Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko 14 godina. Utvrđeno je pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete i naloženo je nadležnom sudu da hitno okonča postupak.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Siniše Tričković Savića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Siniše Tričković Savića i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 7690/10, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Leskovcu da u predmetu iz tačke 1. preduzme sve mere, kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Siniša Tričković Savić iz Leskovca podneo je 21. jula 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku navedenom u izreci.

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo da je presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 996/96 od 24. juna 1996. godine delimično usvojen njegov tužbeni zahtev i obavezan tuženi da mu na ime duga isplati određeni iznos. Zatim ističe da je podneo predlog radi izvršenja navedene presude, u vezi kojeg je prvostepeni sud doneo rešenje o izvršenju popisom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, da bi zbog nemogućnosti naplate potraživanja na tom sredstvu izvršenja, Opštinski sud u Leskovcu doneo 14. oktobra 1999. godine rešenje kojim je izvršena promena sredstva izvršenja radi naplate dosuđenog potraživanja, tako što je određeno da se potraživanje namiri prodajom stana u svojini izvršnog dužnika. Imajući u vidu da se navedeni izvršni postupak odugovlači postupanjem prvostepenog suda, te da još nije okončan, podnosilac smatra da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Takođe, predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenog ustavnog prava, kako bi se podnosilac „obratio Komisiji za nadoknadu štete Ministarstva pravde“, kao i da „naredi“ Opštinskom sudu u Leskovcu da odmah nastavi sa navedenim postupkom izvršenja i da zbog „svog nepoštovanja Zakona, nadoknadi meni štetu u visini zakonske zatezne kamate na dugovani iznos od dana donošenja presude 24.06. 1996. godine pa do konačne naplate glavnog duga“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu I. 7690/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 23. decembra 1996. godine podneo Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za dozvolu izvršenja protiv dužnika Stojana Jovanovića iz Leskovca, na osnovu pravosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 996/96 od 24. juna 1996. godine, radi namirenja novčanog potraživanja u iznosu od 21.000,00 dinara, sa kamatom po zakonu počev od dana presuđenja pa do isplate, kao i troškova spora u iznosu od 400,00 dinara, popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari u svojini izvršnog dužnika. Povodom navedenog predloga prvobitno je formiran predmet I. 1790/96, da bi kasnije taj dobio novi broj I. 7690/10. U toku postupka tom predmetu su spojeni predmeti Opštinskog suda u Leskovcu Ipv.(I) 271/01, Ipv.(I) 113/02, Ipv.(I) 225/2000, Ipv.(I) 230/05, P. 1190/03 i Ipv.(I) 1/11.

Opštinski sud u Leskovcu je doneo rešenje o izvršenju I. 1790/96 od 22. januara 1997. godine. Opštinski sud u Leskovcu doneo je rešenje I. 1790/96 od 29. aprila 1997. godine, kojim je odbijen prigovor i predlog dužnika za odlaganje izvršenja određenog rešenjem tog suda I. 1790/96 od 22. januara 1997. godine.

Sudski izvršitelj Opštinskog suda u Leskovcu je u četiri navrata (10. marta 1997. godine, 9. jula 1997. godine, 3. oktobra 1997. godine i 2. juna 1998. godine) pokušao popis pokretnih stvari izvršnog dužnika radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca, ali je prilikom navedenog poslednjeg pokušaja popisa zapisnički konstatovao da kod izvršnog dužnika nisu zatečene stvari koje imaju vrednost za namirenje potraživanja.

U navedenom vremenskom periodu podnosilac ustavne žalbe je dopisom od 26. februara 1998. godine urgirao kod predsednika Opštinskog suda u Leskovcu da se ubrza postupanje tog suda u navedenom izvršnom postupku.

Zatim je podnosilac ustavne žalbe 11. septembra 1998. godine podneo predlog za promenu sredstava izvršenja.

Opštinski sud u Leskovcu doneo je rešenje I. 1790/96 od 14. oktobra 1999. godine, kojim je izmenio rešenje tog suda I. 1790/96 od 22. januara 1997. godine, tako što se radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca u iznosu od 21.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. juna 1996. godine pa do isplate, kao i parničnih troškova u iznosu od 400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. juna 1996. godine pa do isplate i radi naplate troškova izvršenja, umesto popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari u svojini izvršnog dužnika, određuje izvršenje prodajom jednoiposobnog stana u svojini izvršnog dužnika Stojana Jovanovića u Leskovcu, ul. Prvomajska 10, sprat prvi, stan broj 8, površine 44m2, koji se nalazi u stambenoj zgradi na katastarskoj parceli broj 1981 KO Leskovac, te isplatom poveriocu napred navedenih novčanih iznosa, kao i da se dužniku zabranjuje otuđenje navedenog stana.

Opštinski sud u Leskovcu je 6. juna 2000. godine doneo rešenje o utvrđenju vrednosti nepokretnosti, na osnovu nalaza sudskog veštaka od 27. maja 2000. godine. Zatim je veće navedenog suda donelo rešenje Ipv. (I) 225/2000 od 27. novembra 2000. godine, kojim je odbio kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika i potvrdilo rešenje tog suda I. 1790/96 od 6. juna 2000. godine. U navedenom vremenskom intervalu su zakazana tri ročišta, od kojih su dva održana (23. decembra 1999. godine i 19. maja 2000. godine ), a jedno nije održano (14. decembra 1999. godine - zbog nedolaska izvršnog dužnika nema dokaza da je uredno pozvan).

Zaključak o prodaji nepokretnosti izvršni sud je donosio 6. marta 2001. godine, 13. juna 2001. godine i 30. jula 2001. godine, a posle prvog održanog neuspelog ročišta za javnu prodaju (30. jula 2001. godine), na drugom ročištu održanom 17. septembra 2001. godine doneo je rešenje o dosuđenju nepokretnosti Marini Đurković. Po prigovoru izvršnog dužnika od 17. septembra 2001. godine veće izvršnog suda je, rešenjem Ipv. (I) 271/01 od 7. marta 2002. godine, ukinulo rešenje o dosuđenju nepokretnosti i predmet vratilo na ponovni postupak i odlučivanje.

Opštinski sud u Leskovcu je 22. maja 2002. godine doneo novi zaključak o prodaji nepokretnosti. Prigovor izvršnog dužnika protiv zaključka o prodaji od 22. maja 2002. godine, veće izvršnog suda je odbacilo rešenjem Ipv. (I) 113/02 od 2. oktobra 2002. godine. Zatim je Opštinski sud u Leskovcu i 22. jula 2005. godine doneo zaključak o prodaji nepokretnosti. Prigovor izvršnog dužnika protiv zaključka o prodaji od 22. jula 2005. godine navedeni sud je odbacio rešenjem I. 1790/96 od 1. septembra 2005. godine, da bi veće tog izvršnog suda rešenjem Ipv. (I) 230/05 od 19. septembra 2005. godine, odbilo prigovor izvršnog dužnika i potvrdilo rešenje tog suda I. 1790/96 od 1. septembra 2005. godine. U navedenom periodu, prvostepeni sud je zakazao ukupno osam ročišta, od kojih su samo tri održana (26. maja 2004. godine, 11. novembra 2004. godine i 15. decembra 2004. godine), dok preostalih pet nije održano (27. juna 2002. godine, 2. oktobra 2003. godine i 19. januara 2005. godine - zbog zahteva izvršnog dužnika za izuzeće postupajućeg sudije; 20. oktobra 2004. godine - zbog bolesti postupajućeg sudije; 25. novembra 2004. godine - jer punomoćnik izvršnog poverioca nije dostavio traženi podnesak).

Nakon toga prvostepeni sud je zakazao ukupno sedam ročišta od kojih su tri ročišta održana (21. septembra 2005. godine, 11. februara 2009. godine i 30. jula 2010. godine), dok preostalih četiri nije održano (25. februara 2005. godine - zbog odsustva punomoćnika izvršnog dužnika; 4. juna 2009. godine - zbog zahteva izvršnog dužnika za izuzeće postupajućeg sudije; 26. oktobra 2009. godine - na zahtev punomoćnika izvršnog dužnika; 24. novembra 2009. godine - zbog zahteva izvršnog poverioca i dužnika za izuzeće postupajućeg sudije).

Opštinski sud u Leskovcu doneo je rešenje P. 4679/05 od 20. septembra 2005. godine, kojim je delimično odredio privremenu meru, pa odložio izvršenje određeno rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 1790/96 od 14. oktobra 1999. godine do okončanja postupka po ovoj tužbi, a deo predložene privremene mere koji se odnosi na odlaganje izvršenja po navedenom rešenju do okončanja postupaka po tužbi u predmetima P. 1258/98 i po predlogu za ponavljanje postupka u predmetu P. 996/96, odbio je kao neosnovan. Rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 806/07 od 5. decembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog dužnika i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Leskovcu P. 4679/05 od 26. januara 2007. godine. Punomoćnik izvršnog poverioca je dopisom od 18. decembra 2008. godine obavestio sud da je postupak u predmetu P. 4679/05 pravosnažno okončan, te je predložio da se po prijemu ovog dopisa nastavi postupak u predmetu I. 1790/96.

Vrhovni sud Srbije je doneo rešenje P. 508/09 od 23. juna 2009. godine, kojim je odbio kao neosnovan predlog izvršnog dužnika za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u postupku izvršenja Opštinskog suda u Leskovcu I. 1790/96

Osnovni sud u Leskovcu je doneo rešenje I. 7690/10 od 14. decembra 2010. godine, kojim je u stavu prvom izreke odbio kao neosnovan predlog izvršnog dužnika podnetog tom sudu dana 8. juna 2010. godine za obustavu izvršenja određenog rešenjem I. 1790/06 od 22. januara 1997. godine, stavom drugim izreke je odredio veštačenje veštaka finansijske struke, radi utvrđivanja preostalog duga izvršnog dužnika po rešenju I. 1790/06 od 22. januara 1997. godine, dok je stavom trećim izreke naloženo izvršnom poveriocu da uplati određeni iznos u depozit suda. Protiv ovog rešenja izvršni dužnik je 22. decembra 2010. godine izjavio prigovor, a 23. decembra 2010. godine i žalbu Višem sudu u Leskovcu.

Takođe, u toku trajanja tog izvršnog postupka doneto je ukupno 11 rešenja kojima je odlučivano o izuzeću postupajućeg sudije, odnosno predsednika prvostepenog i drugostepenog suda i to: povodom zahteva izvršnog dužnika od 4. januara 2000. godine doneto je rešenje Su. 3/2000 od 12. januara 2000. godine, kojim je odbijen zahtev za izuzeće sudije Stanislava Đorđevića od daljeg postupanja u predmetu I. 1790/96; povodom zahteva izvršnog dužnika od 13. jula 2001. godine doneto je rešenje Su. 139/2001 od 30. jula 2001. godine, kojim je odbijen zahtev za izuzeće sudije Stanislava Đorđevića od daljeg postupanja u predmetu I. 1790/96; povodom zahteva izvršnog dužnika, zamenik predsednika Okružnog suda u Leskovcu doneo je rešenje Su. 169/2001 od 20. septembra 2001. godine, kojim je odbačen zahtev za izuzeće predsednika Opštinskog suda u Leskovcu od daljeg postupanja u predmetu I. 1790/96; povodom zahteva izvršnog dužnika od 17. septembra 2001. godine doneto je rešenje Su. 159/2001 od 28. septembra 2001. godine, kojim je odbijen zahtev za izuzeće sudije Stanislava Đorđevića od daljeg postupanja u predmetu I. 1790/96; povodom zahteva izvršnog dužnika od 13. septembra 2001. godine, predsednik Vrhovnog suda Srbije je donela je rešenje Su. 123/02 od 16. jula 2002. godine, kojim je odbačen zahtev za izuzeće predsednika Okružnog suda u Leskovcu od daljeg postupanja u predmetu I. 1790/96; povodom zahteva postupajućeg sudije Milana Mileusnića od 17. marta 2003. godine doneto je rešenje Su. 33/03 od 31. marta 2003. godine, kojim je usvojen zahtev navedenog sudije da se izuzme od daljeg postupanja u predmetu I. 1790/96; povodom zahteva izvršnog dužnika od 2. oktobra 2003. godine doneto je rešenje Su. 144/03 od 20. oktobra 2003. godine, kojim je odbijen zahtev za izuzeće sudije Slavice Karabegović od daljeg postupanja u predmetu I. 1790/96; povodom zahteva izvršnog dužnika, predsednik Okružnog suda u Leskovcu doneo je rešenje Su. 9/04 od 15. juna 2004. godine, kojim je odbijen zahtev za izuzeće predsednika Opštinskog suda u Leskovcu od daljeg postupanja u predmetu I. 1790/96; povodom zahteva izvršnog dužnika od 18. januara 2005. godine doneto je rešenje Su. 10/05 od 8. februara 2005. godine, kojim je odbijen zahtev za izuzeće sudije Slavice Karabegović od daljeg postupanja u predmetu I. 1790/96; povodom zahteva postupajućeg sudije Slavice Karabegović od 24. februara 2009. godine doneto je rešenje Su. 13/09 od 24. februara 2009. godine, kojim je odbijen zahtev navedenog sudije da se izuzme od daljeg postupanja u predmetu I. 1790/96; povodom zahteva izvršnog dužnika, predsednik Okružnog suda u Leskovcu doneo je rešenje Su. 2/09 od 9. marta 2009. godine, kojim je odbijen zahtev za izuzeće predsednika Opštinskog suda u Leskovcu od daljeg postupanja u predmetu I. 1790/96.

4. Za ocenu navoda ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. stav 1. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93 i 24/94), u vreme čijeg važenja je pokrenut izvršni postupak, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/00, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao saglasno odredbi člana 304. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a o prigovoru odlučuje veće trojice sudija istog suda (član 6. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, a o prigovoru u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora (član 10. st. 1. i 2.); da se izvršenje na nepokretnosti sprovodi upisom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom (član 135.); da će sud pristupiti utvrđivanju vrednosti nepokretnosti po donošenju rešenja o izvršenju (član 144. stav 1.); da se vrednost nepokretnosti utvrđuje na osnovu procene veštaka i drugih činjenica, u visini njene tržišne cene na dan procene (član 144. stav 2.); da će sud, na predlog stranke, koji mora biti podnesen najdocnije osam dana pre ročišta za prodaju, na ročištu za prodaju zaključkom ponovo utvrditi vrednost nepokretnosti, ako stranka učini verovatnim da se ta vrednost znatno izmenila od dana prethodnog utvrđivanja vrednosti do dana prodaje (član 144. stav 4.); da po pravnosnažnosti rešenja o izvršenju i rešenja o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti, sud donosi zaključak o prodaji nepokretnosti kojim se određuju način i uslovi prodaje, kao i vreme i mesto prodaje ako se prodaja vrši putem nadmetanja (član 147. stav 1.); da se zaključak o prodaji objavljuje na sudskoj tabli i na drugi uobičajeni način, a da od objavljivanja zaključka o prodaji na sudskoj tabli do dana prodaje mora proteći najmanje 30 dana (član 147. st. 3. i 4.); da se na prvom ročištu za prodaju nepokretnost ne može prodati ispod utvrđene vrednosti (član 154. stav 1.); da će ako se nepokretnost nije mogla prodati na prvom ročištu, sud zakazati drugo ročište na kome se nepokretnost može prodati ispod utvrđene vrednosti, ali ne ispod dve trećine te vrednosti (član 154. stav 2.); da od prvog do drugog ročišta mora proteći najmanje 30 dana (član 154. stav 3.); da je kupac dužan da položi cenu u roku određenom u zaključku o prodaji, a da će ako kupac u određenom roku ne položi cenu, sud rešenjem prodaju oglasiti nevažećom i odrediti novu prodaju (član 157. st. 1. i 3.); da će po polaganju cene u slučaju prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem, odnosno po polaganju cene i pravnosnažnosti rešenja o dosuđenju u slučaju prodaje neposrednom pogodbom, sud doneti rešenje da se nepokretnost preda kupcu i da se, po pravnosnažnosti tog rešenja, u javnu knjigu upiše u njegovu korist pravo svojine (član 158. stav 1.); da ako se nepokretnost nije mogla prodati na drugom ročištu, sud će naredna ročišta odrediti samo na predlog poverioca (član 160. stav 1.); da predlog za određivanje novog ročišta za prodaju poverilac ne može staviti pre isteka tri meseca od dana prethodnog ročišta, niti po isteku jedne godine od tog dana (član 160. stav 2.); da će sud obustaviti izvršenje ako poverilac ne stavi predlog u roku određenom u stavu 2. ovog člana (član 160. stav 3.); da sud pristupa namirenju po pravnosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu (član 161.), da o namirenju poverilaca i drugih lica koja polažu pravo na namirenje, sud odlučuje rešenjem posle održanog ročišta, uzimajući u obzir stanje koje proizlazi iz spisa i javne knjige, kao i stanje utvrđeno na ročištu (član 174. stav 1.); da će se postupak izvršenja i obezbeđenja započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona (član 262.).

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava. Međutim, polazeći od toga da izvršni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se prinudnim sprovođenjem rešenja o izvršenju ili donošenjem rešenja kojim se postupak obustavlja, Ustavni sud je stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja osporenog izvršnog postupka.

Opštinski sud u Leskovcu je po predlogu podnosioca ustavne žalbe od 23. decembra 1996. godine doneo rešenje o izvršenju I. 1790/96 od 22. januara 1997. godine. Ovo rešenje je na predlog podnosioca ustavne žalbe izmenjeno rešenjem navedenog prvostepenog suda I. 1790/96 od 14. oktobra 1999. godine, tako da je promenjeno sredstvo izvršenja. Osporeni izvršni postupak još uvek nije okončan, jer izvršenje nije sprovedeno.

Navedeno trajanje izvršnog postupka od preko 14 godina od pokretanja, odnosno preko 11 godina od izmene sredstva izvršenja, samo po sebi ukazuje da nije okončan u okviru razumnog roka. Ocenjujući postupanje suda u ovom izvršnom postupku u periodu od podnošenja predloga za izvršenje podnosioca do podnošenja ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da je nerazumno dugo trajanje izvršnog postupka u predmetu I. 1790/96 uzrokovano, pre svega, neažurnim i nedelotvornim postupanjem Opštinskog suda u Leskovcu. Naime, izvršni sud je bio dužan da, saglasno odredbi člana 4. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, postupa hitno. Dakle, izvršni postupak, kao postupak u kome sudovi sprovode prinudno ostvarenje potraživanja poverilaca na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, po samom zakonu je hitan postupak, zbog čega je sud dužan da postupa ne samo u zakonom propisanim rokovima, već da tokom celog postupka postupa u skladu sa načelom hitnosti. Ovakvo ponašanje izvršnog suda ima tim veću težinu, što je, u konkretnom slučaju, izvršni dužnik podnosio veći broj pravnih sredstava, koje je izvršni sud uglavnom odbacivao ili odbijao, što je ukazivalo na zloupotrebu procesnih prava od strane dužnika i, u skladu sa načelom hitnosti izvršnog postupka, zahtevalo pojačanu efikasnost izvršnog suda u postupanju, kako bi se omogućila realizacija prava poverioca iz pravnosnažne i izvršne sudske presude.

Iz svega izloženog, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom predmetnog izvršnog postupka, zasnovanom na praksi ovog suda i kriterijumima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava prilikom određivanja razumnosti dužine trajanja izvršnog postupka u svakom konkretnom slučaju, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu pod brojem I. 7690/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu pod brojem I. 1790/96), imajući u vidu da je rešenje o izvršenju doneto 1997. godine, izmenjeno 1999. godine, i da izvršenje još nije sprovedeno.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu, kao i nalaganjem Osnovnom sudu u Leskovcu da u najkraćem mogućem roku donese odluku u navedenom izvršnom postupku, imajući u vidu da predmetno izvršenje nije sprovedeno, pa je doneo odluku kao u tač. 2. i 3. izreke.

S druge strane, u pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe da Ustavni sud „naredi“ Opštinskom sudu u Leskovcu da odmah nastavi sa navedenim postupkom izvršenja i da zbog „svog nepoštovanja Zakona, nadoknadi meni štetu u visini zakonske zatezne kamate na dugovani iznos od dana donošenja presude 24. 06. 1996. godine pa do konačne naplate glavnog duga“, Ustavni sud je konstatovao da nije nadležan da izdaje traženo naređenje, pa je u tom delu ustavnu žalbu odbacio, kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i odredbe člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti