Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja postupka od 13 godina

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak, pokrenut 2001. godine, nakon 13 godina još uvek nije bio okončan u prvom stepenu, što samo po sebi, uprkos složenosti, ukazuje na povredu prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. D . P . iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. maja 2014. godine, doneo je

ODLUKU

1. Usvaja se ustavna žalba D. D . P . i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 68927/10 (ranije predmet Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1231/01 i P. 1213/06), povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

Obrazloženje

1. D. D . P . iz B . je 28. marta 2011. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1231/01, a koji je kasnije nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 68927/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je, između ostalog, navela: da je 12. aprila 2001. godine podnela Trećem opštinskom sudu u Beogradu tužbu zbog neizvršenja ugovora o zajedničkoj stambenoj izgradnji, ali da parnični postupak po podnetoj tužbi još uvek nije okončan. Predložila je da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenog prava, naloži nadležnim sudovima da se predmetni parnični postupak okonča i da joj se odredi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud u toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda. Pri tome, do uvođenja posebnog pravnog sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ukoliko je ustavna žalba podneta zbog trajanja postupka koji je još uvek u toku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se mogla izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je, pored ostalog, da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud o njegovim pravima i obavezama raspravi i odluči u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 68927/10 (ranije Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1216/06, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja D. D . P, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 12. aprila 2001. godine podnela Trećem opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv četiri tužena – četiri stambene zadruge, zbog neizvršenja ugovora o zajedničkoj stambenoj izgradnji. U tužbi je vrednost predmeta spora opredeljena na 2.400.000 dinara.

Povodom podnete tužbe Treći opštinski sud u Beogradu je formirao predmet P. 1231/01, u kome je 12. oktobra 2001. godine doneo delimičnu presudu zbog izostanka, jer tuženi nisu pristupili na zakazano ročište, iako su bili uredno pozvani, a kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tako što su tuženi obavezani da tužilji solidarno predaju u državinu i svojinu predmetni jednosobni stan, kao i da joj naknade parnične troškove.

Na ročištu održanom 28. januara 2002. godine prvostepeni sud je usvojio predlog drugotuženog za vraćanje u pređašnje stanje, stavio van snage delimičnu presudu zbog izostanka P. 1231/01 od 12. oktobra 2001. godine u odnosu na drugotuženog i naložio da se izvrši uredna dostava delimične presude i ostalim tuženima.

Prvostepenim rešenjem P. 1231/01 od 11. oktobra 2002. godine odbijen je predlog prvotuženog za vraćanje u pređašnje stanje, sa obrazloženjem da je sud žalbu prvotuženog smatrao predlogom za vraćanje u pređašnje stanje i da nije našao da su ispunjeni zakonski uslovi za vraćanje u pređašnje stanje.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 12706/02 od 26. decembra 2002. godine vratio spise predmeta Trećem opštinskom sudu u Beogradu na odlučivanje o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje četvrtotuženog, sa obrazloženjem da je on protiv delimične presude zbog izostanka P. 1231/01 od 12. oktobra 2001. godine podneo žalbu sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje, o kom predlogu prvostepeni sud nije odlučivao.

Na ročištu održanom 7. maja 2003. godine prvostepeni sud je dozvolio vraćanje u pređašnje stanje u odnosu na četvrtotuženog, u odnosu na ovog tuženog stavio van snage navedenu delimičnu presudu od 12. oktobra 2001. godine i odredio da se predmet dostavi Okružnom sudu u Beogradu na odlučivanje o žalbi prvotuženog izjavljenoj protiv ove presude.

Okružni sud u Beogradu je, rešavajući o navedenoj žalbi, rešenjem Gž. 5874/03 od 28. maja 2003. godine vratio spise predmeta P. 1231/01 Trećem opštinskom sudu u Beogradu na dopunu postupka, a nakon toga rešenjem Gž. 11760/03 od 5. novembra 2003. godine ukinuo osporenu delimičnu presudu zbog izostanka u odnosu na prvotuženog i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje u tom delu.

U ponovnom postupku prvostepeni sud je zakazao sedam ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano samo jedno ročište (1. marta 2005. godine) na kojem je tužilja tražila da se izdvoji postupak u odnosu na trećetuženog, pošto je postupak u odnosu na ovog tuženog pravnosnažno okončan. Treći opštinski sud u Beogradu je rešenjem P. 1231/01 od 5. aprila 2005. godine odbio tužiljin predlog za razdvajanje postupka protiv trećetuženog, a rešenjem P. 1231/01 od 24. januara 20006. godine je utvrdio da je tužba u ovoj pravnoj stvari povučena, jer punomoćnik tužilje nije pristupio na ročište, iako je uredno pozvan, a ni ostali tuženi, koji su takođe uredno obavešteni o održavanju ročišta.

Na ročištu održanom 14. marta 2006. godine sud je usvojio tužiljin predlog za vraćanje u pređašnje stanje, pa je stavio van snage rešenje od 24. januara 2006. godine. U nastavku postupka održana su tri ročišta za glavnu raspravu (10. maja, 13. juna i 26. septembra 2006. godine), nakon čega je sud doneo presudu P. 1213/06 od 26. septembra 2006. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilje u odnosu na drugotuženog, obavezujući ga da tužilji preda u svojinu i državinu predmetni jednosoban stan i da joj naknadi parnične troškove, a odbijen je tužbeni zahtev tužilje prema ostalim tuženima.

Protiv navedene prvostepene presude žalbe su izjavile tužilja i drugotuženi. Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 1011/10 od 10. februara 2010. godine ukinuo ožalbenu presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1213/06 od 26. septembra 2006. godine i predmet vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, na ponovno suđenje, zbog povrede pravila postupka.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, u kome je predmet dobio broj P. 68927/10, sud je zakazao tri ročišta (12. novembra 2010. godine, 25. februara i 13. aprila 2011. godine), od kojih ročište zakazano za 25. februara 2011. godine nije održano zbog nedostatka procesnih pretpostavki, a na ročištu od 13. aprila 2011. godine je konstatovano daje nad prvotuženim otvoren stečaj. Rešenjem suda P. 68927/10 od 8. jula 2011. godine određen prekid postupka u parnici zbog otvaranja stečaja nad prvotuženim i određeno da će postupak biti nastavljen kada stečajni upravnik ili pravni sledbenik prvotuženog preuzmu postupak, ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

Odlučujući o žalbi tužilje, Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 13738/11 od 12. septembra 2012. godine ukinuo rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 68927/10 od 8. jula 2011. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak, sa obrazloženjem da činjenica da je nad prvotuženim otvoren stečaj ne može predstavljati osnov za prekid postupka u odnosu na drugotuženog i četvrtotuženog, kako je to pogrešno našao prvostepeni sud, kao i da je prvostepeni sud trebalo da ima u vidu da u odnosu na trećetuženog postoji pravnosnažna i izvršna odluka, pa je nejasno iz kojih razloga se postupak vodi i u odnosu na trećetuženog, s obzirom na to da nije pokrenut postupak za ukidanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti.

Prvostepeni sud je u ponovnom postupku doneo rešenje P. 68927/10 od 1. februara 2013. godine kojim je određen prekid postupka u odnosu na prvotuženog zbog otvaranja stečaja, i nastavio postupak u odnosu na ostale tužene. U nastavku postupka ročišta su održana 27. avgusta 2013. godine i 3. oktobra 2013. godine, kada je određeno veštačenje od strane veštaka građevinske struke, nakon čega je sud zastao sa postupkom, dok se ne obavi veštačenje. Rešenjem P. 68927/10 od 21. novembra 2013. godine sud je imenovao veštaka i odredio zadatak veštačenja.

Nalaz sa mišljenjem veštaka je 18. marta 2014. godine dostavljen prvostepenom sudu, a nakon toga spisi predmeta su krajem marta 2014. godine dostavljeni Ustavnom sudu.

4. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i ovom prilikom konstatuje da su, iako se označeno pravo i njegova ustavnosudska zaštita građanima jemče od stupanja na snagu Ustava Republike Srbije 8. novembra 2006. godine, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe uzme u obzir celokupan period trajanja postupka, pošto sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se njegovim trajnim okončanjem.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju parnični postupak započeo 12. aprila 2001. godine, podnošenjem tužbe Trećem opštinskom sudu u Beogradu i da je još uvek u fazi prvostepenog odlučivanja, iz čega proizlazi da postupak do sada traje već 13 godina. Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Iako je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca, Ustavni sud je, analizom prethodno utvrđenih činjenica ocenio da ni relativna činjenična i pravna složenost postupka (okolnost da je tužba podneta protiv više tuženih, te da je u postupku trebalo raspraviti sva pitanja vezana za neizvršenje ugovora o zajedničkoj izgradnji stana), ne mogu opravdati to da se nakon 13 godina još uvek vodi prvostepeni postupak, i to isključivom zbog niza procesnih propusta koje je prvostepeni sud pravio u dosadašnjem toku suđenja. Kada se ovome doda, sa jedne strane, činjenica da tada nadležni drugostepeni sud tri godine nije odlučio o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1213/06 od 26. septembra 2006. godine, što je imalo za posledicu da je odluku po žalbi, nakon promene u organizaciji sudova 1. januara 2010. godine, doneo Apelacioni sud u Beogradu koji je zbog bitnih povreda odredaba postupka, rešenjem Gž. 1011/10 od 10. februara 2010. godine, morao da ukine ožalbenu prvostepenu presudu i predmet dostavi Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, na ponovno suđenje, kao i, sa druge strane, da podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprinela neprimerenoj dužini postupka, a da je pravo o kome se u postupku odlučuje za nju od nesumnjivog značaja, Ustavni sud je utvrdio da su osnovani navodi podnositeljke o povredi prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od iznete ocene, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno značaj predmeta spora i dužinu trajanja osporenog postupka. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju podnositeljki za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava otklone nalaganjem nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere da se postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 426 stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja postupka od 13 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti