Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje zbog nepravilnog dostavljanja sudske odluke. Sud je zaključio da se dostavljanje mora izvršiti punomoćniku stranke, a ne stranci lično, te je odbacivanje prigovora kao neblagovremenog bilo neustavno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „U .“ a.d. Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na se dnici Veća održanoj 14. novembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „U .“ a.d. Beograd i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Negotinu IPV(Iv). 14/16 od 19. decembra 2016. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32 . stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Negotinu IPV(Iv). 14/16 od 19. decembra 2016. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Negotinu Iv. 78/14 od 28. oktobra 2016. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. „U.“ a.d. Beograd podneo je Ustavnom sudu, preko punomoćnika N . R, advokata iz Novog Sada, blagovremenu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Negotinu IPV(Iv). 14/16 od 19. decembra 2016. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporenim rešenjem odbačen kao neblagovremen prigovor izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv rešenja o obustavi izvršenja, sa obrazloženjem da je izvršni poverilac isto primio u ponedeljak 7. novembra 2016. godine, da rok od pet radnih dana teče od utorka 8. novembra 2016. godine i završava se u ponedeljak 14. novembra 2016. godine, pa kako je punomoćnik izvršnog poverioca prigovor predao pošti 16. novembra 2016. godine, to je isti neblagovremen, te da i u slučaju da se prihvati navod punomoćnika izvršnog poverioca da je rešenje o obustavi izvršenja primio 10. novembra 2016. godine, poslednji dan roka je 15, a ne 16. novembar 2016. godine, kada je prigovor podnet; da je tačno da je izvršni poverilac rešenje o obustavi izvršenja primio 7. novembra 2016. godine, ali da je on u predmetnom izvršnom postupku imao punomoćnika, kojem je rešenje o obustavi izvršenja mora lo biti dostavljeno, kao što su mu i sva druga pismena do tada uredno dostavljana, ali da je on isto primio tek 10. novembra 2016. godine, kada mu ga je sam izvršni poverilac dostavio; da je poslednji dan roka od pet radnih dana istekao 17, a ne 15. novembra 2016. godine, kako to veće izvršnog suda pogrešno navodi u osporenom rešenju , jer u radne dane uračunava dane vikenda koji su neradni dani .

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Negotinu Iv. 78/14 i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavno sudskoj stvari:

Izvršni poverilac „U.“ a.d. Beograd, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je Osnovnom sudu u Negotinu, 23. oktobra 2014. godine, preko punomoćnika, predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika M.S. iz Negotina, radi namirenja novčanog potraživanja.

Predlogu za izvršenje priložena je kopija generalnog punomoćja izdatog, pored ostalih, advokatu koji je u ime podnosioca ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje, a koje je deponovano u sudu.

Osnovni sud u Negotinu je rešenjem Iv. 78/14 od 24. oktobra 2014. godine odredio predloženo izvršenje.

Rešenjem Iv. 78/14 od 28. oktobra 2016. godine Osnovni sud u Negotinu je obustavio izvršni postupak.

Navedeno rešenje o obustavi izvršnog postupka dostavljeno je neposredno podnosiocu ustavne žalbe 7. novembra 2016. godine, dok njegovom punomoćniku isto nije dostavljano.

Podnosilac ustavne žalbe je , preko punomoćnika, 16. novembra 2016. godine izjavio prigovor protiv navedenog rešenja o obustavi izvršnog postupka, u kojem je, između ostalog, navedeno da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe isto primio 10. novembra 2016. godine.

Veće Osnovnog suda u Negotinu je osporenim rešenjem IPV(Iv). 14/16 od 19. decembra 2016. godine izjavljeni prigovor odbacilo kao neblagovremen. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je rešenje o obustavi izvršnog postupka izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, dostavljeno 7. novembra 2016. godine, što je bio ponedeljak – radni dan, te da rok od pet radnih dana teče od utorka 8. novembra 2016. godine i završava se u ponede ljak 14. novembra 2016. godine, dok je prigovor predat pošti 16. novembra 2016. godine; da je u prigovoru navedeno da je punomoćnik izvršnog poverioca rešenje primio 10. novembra 2016. godine , te da je rok prekoračen u svakom slučaju, i „ako bi se prihvati o ovaj datum koji ničim nije potvrđen i dokazan i isti ne može biti validan“, jer je istekao 15. novembr a 2016. godine.

Uvidom u navedene izvršne spise, Ustavni sud je, takođe, utvrdio da su sva sudska pismena i svi podnesci u toku predmetnog izvršnog postupka, izuzev rešenja o njegovoj obustavi, dostavljana punomoćniku podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Usta va, na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 39. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 – dr. zakon, 109/13 – Odluka US , 55/14 i 139/14) (u daljem tekstu: ZIO), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano da se prigovor može izjaviti u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja rešenja.

Odredbom člana 10. ZIO bilo je propisano da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Odredbom člana 85. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 49/13 – Odluka US , 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18) (u daljem tekstu: ZPP) propisano je da stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika, dok je odredbama člana 88. st. 1. i 2. istog zakona propisano da obim punomoćja određuje stranka i da stranka može da ovlasti punomoćnika da preduzima pojedine određene radnje ili da preduzima sve radnje u postupku.

Prema odredbi člana 103. stav 2. istog zakona, kao prvi dan roka određenog na dane uzima se dan posle dana dostavljanja ili saopštenja odluke ili posle dana u koji pada događaj od koga se po zakonu računa početak roka.

Shodno odredbama člana 104. st. 1. i 2. istog zakona, podnesak koji je vezan za rok je blagovremen ako je podnet sudu pre isteka roka.

5. U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac u predmetnom izvršnom postupku bio zastupan od punomoćnika advokata, koji je u njegovo ime i podneo predlog za izvršenje i preduzimao sve druge radnje u tom postupku. Osnovni sud u Negotinu je osporenim rešenjem IPV(Iv). 14/16 od 19. decembra 2016. godine odbacio kao neblagovremen prigovor podnosioca ustavne žalbe , kao izvršnog poverioca , izjavljen protiv rešenja tog suda o obustavi izvršnog postupka Iv. 78/14 od 28. oktobra 2016. godine , a koje je bilo dostavljeno neposredno izvršnom poveriocu, iako je u tom postupku imao punomoćnika sa urednim punomoćjem.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud najpre ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, koji je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. navedene presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

Ustavni sud, zatim , ukazuje na to da oceni suda o blagovremenosti izjavljenog pravnog sredstva (u konkretnom slučaju prigovora) prethodi uredna dostava ak ta suda koji je predmet pobijanja pravnim sredstvom (u konkretnom slučaju rešenja o obustavi izvršenja). Dostavljanje kao procesna radnja je od suštinskog značaja za ostvarivanje ustavnih i konve ncijskih prava stranaka i učesnika u izvršnom postupku. Ustavni sud ocenjuje da je urednost dostavljanja od posebnog značaja kada od dana dostavljanja počinje da teče rok za preduzimanje neke radnje u postupku , kao što je to u konkretnom slučaju – izjavljivanje prigovora protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka . Pri tome, Ustavni sud ukazuje na opšti stav Evropskog suda za ljudska prava, koji prihvata i Ustavni sud, da pravo na pristup sudu podrazumeva pravo na adekvatno obaveštavanje o sudskim odlukama, posebno u slučajevima u kojima se žalba (ili drugi pravni lek) može izjaviti u određenom zakonskom roku (videti presudu Zavodnik protiv Slovenije, broj 53723/13, od 21. maja 2015. godine, stav 71.). U konkretnom slučaju, Osnovni sud u Negotinu je rešenje o obustavi izvršnog postupka dostavio neposredno podnosiocu ustavne žalbe, kao izvršnom poveriocu. Međutim, podnosilac ustavne žalbe je u predmetnom izvršnom postupku imao punomoćnika advokata, čime se, u skladu sa svojim pravom propisanim odredbom člana 85. stav 1. ZPP, koja se, saglasno odredbi člana 10. ZIO, shodno primenjivala u postupku izvršenja i obezbeđenja, opredelio za mogućnost da radnje u tom postupku preduzima preko punomoćnika . Stoga, Ustavni sud ocenjuje da izvršni sud prilikom dostavljanja rešenja o obustavi izvršenja nije poštovao pravo podnosioca propisano navedenom zakonskom odredbom, jer je predmetno rešenje dostavio neposredno njemu, a ne njegovom punomoćniku, koji ga je u predmetnom izvršnom postupku zastupao od samog njegovog pokretanja i kojem su, sve do rešenja o obustavi izvršenja, uredno dostavljana sva sudska pismena i podnesci u tom postupku. Osporeno rešenje veća izvršnog suda o odbacivanju podnosiočevog prigovora protiv rešenja o obustavi izvršenja kao neblagovremenog je, takođe, dostavljeno punomoćniku podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud napominje da je rešenje o obustavi izvršenja od posebne važnosti za izvršnog poverioca jer se tim aktom konačno odlučuje o njegovim imovinskim pravima, u situaciji kada namirenje potraživanja nije moguće iz nekog od zakonom propisanih razloga.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je ustavnopravno neprihvatljiva pravna ocena veća izvršnog suda o blagovremenosti prigovora izjavljenog protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka , a prema kojoj se rok za izjavljivanje prigovora računao od dana dostavljanja tog rešenja podnosiocu ustavne žalbe neposredno, smatrajući takvo dostavljanje urednim.

Pošto je ocenio da je dostavljanje rešenja o obustavi izvršnog postupka u konkretnom slučaju bilo neuredno, Ustavni sud se nije posebno bavio delom pravne ocene veća izvršnog suda koj om je blagovremenost prigovora izjavljenog protiv tog rešenja cenjena i u odnosu na 10. novemb ar 2016. godine, kao dan kada je ovo rešenje, prema navodima iz prigovora, sam podnosilac ustavne žalbe dostavio svom punomoćniku.

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 – US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Negotinu IPV(Iv). 14/16 od 19. decembra 2016. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Negotinu IPV(Iv). 14/16 od 19. decembra 2016. godine i određenjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Negotinu Iv. 78/14 od 28. oktobra 2016. godine. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, to nije posebno razmatrao navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava .

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti