Odluka o povredi prava u izvršnim postupcima zbog neefikasnog sprovođenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu, utvrđujući da je dugotrajno nesprovođenje izvršenja u dva postupka povredilo pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu. Podnosiocu je dodeljena naknada štete, a nadležnom sudu naloženo da hitno okonča postupke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, mr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Glišića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gorana Glišića i utvrđuje da su u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 5656/10 i I. 7960/10 povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupci iz tačke 1. okončali u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Glišić iz Niša podneo je 25. februara 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koja je dopunjena podneskom od 28. maja 2012. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbuje u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 5656/10 i I. 7960/10 i u parničnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Nišu P. 2544/08, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud izvrši spajanje predmeta I. 5085/07 (I. 7960/10), I. 999/06 (5656/10) i P. 2544/08 i utvrdi povredu prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava, prava na imovinu i da mu „nadoknadi štetu u zakonom propisanom postupku“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 5656/10 i I. 7960/10, kao i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

4. Podnosilac ustavne žalbe je kao izvrši poverilac podneo 24. februara 2006. godine Opštinskom sudu u Nišu podnesak označen kao predlog za nastavak izvršenja u predmetu Opštinskog suda u Nišu I. 3757/00 protiv izvršnog dužnika Društveno preduzeće „Vuk Karadžić“ iz Niša.

U tom podnesku je navedeno da je pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Nišu P. 402/96 od 30. juna 1998. godine obavezan izvršni dužnik kao tuženi da izvršnom poveriocu kao tužiocu isplati zaradu, naknadu zarade i pripadajuće doprinose iz radnog odnosa. Na osnovu navedene pravnosnažne i izvršne presude pokrenut je postupak izvršenja pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu I. 3757/00 i u toku izvršnog postupka zaključeno je vansudsko poravnanje, na osnovu koga se izvršni dužnik obavezao da će izvršnom poveriocu namiriti predmetno novčano potraživanje. S obzirom na to da je izvršni dužnik namirio novčano potraživanje na ime dela zarade i naknade zarade, ali ne i pripadajuće doprinose, to je izvršni poverilac tražio nastavak postupka izvršenja, radi namirenja preostalog novčanog potraživanja , i to plenidbom novčanih sredstava na računu izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Nišu je rešenjem I. 999/06 od 28. februara 2006. godine dozvolio predmetno izvršenje.

Ustavni sud je dalje utvrdio da je Opštinski sud u Nišu rešenjem Su. 12/07 od 16. januara 2007. godine odbio zahtev izvršnog poverioca za izuzeće postupajućeg sudije; da je na ročištu održanom 12. februara 2007. godine izvršni dužnik naveo da je spreman da namiri predmetno novčano potraživanje; da je izvršni poverilac podneskom označenim kao prigovor od 14. februara 2007. godine, obavestio sud da izvršni dužnik neće dobrovoljno da isplati novčano potraživanje, te da treba da se sprovede prinudno izvršenje; da je rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 999/06 20. februara 2007. godine odbačen kao nedozvoljen prigovor izvršnog poverioca, jer u konkretnom slučaju ne postoji odluka koja se može pobijati prigovorom; da je na ročištu održanom 2. marta 2007. godine sud na predlog izvršnog poverioca zaključkom odredio veštačenje radi utvrđivanja visine doprinosa, a koji nalaz sa mišljenjem je izrađen 1. juna 2007. godine; da je podneskom od 4. jula 2007. godine izvršni poverilac ukazao na neefikasnost suda; da je Opštinski sud u Nišu rešenjem I. 999/06 od 27. avgusta 2007. godine odredio da se dalje izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika; da je zbog neuspešnog popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika koji je pokušan 10. decembra 2007. godine, 12. februara, 9. aprila i 7. maja 2008. godine, Opštinski sud dopisom od 9. maja 2008. godine tražio asistenciju policije radi zajedničkog postupanja u popisu pokretnih stvari izvršnog dužnika; da je popis pokretnih stvari izvršen 26. maja 2008. godine, nakon čega je 28. maja 2008. godine određeno veštačenje radi utvrđivanja vrednosti popisanih stvari; da je veštačenje izvršeno 20. juna 2008. godine; da je prvo javno nadmetanje radi prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika održano 15. septembra 2008. godine na koje se niko od kupaca nije odazvao, a drugo javno nadmetanje je održano 24. decembra 2008. godine na koje se takođe niko od kupaca nije odazvao, te dužnikove pokretne stvari nisu prodate; da je Opštinski sud u Nišu rešenjem I. 999/06 od 11. marta 2009. godine odbacio prigovor od 20. januara 2009. godine i žalbu od 3. februara 2009. godine izvršnog poverioca, jer nije navedena odluka koja se pobija žalbom odnosno prigovorom, a koje rešenje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 1904/09 od 4. maja 2009. godine; da je Osnovni sud u Nišu rešenjem I. 5656/10 od 20. marta 2010. godine obustavio postupak izvršenja i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje, jer izvršni poverilac nije u roku od 30 dana, odnosno u roku od tri meseca tražio određivanje drugog javnog nadmetanja, „u skladu sa članom 80. Zakona o izvršnom postupku“. Izvršni poverilac je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu 8. aprila 2010. godine, o kojoj još nije odlučeno.

5. Podnosilac ustavne žalbe je 17. oktobra 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Nišu podnesak radi nastavka izvršenja u predmetu tog suda I. 2271/07 i radi promene sredstva izvršenja.

U tom podnesku je navedeno da je rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 2271/07 određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika Društveno preduzeće „Vuk Karadžić“ iz Niša, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Okružnog suda u Nišu Gž1. 246/07 od 30. marta 2007. godine, i to plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika. S obzirom na to da se predloženo izvršenje nije moglo sprovesti u potpunosti na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, izvršni poverilac je predložio nastavak postupka izvršenja i to popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari.

Opštinski sud u Nišu je rešenjem I. 5085/07 od 7. novembra 2007. godine odredio izvršenje protiv izvršnog dužnika radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca na ime obračunatih a neisplaćenih doprinosa, tako što je odredio da se dalje izvršenje protiv izvršnog dužnika, umesto plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika, sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari.

Navedenim spisima predmeta Opštinskog suda u Nišu su priložene kopije zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika, kopije zapisnika o javnom nadmetanju radi prodaje pokretnih stvari, kao i druga dokumentacija iz predmeta Opštinskog suda u Nišu I. 999/06.

Opštinski sud u Nišu je rešenjem I. 5087/07 od 26. februara 2009. godine odbacio prigovor izvršnog poverioca od 20. januara 2009. godine i žalbu od 3. februara 2009. godine, jer nije navedena odluka koja se pobija žalbom odnosno prigovorom, a koje rešenje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 1875/09 od 4. maja 2009. godine.

Osnovni sud u Nišu je rešenjem I. 7960/10 od 26. marta 2010. godine obustavio postupak izvršenja i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje, jer izvršni poverilac nije u roku od 30 dana, odnosno u roku od tri meseca tražio određivanje drugog javnog nadmetanja, „u skladu sa članom 80. Zakona o izvršnom postupku“. Izvršni poverilac je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu 8. aprila 2010. godine, o kojoj još nije odlučeno.

Spisi predmeta izvršnog suda u Nišu su vraćeni tom sudu 28. juna 2012. godine.

6. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave

Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

7. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih konkretnih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak u predmetu Osnovnog suda u Nišu I. 5656/10 pokrenut 24. februara 2006. godine i da još uvek nije okončan, a da je izvršni postupak u predmetu Osnovnog suda u Nišu I. 7960/10 pokrenut 17. oktobra 2007. godine i da još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja oba izvršna postupka.

Kada je reč o dužini trajanja izršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Nišu I. 5656/10, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak traje već više od šest i po godina.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog izvršnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da izvršni postupak nije bio posebno činjenično i pravno složen.

Ispitujući značaj predmeta odlučivanja za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je pravna stvar bila od velikog materijalnog značaja za podnosioca, s obzirom na to da je u pitanju izvršenje pravnosnažne sudske odluke koja se odnosi na novčano potraživanje iz radnog odnosa, a da od uplaćenih doprinosa po osnovu obaveznog osiguranja zavisi i visina penzije koju podnosilac sada ostvaruje.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da podnosilac, kao izvršni poverilac u izvršnom postupku I. 5656/10 , nije značajno doprineo dugom trajanju ovog izvršnog postupka. Radnja koja se može staviti u odgovornost podnosiocu ustavne žalbe u pogledu trajanja izvršnog postupka jeste izjavljivanje žalbe i prigovora protiv određenih sudskih radnji u postupku koje se nisu mogle osporavati navedenim pravnim sredstvima.

Ispitujući postupanje suda koji je vodio navedeni postupak, Ustavni sud je, najpre, ocenio da izvršni sud nije postupao efikasno i u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, kako bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku. Naime, Opštinski sud u Nišu je prvu radnju nakon donošenja rešenja o dozvoli izvršenja od 28. februara 2006. godine, preduzeo tek 12. februara 2007. godine, dakle nakon godinu dana, zakazivanjem ročišta na kojem je izvršni dužnik naveo da će dobrovoljno ispuniti novčano potraživanje poverioca, a što nije učinio. Zatim, izvršni sud je prvu radnju u sprovođenju izvršenja popisom pokretnih stvari izvršnog dužnika preduzeo nakon tri meseca od dana donošenja rešenja suda kojim je određeno da se dalje izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari. Nede lotvorno postupanje izvršnog suda ogleda se i u tome da je rešenje o obustavi postupka izvršenja od 20. marta 2010. godine doneo nakon godinu dana i tri meseca od dana održavanja drugog neuspešnog javnog nadmetanja za prodaju dužnikovih pokretnih stvari od 24. decembra 2008. godine, iako su se zakonski uslovi za donošenje ovkave odluke stekli mnogo ranije. Na kraju, sud nije u periodu od preko dve godine odlučio o žalbi izvršnog poverioca izjavljenoj protiv rešenja o obustavi postupka.

Kada je reč o dužini trajanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Nišu u predmetu I. 7960/10, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak traje već punih pet godina.

Ustavni sud je ocenio da izvršni postupak nije bio posebno činjenično i pravno složen.

Ispitujući značaj predmeta odlučivanja za podnosioca ustavne žalbe i njegovo ponašanje tokom postupka, Ustavni sud upućuje na svoje ocene već iznete kod analize prvog osporenog izvršnog postupka.

Ispitujući postupanje suda koji je vodio navedeni postupak, Ustavni sud je, najpre, ocenio da izvršni sud nije postupao efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku. Naime, izvršni sud u navedenom postupku nije sproveo nijednu radnju u sprovođenju izvršenja, uključujući i one radnje čije prethodno preduzimanje je bilo neophodno za donošenje rešenja o obustavi postupka izvršenja. Na kraju, sud takođe nije duže od dve godine odlučio o žalbi izvršnog poverioca izjavljenoj protiv rešenja o obustavi postupka.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud ističe da, iako se odugovlačenje u izvršenju presude ili pak njeno neizvršenje može opravdati u posebnim okolnostima, to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zajemčenih Ustavom. Takav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava (videti presudu u predmetu ''Immobiliare Saffi protiv Italije '', broj aplikacije 22774/93, stav 74, i presudu u predmetu ''Kačapor i drugi protiv Srbije'', broj aplikacije 2269/06 od 15. januara 2008. godine, stav 107.). Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude u predmetima ''Pini i drugi protiv Rumunije'', broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i ''Kačapor i drugi protiv Srbije'', stav 108). Ustavni sud je ovakav stav već zauzeo u svojoj Odluci Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je zaključio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 5656/10 i I. 7960/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Pored toga, Ustavni sud je ocenio da navedeni propust suda da izvrši pravnosnažne i izvršne presude izrečene u korist podnosioca ustavne žalbe, predstavlja i povredu prava podnosioca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine stečene tim presudama, koje pravo je zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Evropski sud za ljudska prava je u presudama u predmetima ''Vlahović protiv Srbije'' od 16. decembra 2008. godine i ''Kačapor i drugi protiv Srbije'' od 15. januara 2008. godine izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Takođe, Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem se podnosilac poziva na povredu prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava u predmetnim izvršnim postupcima, Ustavni sud je zaključio da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe prethodna iscrpljenost svih delotvornih pravnih sredstava i da samo u slučaju kada podnosilac izjavljuje žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, postoji izuzetak od supsidijarnog karaktera ovog pravnog sredstva.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da u vreme podnošenja ustavne žalbe izvršni postupci nisu pravnosnažno okončani, Ustavni sud je zaključio da nisu iscrpljena sva zakonska pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom, kao nužan procesni uslov za izjavljivanje ustavne žalbe u navedenom delu. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao nedozvoljenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za odlučivanje, te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupci iz tačke 1. izreke okončali u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 1.100 evra za predmetne izvršne postupke , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnih izvršnih postupaka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

10. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Nišu P. 2544/08, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta utvrdio da je poslednja odluka doneta u navedenom predmetu bila rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 3100/09 od 14. oktobra 2009. godine , koje je dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe 14. decembra 2009. godine, pri čemu je ustavna žalba izjavljena 25. februara 2010. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u delu u kome se osporava trajanje parničnog postupka koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Nišu P. 2544/08, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona.

Ustavni sud ukazuje da na drugačiju ocenu ne može da utiče činjenica da se ustavnom žalbom ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što odredba člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu daje mogućnost izjavljivanja ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku pre nego što su iskorišćena propisana pravna sredstva, dakle dok postupak još uvek traje, ali ako je, kao u konkretnom slučaju, postupak okončan, onda se blagovremenost ustavne žalbe ceni na način propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona, bez obzira na povredu kog zajemčenog prava se podnosilac ustavne žalbe poziva.

11. Polazeći od svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka o povredi prava u izvršnim postupcima zbog neefikasnog sprovođenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti