Povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu zbog smetanja poseda

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak zbog smetanja poseda, koji po zakonu ima hitan karakter, trajao je neopravdano dugo, preko devet godina, zbog čega je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1366/2011
21.05.2014.
Beograd

Republika Srbija

USTAVNI SUD

Broj: Už – 1366/2011

_____ 2014. godine

B e o g r a d

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. P. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. P. i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim o snovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 58425/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. P. iz B. je 28. marta 2011. godine, preko punomoćnika S. N, advokata iz B, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se , u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 58425/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je istakla da se predmetni parnični postupak vodi zbog smetanja državine, te da u trenutku podnošenja ustavne žalbe traje preko sedam godina. Podnositeljka ustavne žalbe tražila je n aknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Prvog o snovnog sud a u Beogradu u predmetu P. 58425/10, te je, iz navoda podnositeljke istaknutih u ustavnoj žalbi i uvida u spise predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, J. P. je 6. maja 2004. godine podne la Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu, radi smetanja poseda – korišćenja zajedničke kotlarnice, protiv tužen og M.P. Predmet je zaveden pod brojem P. 3595/04.

Posle održana četiri ročišta, od kojih je jedno održano na licu mesta, Drugi opštinski sud u Beogradu je naročištu 6. aprila 2006. godine doneo rešenje P. 3595/04 da se tužba u ovoj pravnoj stvari smatra povučenom, jer na ročište nisu pristupile parnične stranke. Posle predloga za povraćaj u pređašnje stanje koji je izjavila tužilja, Drugi opštinski sud u Beogradu je dana 3. jula 2007. godine doneo rešenje P. 3595/04 kojim je dozvolio povraćaj u pređašnje stanje i ukinuo svoje rešenje kojim je tužba smatrana povučenom. Predmet je zaveden pod novim brojem P. 1548/08.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1548/08 od 11. juna 2008. godine spojeni su postupci u predmetima Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1548/08 i P. 7228/04, pri čemu se predmet od tog momenta vodio pod brojem P. 1548/08.

Posle formiranja nove mreže sudova predmet je dodeljen u rad Prvom osnovnom sudu u Beogradu i zaveden pod brojem P. 58425/10.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 58425/10 od 29. aprila 2010. godine prekinut je postupak u odnosu na drugotuženu pokojnu M.P.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 58425/10 od 15. decembra 2010. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe (stav prvi izreke), i ona je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka (stav drugi izreke).

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 5910/11 od 5. juna 2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno je prvostepeno rešenje.

Ustavni sud konstatuje da je u toku ovog postupka zakazano 17 ročišta, od kojih je 12 održano, a pet neodržano, od čega jedno zbog nedolaska tužilje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme podnošenja tužbe u predmetnom parničnom postupku, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Zakon o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ranije važeći ZPP), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se od tog datuma primenjivao na ovaj postupak, ima sadržinski slične odredbe sa odredbama prethodno navedenog zakona koje se odnose na efikasno postupanje suda, a od ostalih odredbi koje su od značaja za ovu ustavnosudsku stvar treba istaći odredbu člana 447. kojom je bilo propisano će prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja tih sporova, a prema prirodi svakog pojedinog slučaja.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parni čni postupak pokrenut 6. maja 2004. godine, podnošenjem tužbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu, a da je okončan 5. juna 2013. godine, donošenjem drugostepenog rešenja, dakle okončan je za nešto više od devet godina.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period, od podnošenja tužbe pa do okončanja postupka .

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak trajao nešto više od devet godina, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da nije okončan u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosi teljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosi oca, devetogodišnje trajanje ove parnice ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Naime, Ustavni sud nalazi da se, bez obzira na sve navedene činioce ne može prihvatiti da je razumno da jedan parnični postupak zbog smetanja državine traje više od devet godina, te da se stoga ovako dugo trajanje konkretnog sudskog postupka jedino može pripisati nedelotvornosti nadležnih sudova, pre svega Drugog opštinskog suda u Beogradu pred kojim se postupak vodio od podnošenja tužbe 6. maja 2004. godine. Činjenica da se u konkretnom slučaju radi o sporu radi smetanja državine koji se smatra hitnim, dodatno govori u prilog oceni Ustavnog suda da je predmetni postupak trajao neopravdano dugo, te nesumnjivo potvrđuje da sudovi u ovom sporu nisu postupali u skladu sa načelom efikasnosti .

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da ono nije u bitnoj meri doprinelo trajanju ovog postupka.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe Jelici Pjevčević zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrp ela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine nematerijalne štete u konkretnom slučaju , a naročito značaj prava o kome se u postupku raspravljalo za podnosi teljku. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la, prvenstveno zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Za tačnost otpravka:

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu zbog smetanja poseda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti