Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u sporu zbog zlostavljanja na radu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za zaštitu od zlostavljanja na radu, koji je trajao šest godina i dva meseca. Podnosiocu se dosuđuje naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. B . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. B . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Čačku u predmetu P1. 15/16 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. B . iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 28. novembra 2018. godine, preko punomoćnika M . P , advokata iz Čačka , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Čačku u predmetu P1. 15/16 (ranije predmet Osnovnog suda u Čačku P1. 431 /12 i predmet Višeg suda u Čačku P1. 19/14 ).

U ustavnoj žalbi je navedeno da je predmetni parnični postupak, koji je vođen po tužbi podnosioca ustavne žalbe radi zaštite od zlostavljanja na radu, trajao više od šest godina, zbog čega podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom rok u. U prilog tome, podnosilac je istakao da je postupak u ovim parnicama hitan, a ukazao je i na to da je u prvostepenom postupku sudilo više sudija, te da je isti mirovao zbog reforme sudstva i štrajka advokata, kao i da je došlo do promene stvarne nadležnosti suda. Dalje, podnosilac ističe da je više puta prekoračen određeni vremenski rok za postupanje i da su pojedini dokazi više puta izvođeni, te da mu je tražen dokaz na okolnost da li se obraćao tuženom za mirno rešavanje spora u situaciji kada je zlostavljanje vršio zakonski zastupnik tuženog, dodajući i da je u ponovljenom postupku sud po žalbi rešavao skoro devet meseci. Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava i prava na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Takođe, istakao je i zahtev za naknadu troškova za zastupanje pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Višeg suda u Čačku P1. 15/16 , te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

A. B , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 3. septembra 2012. godine Osnovnom sudu u Čačku tužbu protiv tuženog poslodavca, radi utvrđenja zlostavljanja na radu, sa predlogom za izdavanje privremene mere kojom je traženo da se zabrani približavanje izvršioca zlostavljanja i zabrana pristupa u prostor oko radnog mesta . Po podnetoj tužbi formiran je predmet P1. 432/12.

U postupku prethodnog ispitivanja tužbe, traženo je od tužioca da se izjasni li se obraćao tuženom poslodavcu za pokretanje postupka zaštite kod poslodavca na osnovu Zakona o zlostavljanju na radu, te je nakon podneska tužioca, u kome je obavestio sud da se takav postupak ne mora pokretati pre podnošenja tužbe u situaciji kada se za zlostavljanje tereti zakonski zastupnik poslodavca, doneto 11. septembra 2012. godine rešenje kojim se kao neosnovan odbija predlog tužioca za određivanje privremene mere. U toku postupka pred Osnovnim sudom u Čačku, održano je pripremno ročište i određen vremenski okvir za postupanje od 13 meseci, a od pet zakazanih ročišta jedno je odloženo zbog dodeljivanja predmeta novoformiranom veću, jedno zbog sprečenosti tužioca i jedno zbog sprečenosti zakonskog zastupnika tuženog, dok su dva održana i na njima su saslušani tužilac i dva svedok a i doneto rešenje (7. novembra 2013. godine) kojim je određeno medicinsko veštačenje od strane sudskog veštaka – specijaliste psihijatra. U prvostepenom postupku pred Osnovnim sudom u Čačku postupalo je troje sudija.

Osnovni sud u Čačku doneo je, 28. januara 2014. godine, rešenje kojim se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i ustupio je predmet Višem sudu u Čačku kao stvarno nadležnom sudu. U obrazloženju rešenja je navedeno da je stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) – 21. novembra 2013. godine, izmenjen član 23. navedenog zakona, tako da je predviđeno da viši sud u prvom stepenu sudi u sporovima za zaštitu od zlostavljanja na radu. Po pravnosnažnosti rešenja, spisi predmeta dostavljeni su 22. maja 2014. godine Višem sudu u Čačku na dalje postupanje.

U postupku pred Višim sudom u Čačku predmet je dobio broj P1. 19/14. U toku ovog prvostepenog postupka, postupalo je troje sudija i od ukupno 10 zakazanih ročišta, održano je četiri, dok dva nisu održana jer je tužilac tražio odlaganje, jedno zbog štrajka advokata, jedno zbog nepristupanja svedoka, jedno zbog promene sudije i jedno zbog neuredne dostave poziva punomoćniku tužioca. U periodu od 20. juna 2014. do 15. januara 2016. godine održana su četiri ročišta, na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem tužioca kao parnične stranke, dva svedoka, pročitana pismena dokumentacija, te naloženo veštačenje. Što se tiče izvođenja dokaza medicinskim veštačenjem, ono nije sprovedeno zbog odustanka tužioca, te je sud o tome doneo rešenje 15. januara 2016. godine, kao i rešenje od 20. januara 2016. godine kojim je naloženo vraćanje uplaćenog depozita tužiocu.

Viši sud u Čačku doneo je prvostepenu presudu P1. 19/14 od 15. januara 2016. godine, na koju su obe stranke izjavile žalbe, te je Apelacioni sud u Kragujevcu utvrdio da su žalbe osnovane, ukinuo prvostepenu presudu i vratio predmet na ponovno suđenje rešenjem Gž1. 1065/16 od 24. novembra 2016. godine .

U ponovnom prvostepenom postupku pred Višim sudom u Čačku predmet je dobio broj P1. 15/16. U toku ovog postupka, od ukupno šest zakazanih ročišta, održana su tri ročišta, dok dva nisu i to jedno zbog sprečenosti punomoćnika tužioca, a drugo zbog sprečenosti sudije. U toku postupka izvedeni su dokazi saslušanjem tužioca kao parnične stranke, dva svedoka i pročitana je pismena dokumentacija.

Viši sud u Čačku doneo je drugu prvostepenu presudu P1. 15/16 od 19. septembra 2017. godine, kojom je utvrdio da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu od strane zakonskog zastupnika tuženog poslodavca, na taj način što mu je pretio otkazom ugovora o radu, pa se zabranjuje tuženoj dalje vršenje zlostavljanja na radu i obavezuje tužena da izvrši ovu zabranu, uz određivanje objavljivanja ove presude u listu „ Čačanski glas“ o trošku tužene, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je pretrpeo zlostavljanje na radu od strane direktora tužene na taj način da su mu izrečena rešenja o kažnjavanju, dostavlja njem plana i rasporeda rada putem SMS poruka, radom u neradne dane, a da mu naknada za taj rad nije isplaćena i na način što je primao manju platu putem obračuna koeficijenta nego lica sa istom školskom spremom zaposlena kod istog poslodavca, uz određivanje da tužena tužiocu nadoknadi troškove postupka.

Na prvostepenu presudu obe su stranke izjavile žalbe, s tim da je žalba tužioca odbačena kao neblagovremena rešenjem Višeg suda u Čačku P1. 15/16 od 27 . novembra 2017. godine, koje nije pobijano žalbom. Presuda Višeg sud a u Čačku P1. 15/16 od 19. septembra 2017. godine potvrđena je presudom Apelacionog sud a u Kragujevcu Gž1. 4359/17 od 5. oktobra 2018. godine. Pismeni otpravak presude dostavljen je punomoćniku tužioca 13. novembra 2018. godine.

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu u ustavnoj žalbi ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je konstatovao da je parnični postupak pokrenut 3. septembra 2012. godine, podnošenjem tužbe Osnovnom sudu u Čačku , a da je pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 4359/17 od 5. oktobra 2018. godine, koja je punomoćniku podnosioca dostavljena 13. novembra 2018. godine. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak radi zaštite od zlostavljanja na radu trajao šest godina i dva meseca.

Ustavni sud konstatuje da bi navedeno trajanje postupka moglo ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Ovo posebno ako se ima u vidu da je odredbom člana 32. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/10) propisano da je postupak u parnicama za ostvarivanje zaštite od zlostavljanja hitan. Ipak, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca.

Prema nalaženju Ustavnog suda, predmetni parnični postupak se ne može okarakterisati kao posebno činjenično i pravno složen. Pored toga, postojale su i određene objektivne okolnosti koje su u manjoj meri uticale na duže trajanje postupka, a za čije postojanje nadležni sudovi ne mogu biti odgovorni. U tok u predmetnog parničnog postupka izmenjene su zakonske odred be o stvarnoj nadležnosti sudova, a što je uslovilo da se Osnovni sud u Čačku oglasi stvarno nenadležnim i da ustupi predmet Višem sudu u Čačku na dalje postupanje. Takođe, tri ročišta z a glavnu raspravu nisu održana zbog štrajka advokata .

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se o tužbenom zahtevu odluči blagovremeno, budući da je, u konkretnom slučaju, predmet spora zaštita od zlostavljanja na radu. Kada je reč o ponašanju podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je on svojim ponašanjem u određenoj meri doprineo dužem trajanju predmetnog parničnog postupka, imajući u vidu da su dva ročišta odložena na njegov zahtev , a tri su odložena na predlog njegovog punomoćnika .

Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je nedelotvorno i neefikasno postupanje sudova u predmetnom parničnom postupku. Ovakva ocena, pre svega, proizlazi iz činjenica da je prva prvostepena presuda doneta nakon tri godine i četiri meseca. Pored toga, dužem trajanju postupka doprinelo je postupanje suda u prvostepenom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku , kada je traženo od podnosioca da se izjasni da li je pokretao postupak zaštite kod poslodavca u situaciji kada se takav postupak ne mora pokretati pre podnošenja tužbe jer se za zlostavljanje teretio zakonski zastupnik poslodavca. Osim toga, dužem trajanju postupka doprinelo je odlaganje tri ročišta zbog neuredne dostave punomoćniku tužioca, sprečenosti sudije i promene sudije , ali i česte promene postupajućih sudija zbog čega je glavna rasprava počinjala iznova uz menjanje vremenskog okvira postupka. Stoga je neefikasnom odvijanju postupka, po oceni Ustavnog suda, doprinela okolnost da je u postupku koji je vođen prvo pred Osnovnim sudom u Čačku postupalo troje sudija, a isto toliko sudija je postupalo i pred Višim sudom u Čačku. Ustavni sud napominje da se, prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava, država smatra odgovornom zbog česte promene sudskih veća, što dovodi do odugovlačenja postupka usled potrebe da se novi sudija upozna sa predmetom (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava, Lechner i Hess protiv Austrije , broj predstavke 9316/81, od 23. aprila 1987. godine, stav 58.).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Čačku u predmetu P1. 15/16 (ranije predmet Osnovnog suda u Čačku P1. 431/12 i predmet Višeg suda u Čačku P1. 19/14) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/1, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a pre svega dužinu trajanja postupka koja se može staviti na teret parničnom sudu i doprinos podnosioca ustavne žalbe. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine, i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u, smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković