javnu prodaju nepokretnosti, ali je zakazano ročište odloženo. Zaključkom Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 255/04 od 19. juna 2007. godine ponovo je određeno ročište za javnu prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika ali je i ono otkazano. Zatim je zaključkom I. 255/04 od 23. novembra 2007. godine ponovo zakazano ročište za javnu prodaju nepokretnosti koje je takođe otkazano. Novo ročište je zakazano zaključkom I. 255/04 od 28. marta 2008. godine, ali je takođe bilo otkazano i sledeće je bilo zakazano za 7. maj 2008. godine. Na ročištu od 7. maja 2008. godine pojavio se najpovoljniji ponudilac koji je ponudio najvišu cenu, te je rešenjem Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 255/04 od 22. maja 2008. godine njemu dosuđena nepokretnost.

Rešenjem Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 255/04 od 18. juna 2008. godine izvršeno je namirenje drugih izvršnih poverilaca novčanim iznosom koji je dobijen prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Podnosioci ustavne žalbe nisu bili namireni jer je namirenje izvršeno po redosledu potraživanja izvršnih poverilaca na predmetnoj nepokretnosti, imajući u vidu da iznos dobijen prodajom ove nepokretnosti nije bio dovoljan za potpuno namirenje svih poverilaca.

Podnosioci su podneli predlog za određivanje privremene mere kojom se zabranjuje namirenje drugih izvršnih poverilaca po rešenju o namirenju I. 255/04 od 18. juna 2008. godine i rešenjem Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 255/04 od 16. oktobra 2008. godine odbijen je predlog podnosilaca za određivanje privremene mere. Rešenjem IP. 56/08 od 3. novembra 2008. godine odbijen je prigovor podnosilaca protiv rešenja I. 255/04 od 16. oktobra 2008. godine.

Od 2010. godine predmet je bio u nadležnosti Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani gde se vodio pod brojem I. 1306/10.

Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani I. 1306/10 od 24. februara 2011. godine utvrđen je prekid izvršnog postupka usled otvaranja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom i određeno je da će postupak biti nastavljen kad stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. U obrazloženju je navedeno da je rešenjem Privrednog suda u Požarevcu St. 68/10 od 6. jula 2010. godine pokrenut stečajni postupak nad stečajnim dužnikom ZZ „Š.“ iz Rakinca i da je članom 214. stav 1. tačka 5. Zakona o parničnom postupku propisano da se postupak prekida kada nastupe pravne posledice otvaranja stečajnog postupka ili postupka likvidacije.

Podnosioci su 10. decembra 2010. godine prijavili svoja potraživanja u stečajnom postupku Privrednog suda u Požarevcu St. 68/10.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Velikoj Plani I. 1306/10 od 14. januara 2015. godine obustavljen je postupak izvršenja I. 1306/10 i ukinute su sve sprovedene radnje. Navedeno rešenje punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe primio je 23. januara 2015. godine.

U obrazloženju rešenja je navedeno: da je rešenjem Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani I. 1306/10 od 24. februara 2011. godine prekinut izvršni postupak usled nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom; da je izvršni dužnik Z. z . „Š .“, u stečaju , iz Rakinca, brisana iz registra privrednih subjekata sa 13. martom 2014. godine; da je članom 76. stav 1. tačka 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da sud obustavlja izvršenje usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika; da budući da je izvršni dužnik brisan iz registra pravnih subjekata i da je prestao da postoji , to je sud , na osnovu člana 76. stav 1. tačka 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odlučio kao u dispozitivu.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju su se povredu podnosioci ustavne žalbe pozvali, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Članom 36. Ustava utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Članom 21. Ustava utvrđeno je načelo zabrane diskriminacije.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja osporenog postupka izvršenja, bilo je propisano: da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. stav 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreće na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupka hitno (član 4. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan. Članom 76. stav 1. tačka 3. ovog Zakona propisano je da sud obustavlja izvršenje usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika.

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog izvršnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen šest i po godina u odnosu na podnositeljku R . G, sedam i po godina u odnosu na podnosioca M . T, dve godine i devet meseci u odnosu na podnosioce Ž . R, Z . R . i G . R, i dve godine i osam meseci u odnosu na podnosioce Ž . M . i S . T, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo period, od dana donošenja rešenja o izvršenju – 8. maja 2000, 26. juna 1999, 18. februara 2004. i 4. marta 2004. godine, pa do okončanja tog postupka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan da hitno preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka.

Polazeći od navoda iznetih u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na izvršni postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, Ustavni sud ukazuje da jemstvo prava na suđenje u razumnom roku obuhvata obavezu izvršnog suda da preduzme sve neophodne mere da se izvrši pravnosnažna presuda.

Ocenjujući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak trajao 14 i po godina u odnosu na podnositeljku R . G, 15 i po godina u odnosu na p odnosioca M. T, deset godina i 11 meseci u odnosu na podnosioce Ž . R, Z . R . i G . R . i deset godina i deset meseci u odnosu na podnosioce Ž . M . i S . T, što predstavlja prekomerno trajanje izvršnog postupka kako po praksi ovog a suda tako i po kriterijumima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i u značajnoj meri prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po Zakonu o izvršnom postupku bio obavezan kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverioci namirili u razumnom roku.

Po oceni Suda, odgovornost izvršnog suda za nerazumno dugo trajanje postupka je u tome što je, iako je izvršni dužnik prestao da postoji brisanjem iz Registra privrednih subjekata 13. marta 2014. godine, a što je predstavljalo razlog za okončanje izvršnog postupka njegovom obustavom, u smislu člana 76. stav 1. tačka 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, to formalno konstatovao tek osporenim rešenjem od 14. januara 2015. godine, dakle nakon deset meseci. Takođe, izvršni sud je tek nakon dve godine i osam meseci od prvog otkazanog ročišta za javnu prodaju nepokretnosti, zakazao novo ročište.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se postupajući sud izjašnjavao. Naime, sud je trebalo da odluči o podnetim predlozima za izvršenje, sprovede izvršenje u skladu sa donetim rešenjima.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev za podnosioce ustavne žalbe nesumnjivo bio od materijalnog značaja, s obzirom na to da je izvršni postupak pokrenut radi naplate novčanog iznosa na ime potraživanja iz radnog odnosa i podnosioci su imali legitiman materijalnopravni interes da ostvare novčano potraživanje koje je utvrđeno izvršnim ispravama. Ispitujući ponašanje podnosilaca, Ustavni sud nalazi da podnosioci nisu uticali na navedenu dužinu trajanja postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskom sudom u Velikoj Plani u predmetu I. 255/04, a okončan pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu I. 1306/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete i to za podnositeljku R . G . u iznosu od 1.400 evra, za podnosioca M . T . u iznosu od 1.500 evra i za podnosioce Ž . R, Z . R, G . R, Ž . M . i S . T . svakom u iznosu od po 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno ukupnu dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog i neefikasnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

8. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da, iako podnosioci ustavne žalbe nisu izričito naveli da im je u predmetnom postupku povređeno pravo na imovinu, propust suda da namiri potraživanja podnosilaca ustavne žalbe utvrđena u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 68/10, a protiv stečajnog dužnika Z . z . „Š .“, u stečaju , iz Rakinca, koja je u vreme nastanka duga bila u većinskom društvenom vlasništvu, što je utvrđeno uvidom u dopise Ministarstva privrede i Agencije za privredne registre, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-6046/2015 od 13. aprila 2017. godine (videti na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 68/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministrarstvu.

9. U pogledu osporavanja rešenja Osnovnog suda u Velikoj Plani I. 1306/10 od 14. januara 2015. godine kojim je obustavljen postupak izvršenja I. 1306/10 i ukinute su sve sprovedene radnje, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe, nezadovoljni osporenom odlukom, od Ustavnog suda zapravo traže da postupa kao instancioni sud i da preispita zakonitost osporenog rešenja.

Po oceni Ustavnog suda, izvršni sud je u osporenom rešenju dao jasne, detaljno argumentovane i ustavnopravno prihvatljive razloge za obustavu predmetnog izvršnog postupka, a na osnovu člana 76. stav 1. tačka 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju prema kome sud obustavlja izvršenje usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika. S obzirom na to da je izvršni dužnik Z . z . „ Š.“, u stečaju , brisana iz R egistra privrednih subjekata 13. marta 2014. godine, po oceni Suda, stekli su se zakonski uslovi za obustavu izvršnog postupka, s obzirom na to da je izvršni dužnik koji je pravno lice prestao da postoji a nema pravnog sledbenika.

Ocenjujući navode ustavne žalbe o povredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnje da su podnosioci ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisani zbog nekog ličnog svojstva, niti su pruženi odgovarajući dokazi u tom smislu, što je neophodna pretpostavka da bi se moglo odlučivati o povredi načela zabrane diskriminacije.

U pogledu navoda podnosilaca da im je osporenim rešenjem povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da ovaj navod nije potkrepljen dokazima o različitom postupanju suda poslednje instance u istovetnim činjeničnim i pravnim situacijama, a što predstavlja neophodan uslov da bi se mogla utvrditi povreda prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima. Stoga je Sud našao da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o povredi navedenog ustavnog prava.

U vezi navoda podnosilaca o povredi prava na žalbu ili drugo pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da su podnosiocima tokom trajanja predmetnog izvršnog postupka stajala na raspolaganju sva zakonski raspoloživa pravna sredstva.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Velikoj Plani I. 1306/10 od 14. januara 2015. godine jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti