Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji traje preko 11 godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, dok je zahtev za materijalnu štetu odbijen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. R . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. aprila 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. R . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u u predmetu P. 27954/13 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba M. R . i utvrđuje da je rešenjima Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 27954/13 od 30. juna 2015. godine i Višeg suda Beogradu Gž. 9003/15 od 10. decembra 2015. godine, u delu odluke o troškovima postupka, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Poništava se rešenje Višeg suda Beogradu Gž. 9003/15 od 10. decembra 2015. godine, u delu odluke o troškovima postupka i određuje da taj sud ponovo odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u rešenju Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 27954/13 od 30. juna 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. R . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 19. februara 2016. godine, preko punomoćnika M. L , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 27954/13 od 30. juna 2015. godine i Višeg suda Beogradu Gž. 9003/15 od 10. decembra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije. Ustavnom žalbom se ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku u kome su doneti osporen i akt i.

Podnosilac ističe da su mu označena prava povređena proizvoljnom primenom odredaba Zakona o parničnom postupku jer su suprotnoj strani troškovi postupka dosuđeni na osnovu troškovnika dostavljenog po zaključenju glavne rasprave uz ocenu drugostepenog suda da je ta okolnost - ostavljanje naknadnog roka za dostavu troškovnika, bez značaja. Smatra da su mu označena prava povređena i proizvoljnom primenom odredaba Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa koje uređuju državinu i pravo službenosti, dok povredu prava na suđenje u razumnom roku ističe zbog činjenice da je predmetni postupak trajao devet godina. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno drugostepeno rešenje i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 300.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 27954/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac D. M . podneo je 12. oktobra 2006. godine tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog M . R, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog smetanja državine.

Prvo ročište je zakazano i održano 30. marta 2007. godine.

Do donošenja prvog prvostepenog rešenja od 1. aprila 2010. godine, od još ukupno 10 zakazanih ročišta, tri nisu održana - dva zbog sprečenosti sudije, a jedno zbog reforme pravosuđa. U ovom delu postupka izveden je dokaz saslušanjem parničnih stranaka i 14 svedoka.

Navedena odluka ukinuta je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 19057/10 od 24. oktobra 2012. godine , zbog toga što prvostepeni sud nije cenio prigovor neblagovremenosti tužbe.

Spisi predmeta vraćeni su prvostepenom sudu 1. marta 2013. godine.

U ponovnom postupku, od ukupno devet zakazanih ročišta, četiri nisu održana - jedno zbog reforme pravosuđa, jedno zbog sprečenosti sudije i dva zbog štrajka a dvokata (od oktobra 2014. zaključno sa martom 2015. godine). U ovom delu postupka, na okolnost vremena izvršenog smetanja saslušano je devet svedoka, od kojih su četiri bila prethodno saslušana.

U zapisnik sa ročišta održanog 30. juna 2015. godine, pre nego što je glavna rasprava zaključena, uneto je da punomoćnik tužioca u završnoj reči "troškove postupka traži, ali moli sud da joj ostavi naknadi rok od 3 dana da dostavi troškovnik", te da "sud dozvoljava pun. tužioca da u roku od 3 dana dostavi opredeljen troškovnik za preduzete radnje."

Tužiočev punomoćnik dostavio je sudu opredeljen troškovnik 10. jula 2015. godine.

Osporenim rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 27954/13 od 30. juna 2015. godine od 30. juna 2015. godine utvrđeno je da je tuženi u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci smetao tužioca u državini prolaza kolima preko bliže označene katastarske parcele i naloženo mu je ispunjenje određene činidbe (stav 1. izreke). Takođe je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka (stav 2. izreke) .

Osporenim rešenjem Višeg suda Beogradu Gž. 9003/15 od 10. decembra 2015. godine potvrđena je nižestepena odluka, uz ocenu da je bez značaja na odluku o troškovima postupka okolnost da je prvostepeni sud prilikom zaključenja glavne rasprave dozvolio punomoćniku tužioca da u roku od tri dana dostavi opredeljen troškovnik za preduzete radnje, što je punomoćnik i učinio 10. jula 2015. godine, tim pre što je troškovnik već dostavljen u prethodnom postupku, a sada samo dopunjen radnjama iz ponovnog postupka.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, jemči se: pravo na pravično suđenje (član 32. stav 1.); pravo na imovinu (član 58.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 - Odluka US i 55/14) propisano je: da je stranka dužna da podnese zahtev za naknadu troškova najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja, da je da zahtev za naknadu troškova podnese u predlogu o kome sud treba da odluči (član 163. stav 3.); da sud može da odluči da glavnu raspravu zaključi i kad je ostalo da se pribave spisi koji sadrže dokaze potrebne za odlučivanje ili ako treba sačekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoljenog suda, a stranke odustanu od raspravljanja o tim dokazima ili sud smatra da to raspravljanje nije potrebno (član 319. stav 2.).

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li je postupak vođen u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čija se dužina osporava trajao preko devet godina, što bi samo po sebi moglo da ukazuje da nije okončan u okviru standarda razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja koje u sporu treba raspraviti, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, postupanja sudova pred kojima je vođen postupak, kao i značaja prava o kome se raspravljalo za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

U konkretnom slučaju radilo se o postupku koji je vođen radi smetanja državine, u kojem su se sporna pitanja odnosila samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja, zbog čega se, prema stanovištu Ustavnog suda, osporeni postupak ne može smatrati naročito složenim i pored činjenice da je izveden dokaz saslušanjem većeg broja svedoka.

Prema nalaženju Ustavnog suda, iako nije reč o parnici koja je od egzistencijalnog i životnog značaja za podnosioca, podnosilac je kao tuženi imao interes da se postupak okonča u kratkom roku, kako bi se otklonila neizvesnost njegovog položaja u pogledu radnji koje je, prema navodima tužbe preduzeo i koje su okarakterisane kao smetanje državine i s tim u vezi eventualnih dužnosti na koje bi bio obavezan.

Ispitujući ponašanje podnosioca, Ustavni sud je ocenio da podnosilac svojim radnjama ni na koji način nije doprineo dužem trajanju postupka.

Analizirajući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni sud prvo ročište zakazao šest i po meseci nakon podnošenja tužbe i da je u periodu od tri i po godine, do donošenja rešenja od 1. aprila 2010. godine, zakazao ukupno 11 ročišta, od kojih dva nisu održana zbog sprečenosti sudije, dok je drugostepenom sudu trebalo dve godine da donese odluku o žalbi i više od četiri meseca da spise predmeta sa odlukom vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak . Takođe, u ponovnom postupku, jedno ročište nije održano zbog sprečenosti sudije, a ponovni postupak je vođen zbog toga što prvostepeni sud nije cenio prigovor neblagovremenosti žalbe, zbog čega je ponovo saslušavao svedoke, između ostalog sv edoke koji su sasluša ni i u prethodnom delu postupka.

Po nalaženju Suda, period od oktobra 2014. zaključno sa martom 2015. godine ne može se staviti na teret sudu iz razloga što ročišta nisu održana zbog štrajka advokata, a ne iz razloga na strani suda.

Polazeći od toga da nadležnim sudovima trebalo preko devet godina da utvrde činjenice koje se odnose na poslednje stanje državine, nastalo smetanje i blagovremenost tužbe, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu postojale takve objektivne okolnosti za čije postojanje nadležni sudovi ne mogu biti odgovorni, a koje su onemogućavale okončanje spora u okviru standarda razumnog roka. Okolnost da je u konkretnom slučaju saslušan veliki broja svedoka, ne može opravdati ovako dugo trajanje parnice koja je vođena zbog smetanja državine, jer je upravo neraspravljanje činjenice odlučne za ocenu blagovremenosti podnete tužbe zahtevalo da se u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom izvođenje ovog dokaza ponavlja i to saslušanjem jednog broja svedoka koji su već prethodno bili saslušani.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim radom nadležnih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15- dr.zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 9 00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, vrstu predmeta spora i s tim u vezi značaj koji je imao za podnosioca tj. okolnost da nije reč o postupku čiji koji je od egzistencijalnog značaja za podnosioca . Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu satisfakciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne šetete kojom se pruža odgovarajuća satisfakcija zbog utvrđene povrede prava.

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe u delu kojim se ističe povreda prava na pravično suđenje u odnosu na odluku o troškovima postupka sadržanu u osporenim aktima, Ustavni sud podseća da je identično pitanje koje se postavlja i u ovom slučaju razmatrao u Odluci Už-8544/2014 od 7. jula 2016. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs), u kojoj je ukazao i na prethodno izneto stanovište u Odluci Už-7887/2013 od 10. decembra 2015. godine - da iz same sadržine odrednice „najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima“ proizlazi da je ZPP odredio poslednji procesni trenutak do kada se može podneti zahtev za naknadu troškova, a da je sama stranka ovlašćena da taj zahtev podnese u bilo kojoj fazi prvostepenog postupka, ali najkasnije do navedenog procesnog momenta . U pomenutoj Odluci Už- 8544/2014 od 7. jula 2016. godine Ustavni sud je, pored ostalog, istakao i da je prvostepeni sud, omogućavanjem jednoj stranci da preduzme jednu procesnu radnju po isteku zakonskog roka, postupao na štetu druge stranke, narušavajući na taj način procesnu ravnopravnost stranaka u postupku. S obzirom na navedeno, Ustavni sud ne vidi nijedan razlog da odstupi od svoje dosadašnje prakse budući da je pitanje pokrenuto ovom ustavnom žalbom prethodno već razmotreno.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 27954/13 od 30. juna 2015. godine i Višeg suda Beogradu Gž. 9003/15 od 10. decembra 2015. godine, u delu odluke o troškovima postupka, povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , odlučujući kao u prvom delu tačke 3. izreke.

Budući da je u označenom delu usvojio ustavnu žalbu, Ustavni sud nije razmatrao tvrdnju podnosioca da mu je usled povrede prava na pravično suđenje posledično povređeno i pravo na imovinu odlukom o troškovima postupka.

8. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru otklanjanja štetne posledice utvrđene povrede prava na pravično suđenje, poništio osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 9003/15 od 10. decembra 2015. godine, u delu odluke o troškovima postupka i odredio da taj sud ponovo odluči o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u osporenoj prvostepenoj odluci, odlučujući kao u tački 4. izreke.

9. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava ističu u odnosu na odluke sudova o utvrđenom smetanju državine, Ustavni sud nalazi da se navodi podnosioca, koji se svode na analizu iskaza svedoka i izvođenje sopstvenih zaključaka o postojanju državine, ne mogu prihvatiti kao argumentovani ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenih prava .

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 3. izreke.

10. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.