Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko pet godina. Zbog neaktivnosti suda, podnosilac nije mogao naplatiti potraživanje, pa mu je dosuđena i materijalna i nematerijalna šteta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1371/2010
20.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko , veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Deljanina iz Brusa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gorana Deljanina i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 77/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 77/07. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Deljanin iz Brusa je 25. februara 2010. godine preko punomoćnika Bojana Lazarevića, advokata iz Brusa, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 77/07.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je kao izvršni poverilac Opštinskom sudu u Guči podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika, radi duga i da je taj sud 27. marta 2007. godine rešenjem I. 77/07 dozvolio predloženo izvršenje; da do podnošenja ustavne žalbe izvršenje nije sprovedeno, iako je više puta urgirao da se postupak izvršenja sprovede. Naknadnim podneskom od 23. decembra 2011. godine, podnosilac je zahtevao naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Članom 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Guči I. 77/07 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac
27. marta 2007. godine Opštinskom sudu u Guči podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Preduzeća „Milan Blagojević-hemija“ iz Lučana, radi isplate duga, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Brusu P. 209/06 od 27. jula 2006. godine.

Opštinski sud u Guči je rešenjem I. 77/07 od 27. marta 2007. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Podnosilac ustavne žalbe je 16. aprila 2008. godine podneo urgenciju Opštinskom sudu u Guči, navodeći da su prestali razlozi koji sprečavaju izvršenje budući da je nad izvršnim dužnikom okončan postupak restrukturiranja i priložio je Odluku Agencije za privatizaciju o okončanju postupka restrukturiranja izvršnog dužnika R.49/07 od 29. juna 2007. godine. Zatim je podnosilac ponovo 4. juna 2008. godine urg irao kod Opštinskog suda u Guči da se postupak izvršenja sprovede, a 21. jula 2009. godine je predložio sudu da donese rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini jer namerava da predloži promenu sredstava izvršenja prodajom pokretnih i nepokretnih stvari dužnika ali mu iste nisu poznate, budući da mu nije namireno potraživanje sa računa dužnika.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 83/11 od 11. aprila 2011. godine zaključen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom i izvršni dužnik je 23. avgusta 2011. godine brisan iz registra privrednih subjekata.

Dalje, u spisima predmeta nema dokaza da je izvršni sud preduzeo bilo koju radnju u cilju sprovođenja izvršenja.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupka hitno, Ustavni sud nalazi da raniji Opštinski sud u Guči, a sada Osnovni sud u Čačku nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namirio.

Naime, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje 27. marta 2007. godine, da je izvršni sud istog dana dozvolio predloženo izvršenje, da je podnosilac ustavne žalbe više puta urgirao za sprovođenje postupka izvršenja i da od 21. jula 2009. godine kada je predložio sudu da u smislu člana 92. Zakona o izvršnom postupku donese rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini, izvršni sud dalje nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja postupka izvršenja.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.). Odredbom člana 92. Zakona je propisano da izvršni poverilac koji u izvršnom postupku nije potpuno namiren može da podnese zahtev sudu za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika čime stiče pravo da zahteva sprovođenje izvršenja na imovini izvršnog dužnika koja mu do tada nije bila poznata. Članom 93. stav 1. Zakona propisano je da će sud doneti rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da u roku od deset dana dostavi sudu izjavu o imovini.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da izvršni postupak još uvek nije okončan, jer izvršenje nije sprovedeno, niti je izvršni sud doneo odluku o obustavljanju predmetnog izvršnog postupka, s obzirom na to da je izvršni dužnik prestao da postoji jer je brisan iz registra privrednih subjekata.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak radi prinudne naplate novčanog potraživanja koje je pravnosnažno dosuđeno podnosiocu ustavne žalbe otpočeo 27. marta 2007. godine i da još uvek nije formalno okončan. Iz navedenog sledi da do odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi izvršni postupak traje pet godina i devet meseci.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupka hitno, Ustavni sud nalazi da raniji Opštinski sud u Guči, a sada Osnovni sud u Čačku nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namirio.

Naime, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje 27. marta 2007. godine, da je izvršni sud istog dana dozvolio predloženo izvršenje, da je podnosilac ustavne žalbe više puta urgirao za sprovođenje postupka izvršenja i da od 21. jula 2009. godine kada je predložio sudu da, u smislu člana 92. Zakona o izvršnom postupku , donese rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini, izvršni sud dalje nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja postupka izvršenja.

Takođe, nesprovođenje izvršenja u periodu od pet godina i devet meseci ima za posledicu da podnosilac ustavne žalbe neće moći da naplati potraživanje jer je 23. avgusta 2011. godine izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je raniji Opštinski sud u Guči, a zatim Osnovni sud u Čačku odgovoran što predmetni izvršni postupak neopravdano dugo traje, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 77/07 vodio pred Opštinskim sudom u Guči.

U vezi navođenja podnosioca da mu je povređeno i pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se pravo iz navedenog člana sadržinski ne razlikuje od prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava te je povredu navedenog prava cenio kroz ustavne odredbe.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke , a u tački 3. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnih prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Podnosilac ustavne žalbe je zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete istakao u posebnom podnesku koji je dostavljen Ustavnom sudu skoro dve godine nakon podnošenja ustavne žalbe. Međutim, Ustavni sud nije odbacio ovaj zahtev kao neblagovremen, imajući u vidu da izvršni postupak još uvek nije obustavljen, a da je podnosilac mogao saznati za postojanje štete i njenu visinu tek nakon okončanja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom u toku 2011. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu domaćih sudova, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u potpunosti može ostvariti samo ako se usvoji ovaj zahtev podnosioca, odnosno utvrdi pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 77/07. Ustavni sud najpre konstatuje da se podnosilac u ustavnoj žalbi nije formalno p ozvao na povredu prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava. Međutim, Ustavni sud ukazuje da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine koju predstavlja potraživanje utvrđeno tom presudom. Podnosilac ustavne žalbe je pružio dokaze da mu je neizvršenjem pravnosnažne sudske presude pričinjena materijalna šteta, čije postojanje i visina su utvrđeni u ustavnosudskom postupku na osnovu činjenica i okolnosti ovog slučaja. Naime, Ustavni sud još jednom ukazuje da upravo zbog propusta izvršnog suda podnosilac ustavne žalbe neće moći da naplati potraživanje koje mu je pravnosnažno dosuđeno, a koje proističe iz radnog odnosa, jer je 23. avgusta 2011. godine izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede njegovog Ustavom zajemčenog prava, pored utvrđenja prava na naknadu nematerijalne štete, može u potpunosti ostvariti ako se podnosiocu utvrdi i pravo na naknadu pretrpljene materijalne štete. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio i pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 77/07, kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti