Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje rešenjem Višeg suda u Nišu. Poništeno je rešenje kojim je odbijen predlog za izvršenje protiv Grada Niša kao supsidijarnog dužnika po osnovu zakona, bez posebne izvršne isprave.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. Đ, Lj . Đ . i B . Đ , zakonskih nasledni ka pok. Č. Đ, V . K, Č . N . i Ž . N , svih iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. jula 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. Đ, Lj . Đ, B . Đ, V . K, Č . N . i Ž . N . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 93/17 od 13. januara 2017. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 93/17 od 13. januara 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu Ii. 20935/16 od 2 7. decembra 2016. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. Đ, Lj . Đ . i B . Đ , zakonski naslednici pok. Č. Đ, V . K, Č . N . i Ž . N , svi iz Niša, podneli su Ustavnom sudu, 18. februara 2017. godine, preko punomoćnika G . Đ, advokata iz Niša, ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 28. aprila 2017. godine, protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 93/17 od 13. januara 2017. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu , zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 49. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda .

Podnosioci su u ustavnoj žalbi, između ostalog istakli: da je pravnosnažnim i izvršnim rešenjem Opštinskog suda u Nišu R. 86/06 od 12. jula 2007. godine određena naknada za zemljište koje se ne može vratiti, a koje je oduzeto rešenjem Sreske komisije za PZF NO Sreza Niškog br. 16778 od 24. jula 1953. godine i to katastarska parcel a br. …(1) i deo katastarske parcele br. …(2) u ukupnom iznosu od 70.701.363,44 dinara i obavezan je P. „N .“ da podnosiocima isplati navedeni novčani iznos naknade, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23. maja 2007. godine do isplate, kao i troškove postupka u iznosu od 194.300,00 dinara; da su rešenjem Osnovnog suda u Nišu O. 1821/14 od 25. aprila 2014. godine za zakonske nasledni ke pok. Č. Đ . oglašeni podnosioci ustavne žalbe Lj. i B . Đ; da su podnosioci prvobitno vodili izvršni postupak protiv izvršnog dužnika P. „N .“ i da su po prekidu izvršnog postupka zbog otvaranja stečaja nad navedenim izvršnim dužnikom, prijavili svoja potraživanja u stečajnom postupku koji se vodio prema stečajnom dužniku PIK „Niš“ i da su ista z aključkom Trgovinskog suda u Nišu St. 10/09 od 6. oktobra 2009. godine priznata; da je prema članu 12. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava na zemljištu koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda , Grad Niš zakonski supsidijarni dužnik u odnosu na organizaciju koja je korisnik zemljišta; da su 28. decembra 2016. godine podneli predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave protiv izvršnog dužnika Grada Niša i da je Osnovni sud u Nišu doneo rešenje o izvršenju I i. 20935/16 od 27. decembra 2016. godine, ali da je osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 93/17 od 13. januara 2017 godine preinačeno prvostepeno rešenje i odbijen predlog za izvršenje izvršnih poverilaca. Dalje navode da, u konkretnom slučaju, nema prelaza potraživanja, jer je Grad Niš svojstvo dužnika stekao momentom pravnosnažnosti rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 86/06 od 12. jula 2007. godine i da se načelo formalnog legitimiteta ograničava na ispitivanje stvarne legitimacije poverioca i dužnika , te da stvarna legitimacija poverioca proističe iz izvršnog naslova (rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 86/06 od 12. jula 2007. godine), dok pasivna legitimacija dužnika, ovde Grada Niša , proizlazi iz člana 12. napred navedenog Zakona i da se izvršni sud ne može upuštati u razmatranje materijalnog aspekta zakonitosti izvršne isprave, kao ni razmatranje osnovanosti člana 12. Zakona. Podnosioci su ukazali i na postojeću praksu Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda povodom spornog pravnog pitanja. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje, a istakali su i zahtev za naknadu materijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu R. 86/06 od 12. jula 2007. godine određena je naknada za zemljište koje se ne može vratiti, a oduzeto je rešenjem Sreske komisije za PZF NO Sreza Niškog br. 16778 od 24. jula 1953. godine za katastarsku parcelu br. …(1) od 12288m2 KO P. po ceni od 5.742,58 dinara po m2, što iznosi 70.564.823,04 dinara i za deo katastarske parcele br. …(2) od 40m2 KO D . K . po ceni od 3.413,51 dinara po m2, što iznosi 136.540,40 dinara, a u ukupno za obe parcele iznosi 70.701.363,44 dinara i obavezan je P . „N .“ da predlagačima, ovde podnosiocima isplati navedeni novčani iznos naknade, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23. maja 2007. godine do isplate, kao i troškove postupka u iznosu od 194.300,00 dinara .

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 5275/08 od 23. jula 2008. godine određeno je izvršenje protiv izvršnog dužnika P. „N .“, Niš, radi naplate novčanog potraživanja izvršnih poverilaca, ovde podnosilaca na osnovu rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 86/06 od 12. jula 2007. godine, prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Nišu je rešenjem I. 5275/08 od 1. oktobra 2009. godine prekinuo postupak izvršenja određen rešenjem istog suda I. 5275/08 od 23. jula 2008. godine zbog otvaranja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom P. „N .“, rešenjem Trgovinskog suda u Nišu St. 10/09 od 3. juna 2009. godine.

Zaključkom Trgovinskog suda u Nišu St. 10/09 od 6. oktobra 2009. godine priznata su potraživanja stečajnih poverilaca, ovde podnosilaca prijavljena na osnovu rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 86/06 od 12. jula 2007. godine i rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 5275/08 od 23. jula 2008. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu Ii. 20935/16 od 27. decembra 2016. godine usvojen je predlog izvršnih poverilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, protiv Grada Niša, na osnovu izvršne isprave (rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 86/06 od 12. jula 2007. godine) i određeno je izvršenje protiv navedenog izvršnog dužnika radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 70.564.823,04 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23. maja 2007. godine do isplate i troškova postupka u iznosu od 194.300,00 dinara, kao i troškova izvršnog postupka.

Viši sud u Nišu je rešenjem Gž. 93/17 od 13. januara 2017. godine, u stavu prvom izreke, usvoj io žalb u izvršnog dužnika Grada Niša i obustav io izvršni postupak. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Nišu Ii. 20935/16 od 27. decembra 2016. godine i odbijen predlog za izvršenje izvršnih poverilaca, ovde podnosilaca kojim su tražili da se odredi izvršenje protiv izvršnog dužnika Grada Niša radi naplate potraživanja na osnovu izvršne isprave, rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 86/06 od 12. jula 2007. godine; stavom trećim izreke ukinute su sve sprovedene izvršne radnje. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi: da je sud koji rešava o predlogu za izvršenje dužan da utvrdi istovetnost dužnika navedenog u izvršnoj ispravi i izvršnog dužnika navedenog u predlogu za izvršenje, s obzirom na osnovno načelo propisano članom 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a to je načelo formalnog legaliteta; da je ako te istovetnosti nema, dužan da zatraži da izvršni poverilac dostavi javnu ili po zakonu overenu ispravu kojom dokazuje da je obaveza prešla sa izvršnog dužnika koji je naveden u izvršnoj ispravi na lice koje je navedeno u predlogu za izvršenje; da je ako takvom ispravom ne raspolaže, dužan da prelaz obaveze dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku i da ova obaveza suda prema autentičnom tumačenju („Službeni glasnik RS“, broj 106/16, od 28. decembra 2016. godine) važi i kada je prelaz obaveze predviđen zakonom ili drugim propisom. Izvršna isprava na osnovu koje je pokrenut postupak izvršenja je pravnosnažno i izvršno rešenje Opštinskog suda u Nišu R. 86/06 od 12. jula 2007. godine i u njemu je kao dužnik novčane obaveze označen P. „N .“. Uz predlog za izvršenje nije dostavljena javna ili po zakonu overena isprava, da je obaveza P. „N .“ prešla na Grad Niš niti je prelaz obaveze dokazan pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.

4. Zakonom o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS“, br. 18/91, 20/92 i 42/98) propisano je: da se strankama, u smislu ovog zakona, smatraju raniji sopstvenik s jedne strane, i opština i poljoprivredna, odnosno druga organizacija kod koje se oduzeto zemljište nalazi, odnosno koja je otuđila to zemljište iz društvene svojine (u daljem tekstu: organizacija), s druge strane (član 5.); da kad komisija nađe da je zahtev osnovan, a da nisu ispunjeni uslovi za vraćanje oduzetog zemljišta, niti da postoji mogućnost za davanje drugog odgovarajućeg zemljišta, rešenjem će utvrditi da podnosiocu zahteva pripada pravo na novčanu naknadu (član 7. stav 1.); da ako nije postignut sporazum o obliku i visini naknade, odmah po pravosnažnosti rešenja iz člana 7. ovog zakona organ će sve spise predmeta dostaviti mesno nadležnom opštinskom sudu, koji će u vanparničnom postupku odlučiti o naknadi, da je postupak pred sudom hitan, a da će se naknada odrediti na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost (član 9.); da u slučaju kad ranijem sopstveniku po odredbama ovog zakona pripada pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište, isplata naknade pada na teret organizacije koja koristi zemljište u momentu određivanja naknade; da u slučaju kad se oduzeto zemljište nalazi u privatnoj svojini, naknadu snosi organizacija koja je to zemljište otuđila iz društvene svojine i da će u slučaju kad organizacija nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu iz stava 1. ovog člana, obavezu isplate te naknade izvršiti opština, a ako i ona to nije u mogućnosti, ovu obavezu izvršiće Republika Srbija (član 12.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 i 113/17) je propisano da se izvršni postupak vodi na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ako javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave prešlo na njega, a ako takav dokaz nije moguć - ako prelaz potraživanja dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku; da kad posle donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave potraživanje pređe sa izvršnog poverioca na drugo lice, na predlog sticaoca zaključkom se utvrđuje da je on stupio na mesto izvršnog poverioca, ako prelaz dokaže javnom ili po zakonu overenom ispravom i da se odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno primenjuju i kad se izvršni postupak vodi prema licu koje u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi nije označeno kao dužnik, kao i kada posle donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave obaveza izvršnog dužnika pređe na drugo lice, kao sticaoca obaveze (član 48. stav 1, 2. i 3.) .

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su redovni sudovi protumačili pozitivno - pravne propise, sem ukoliko odluke tih sudova povređuju ili uskraćuju ustavna prava. To će biti slučaj kada odluka redovnog suda krši ustavna prava, tj. ukoliko je redovni sud pogrešno protumačio ili primenio neko ustavno pravo, ili zanemario to pravo, ako je primena zakona bila očigledno proizvoljna, ukoliko je došlo do povrede procesnih prava, ili ukoliko utvrđeno činjenično stanje ukazuje na povredu Ustava. Takođe, Ustavni sud naglašava da je van njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko se ova ocena ne čini prima facie proizvoljnom, ali da njegov zadatak jeste da oceni da li su redovni sudovi primenili odredbe zakona proizvoljno ili ne. Polazeći od toga, Ustavni sud ukazuje da je potrebno ispitati da li je osporenim pojedinačnim aktom povređeno ili uskraćeno navedeno ustavno pravo podnosioca.

Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 93/17 od 13. januara 2017. godine zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosioci smatraju da, u konkretnom slučaju, nema prelaza potraživanja, jer je Grad Niš svojstvo dužnika stekao momentom pravnosnažnosti rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 86/06 od 12. jula 2007. godine i da se načelo formalnog legitimiteta ograničava na ispitivanje stvarne legitimacije poverioca i dužnika.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnosilaca, a koja se odnose na osporeno rešenje, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u svojoj Odluci Už-1065/17 od 13. februara 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaju, Ustavni sud ukazuje da je obaveza na isplatu već određene novčane naknade od strane opštine, odnosno Republike Srbije, kada organizacija nije u mogućnosti da to učini, utvrđena Zakonom o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Ustavni sud ocenjuje da bi dokazivanje prelaza obaveze sa obveznika naknade P. „N .“ na Grad Niš pribavljanjem izvršne isprave, bilo izlišno, jer je ta obaveza izvesna, jasna i proizlazi neposredno iz samog zakona. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je stanovište izraženo u osporenom rešenju, prema kome nije bilo mesta donošenju rešenja o dozvoli izvršenja protiv Grada Niša kao izvršnog dužnika, s obzirom na to da se izvršenje traži na osnovu izvršne isprave u kojoj je kao obveznik plaćanja naknade označen P. „N .“, ali ne i Grad Niš protiv koga je podnet predlog za izvršenje, doneto na osnovu proizvoljnog pravnog zaključivanja drugostepenog suda, a na štetu podnosilaca ustavne žalbe. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud nalazi da je osporenim rešenjem, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Saglasno navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 93/17 od 13. januara 2017. godine, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog prava mogu otkloniti samo poništajem rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 93/17 od 13. januara 2017. godine i određivanjem da nadležni sud ponovo odluči o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu Ii. 20935/16 od 2 7. decembra 2016. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, iz člana 36. i člana 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i naložio otklanjanje štetnih posledica.

Imajući u vidu sadržinu osporenog rešenja, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom člana 49. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

9. Ustavni sud smatra da ne postoje procesne pretpostavke za utvrđenje prava na naknadu materijalne štete, s obzirom na to da su štetne posledice učinjene povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava otklonjene poništajem osporenog rešenja, te da podnosioci imaju mogućnost da namir e svoj a potraživanj a, pa je rešio kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

10. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti na: www.ustavni.sud.rs).

11. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.