Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro 13 godina. Sud je zaključio da je za dugotrajnost postupka prvenstveno odgovoran neefikasan rad prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Radosavljevića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavne žalba Nebojše Radosavljevića i utvrđuje da j e u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 2969/05 povređeno pravo podnosi oca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odluku objaviti u „ Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nebojša Radosavljević iz Kragujevca podneo je 26. februara 2010. godine , preko punomoćnika Mirjane Joksimović, advokata iz Kragujevca , Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčeno g članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu, zajemčeno g članom 58. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 2969/05.

U ustavnoj žalbi je , između ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe podneo 23. decembra 1996. godine Opštinskom sudu u Kragujevcu tužbu protiv M. S. i z Kragujevca, radi predaje stvari; da je prvo ročište održano tek 2. februara 1998. godine, nakon što pet zakazanih ročišta nije održano zbog neurednog dostavljanja poziva; da su stranke 2. februara 1998. godine zaključile delimično poravnanje; da su svedoci saslušani 8. septembra 2000. godine, dok je u međuvremenu odloženo deset ročišta, zbog neuredne dostave poziva ili na zahtev tuženog ; da je prva prvostepena odluka doneta u januaru 2003. godine; da je drugostepeno rešenje kojim je presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovno odlučivanje doneto nakon deset meseci; da je prvostepeni sud u ponovnom postupku prvo ročište zakazao nakon godinu dana; da je presudom P. 2069/04 od 6. juna 2005. godine tužbeni zahtev usvojen u celini; da je presudom Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1379/05 od 26. oktobra 2005. godine delimično potvrđena prvostepena presuda, dok je u preostalom d elu ukinuta i predmet vraćena na ponovno suđenje; da je u ponovnom postupku od ukupno 18 zakazanih ročišta održano svega šest; da je prvostepeni postupak okončan donošenjem presude P. 2969/05 od 19. oktobra 2007. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev u cel ini; da je protiv te presude tuženi izjavio 22. januara 2008. godine žalbu; da je presudom Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 568/08 od 23. maja 2008. godine potvrđena prvostepena presuda; da je tuženi izjavio reviziju 6. avgusta 2008. godine; da primerak revizije nije dostavljen tužiocu na odgovor , te je stoga Vrhovni sud Srbije rešenjem Rev. 3553/08 od 17. juna 2009. godine vratio spise Opštinskom sudu u Kragujevcu , radi otklanjanja procesnog nedostatka; da je 19. avgusta 2009. godine sudu dostavljen odgovor na reviziju; da je presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 3504/09 od 25. novembra 2009. godine delimično usvojena revizija tuženog, tako što su preinačene presuda Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2969/05 od 19. oktobra 2007. godine i presuda Okružnog suda Gž. 568/08 od 23. maja 2008. godine. Takođe se navodi da je dugo trajanje parnice dovelo do povrede prava podnosioca na mirno uživanje imovine, jer je „izložen, bez njegove krivice, enormnim troškovima parničnog postupka, koji mu nisu dosuđeni ni u delimičnom iznosu, a koji premašuju visinu dosuđene sume“.

Ustavnom sudu je 22. avgusta 2011. godine dostavljen podnesak podnosioca ustavne žalbe u kome je istaknut zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3 . Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P. 25942/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosi lac ustavne žalbe podneo je 23. decembra 1996. godine Opštinskom sudu u Kragujevcu tužbu protiv tuženog M. S. iz Kragujevca kojom je tražio od suda da obaveže tuženog na predaju kompresora marke „Trudbenik“ u vrednosti od 2.700 nemačkih maraka, mašine za ubrizgavanje plastike „Monomat 50“ u vrednosti od 14.000 nemačkih maraka, mašine za duvanje flaša od 0,5 litara u vrednosti od 27.000 nemačkih maraka, mlin a za mlevenje plastike ručne izrade u vrednosti od 2.000 nemačkih maraka i dodatnog alat a za briz ganje i duvanje u vrednosti od 2.400 nemačkih maraka, u roku od 15 dana od prijema presude, pod pretnjom prinudnom izvršenja.

Do prvog održanog ročišta za glavnu raspravu 2. februara 1998. godine, dva ročišta su odložena na zahtev tuženog, dva ročišta nisu održana zbog nedolaska tuženog (na ročište zakazano 18. aprila 1997. godine tuženi nije uredno pozvan) , a jedno zbog ne dolaska stranaka koje nisu uredno pozvane.

Parnične stranke su 2. februara 1998. godine zaključile poravnanje u delu tužbenog zahteva kojim je tražena predaja kompresora marke „Trudbenik“ i mlina za mlevenje plastike, dok je u pogledu preostalog dela tužbenog zahteva postupak nastav ljen.

Nakon toga, deset ročišta nije održano (dva zbog toga što je tuženi tražio odlaganje, dva zbog toga što nije pristupio punomoćnik tuženog, a šest zbog nedolasksa svedoka), da bi na sledećem ročištu, održano m 8. septembra 2000. godine , bio saslušan svedok S. B.

Tužilac je 8. decembra 2000. godine preinačio tužbu ističući i zahtev da su d obaveže tuženog na isplatu određenih novčanih iznosa na ime korišćenja mašine za duvanje u periodu od 1. decembra 1996. do 28. februara 1997. godine .

U toku 2001. godine održano je četiri ročišta za glavnu raspravu.

Na ročištu održanom 24. januara 2002. godine tužilac je precizirao tužbeni zahtev i opredelio vrednost spora na iznos od 999.000,00 dinara . Tokom 2002. godine održano je još četiri ročišta na kojima su, između ostalog, saslušane parnične stranke (26. marta) i svedok D. M. (20. maja), dok jedno ročište nije održano jer svedok D. M. nije uredno pozvan (26. aprila).

Opštinski sud u Kragujevcu je presudom P. 5636/96 od 14. janura 2003. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca , pa je obavezao tuženog da tužiocu isplati dinarsku protivvrednost jedne mašine za duvanje flaša od 0.5 litara ručne izrade u i znosu od 27.000 nemačkih maraka, da na ime korišćenja mašina u periodu od 1. decembra 1996. do 28. februara 1997. godine isplati tužiocu 6.000 nemačkih maraka u dinarskoj protivvrednosti, kao i da isplati tužiocu iznos od 172.540,00 na ime troškova parničnog postupka.

Protiv ove presude tuženi je 10. aprila 2003. godine izjavio žalbu Okružnom sudu u Kragujevcu.

Okružni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 935/03 od 13. novembra 2003. godine ukinuo ožalbenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio oznaku P. 2069/04. Prvo ročište za glavnu raspravu u ponovnom postupku održano je 10. februara 2005. godine .

Opštinski sud u Kragujevcu je presudom P. 2069/04 od 6. juna 2005. godine ponovo usvojio tu žbeni zahtev tužioc a.

Okružni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 1379/05 od 26. oktobra 2005. godine odbio žalbu tuženog protiv navedene prvostepene presude u delu koji m je obavezan tuženi da na ime korišćenja mašina u periodu od 1. decembra 1996. godine do 28. februara 1997. godine isplati određeni novčani iznos, dok je u preostalom delu ukinuo presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je dobio oznaku P. 2969/05.

Ročišta zakazana za 9. mart i 23. mart 2006. godine nisu održana jer nije pristupio punomoćnik tuženog.

Tužilac je 28. marta 2006. godine podneo eventualni tužbeni zahtev kojim je tražio da ukoliko sud ne usvoji njegov tužbeni zahtev za predaju mašina, donese „odluku o raskidu ugovora o suvlasništvu od 17. jula 1996. godine.“

Ročišta za glavnu raspravu održana su 8. maja, 12. juna i 18. avgusta 2006. godine , dok dva ročišta nisu održana ( 12. aprila i 20. jula 2006. godine).

Tužilac je 26. septembra 2006. godine preinačio tužbeni zahtev, te je stoga ročište zakazano za taj dan odloženo kako bi se podnesak dostavio t uženom. Na ročištu održanom 16. oktobra 2006. godine sud je rešenjem dozvolio preinačenje tužbe, a na predlog tužioca određeno je da se izvrši veštačenje mašinske struke. Ročišta zakazana za 14. novembar i 18. decembar 2006. godine nisu održana, jer veštak nije dostavio sudu nalaz i mišljenje.

Tokom 2007. godine održana su dva ročišta (14. maja i 19. oktobra), dok dva ročišta nisu održana zbog nepristupanja tuženog, jedno jer veštak nije mogao da se izjasni o primedbama tuženog, a jedno jer veštak nije dostavio dopunski nalaz.

Opštinski sud u Kragujevcu je 19. oktobra 2007. godine doneo presudu P. 2969/05, kojom je, u stavu prvom i zreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu preda u svojinu i državinu mašinu za duvanje plastičnih flaša do 0.5 litara, dok je u stavu drugom, usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da na ime naknade za korišćenje duvaljke ručne izrade u periodu od 1. marta 1997. godine do 1. marta 2007. godine isplati tužiocu iznos od 31.581 evra , sa domicilnom kamatom počev od 1. marta 2007. godine pa do isplate , u dinarskoj protivrednosti.

Okružni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 568/08 od 23. maja 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio navedenu prvostepenu presudu.

Tuženi je 6. avgusta 2008. godine izjavio reviziju Vrhovnom sudu Srbije . Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 3553/08 od 17. juna 2008. godine vra ćeni su spis i predmeta P. 2969/05 Opštinskom sudu u Kragujevcu, radi otklanjanja procesnog nedostatka. U obrazloženju je navedeno da izjavljena revizija tuženog nije dostavljena tužiocu na odgovor .

Revizija je dostavljena 10. avgusta 2009. godine punomoćniku tužioca, koji je 19. avgusta 2009. godine izjavio odgovor.

Vrhovni sud Srbije doneo je 25. novembra 2009. godine presudu Rev. 3504/09, kojom je delimično usvojio reviziju tuženog i preinačio presudu Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 568/08 od 23. maja 2008. godine i presud u Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2969/05 od 19. oktobra 2007. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (člana 58. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.) .

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („ Službeni glasnik Republike Srbije", broj 125/04) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku ( stav 1.) i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( stav 2.).

5. Razmatrajući navode i razloge iz ustavn e žalb e sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 23. decembra 1996. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kragujevcu i da je okončan donošenjem presude Vrhovnog suda Srbije 3504/09 od 25. novembra 2009. godine .

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je parnica koja se vodi la po tužbi podnosioca ustavne žalbe trajala skoro 13 godina, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe k ao stranke u postupku, postupanje nadležnih sud ova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca .

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu bila su relativno složena i zahtevala su sprovođenje obimnog dokaznog postupka. Međutim, to ne predstavljala opravdan razlog da osporeni sudski postupak traje skoro 13 godina.

Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na prirodu tužbenog zahteva ovaj spor bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, jer se radi o zahtevu kojim je tražena predaja mašina namenjenih za proizvodnju i sticanje dobiti. Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da on nije doprineo dužini trajanja postupka.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prevashodno je doprinelo nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Kragujevcu koji nije iskoristio svoja ovlašćenja propisana procesnim zakonom da spreči odugovlačenje postupka. Stoga je u periodu u periodu od skoro četiri godine (od podnošenja tužbe 23. decembra 1996. do 8. septembra 2000. godine) održano samo jedno ročište za glavnu raspravu (2. februara 1998. godine) . Zatim, u ponovnom prvostepenom postupku pred Opštinskim sudom u Kragujevcu prvo ročište je održano nakon više od godinu dana , pošto je predmet vraćen na ponovno suđenje rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 935/03 od 13. novembra 2003. godine. Doprinos prvostepenog suda dugom trajanju postupka ogle da se i u o tome što je revizija tuženog dostavljena tužiocu godinu dana nakon izjavljivanja, odnosno tek nakon što je Vrhovni sud Srbije rešenjem Rev. 3553/08 od 17. juna 2008. godine naložio da se otkloni taj procesni nedostatak.

Ustavni sud smatra da se izvestan doprinos podnosioca dužem trajanju osporenog postupka ogleda u tome što je podnosilac nekoliko puta preinačavao tužbu isticanjem novih tužbenih zahteva uz postojeće. Preinačenje tužbe predstavlja procesno pravo parnične stranke pa joj se ne može pripisati u krivicu, ali je u konkretnom slučaju isticanje novih tužbenih zahteva iziskivalo i izvođenje novih dokaza, a time i produženje parnice.

Polazeći od navedenog, a krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavn oj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 2969/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, primenom odredbe člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br . 109/07 i 99/11) , u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

S obzirom na to da je zahtev za naknadu nematerijalne štete usled povrede Ustavom zajemčenog prava istaknut tek u podnesku, koji je Ustavnom sudu podnet 22. avgusta 2011. godine , Sud je na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu , odbacio ovaj zahtev kao neblagovremen.

6. U vezi navoda ustavne žalbe o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da je u nadležnosti redovnih sudova da u imovinskim sporovima između pojedinaca utvrđuju, između ostalog, prirodu i granice međusobnih prava i obaveza stranaka u tom parničnom postupku, što nužno ima za posledicu donošenje nepovoljne odluke za jednu od stranaka u sporu, te da činjenica da je jedna stranka u imovinskoj parnici neizbežno neuspešna, sama po sebi, nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. Ustavni sud je dalje ukazao na svoj stav da se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, koje se jemči odredbom člana 58. stav 1. Ustava, prvenstveno odnosi na akte javne vlasti, odnosno mere koje preduzima država u cilju ograničenja ili oduzimanja imovine nekog lica.

Polazeći od izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , kao u odnosnom delu tačke 1. izreke.

7. Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava podnosilaca ustavne žalbe u ovom slučaju ostvari objavljivanjem ove odluke u „ Službenom glasniku Republike Srbije“.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti