Utvrđena povreda prava na imovinu radnika u stečaju Z. Kragujevac

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbe M. Š. i Lj. V, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku. Stečajni postupak koji traje sedam godina bez namirenja radničkih potraživanja ocenjen je kao protivustavan, uz dosuđenu naknadu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13723/2022
10.07.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M. Š. i Lj. V, oboje iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba M. Š. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 6771/22 od 29. septembra 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Usvaja se ustavna žalba Lj. V. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 6970/22 od 29. septembra 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

3. Poništavaju se rešenja Privrednog suda u Kragujevcu R4 St. 960/22 od 12. avgusta 2022. godine i R4 St. 959/22 od 12. avgusta 2022. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St. 6771/22 od 29. septembra 2022. godine i Rž St. 6970/22 od 29. septembra 2022. godine.

4. Usvajaju se ustavne žalbe M. Š. i Lj. V. i utvrđuje da su podnosiocima ustavnih žalbi povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 24/15.

5. Utvrđuje se pravo M. Š. i Lj. V. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 24/15. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Utvrđuje se pravo M. Š. i Lj. V. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 24/15, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Š. i Lj. V, oboje iz Kragujevca, podneli su 14. novembra 2022. godine, preko punomoćnika T. O, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavne žalbe protiv rešenja Privrednog apelacionog suda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 24/15.

Podnosioci u ustavnim žalbama ističu da su osporenim rešenjima pravnosnažno odbijeni njihovi prigovori radi ubrzavanja označenog stečajnog postupka, kao i da sporni stečajni postupak traje sedam godina, a da nisu naplatili svoja potraživanja iz radnog odnosa od stečajnog dužnika „Z.“ DOO Kragujevac - preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom.

Ustavnim žalbama je traženo da se utvrdi da su podnosiocima osporenim rešenjima povređena označena ustavna prava, kao i da im je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Takođe, podnosioci zahtevaju naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Postupajući po podnetim ustavnim žalbama, Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

- rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 24/15 od 4. juna 2015. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Z.“ DOO Kragujevac - preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, a za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika;

- podnosioci ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa koja su im delimično priznata i razvrstana u prvi i treći isplatni red, ali nisu namirena;

- Privredni sud u Kragujevcu je rešenjima R4 St. 960/22 od 12. avgusta 2022. godine i R4 St. 959/22 od 12. avgusta 2022. godine odbio prigovore radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka;

- Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjima Rž St. 6771/22 od 29. septembra 2022. godine i Rž St. 6970/22 od 29. septembra 2022. godine potvrdio prvostepena rešenja o odbijanju prigovora.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Saglasno odredbi člana 170. Ustava ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji kojim je odlučivano o pravima o obavezama podnosioca, a kojima se povređuju ili uskraćuju Ustavom zajemčena prava i slobode, nakon što su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu u redovnom postupku.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

5. Ispitujući osnovanost navoda ustavnih žalbi u delu kojim se osporavaju sudske odluke kojima su pravnosnažno odbijeni prigovori podnosilaca, Ustavni sud najpre ukazuje da su prigovori radi ubrzavanja postupka podneti povodom trajanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 24/15, a koji je pokrenut 4. juna 2015. godine, iz čega sledi da je u vreme podnošenja prigovora stečajni postupak trajao sedam godina i još uvek nije bio okončan.

Vezano za osnovanost navoda i tvrdnji podnosilaca koji se odnose na osporena rešenja kojima su pravnosnažno odbijeni njihovi prigovori radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene date u Odluci Ustavnog suda Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine i Odluci Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine.

Polazeći od stavova, ocena i relevantne prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) koji su detaljno izloženi u navedenim Odlukama Ustavnog suda, Ustavni sud ukazuje da postupajući sudovi nisu imali u vidu relevantnu praksu ESLjP koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, već da su osporena rešenja isključivo zasnovana na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu ESLjP u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11,), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je stečajni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao sedam godina, te da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu ESLjP, Ustavni sud je ocenio da je u osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda Rž St. 6771/22 od 29. septembra 2022. godine i Rž St. 6970/22 od 29. septembra 2022. godine, merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način, čime je podnosiocima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe podnosilaca u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1. i 2. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tački 3. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku. Iz istog razloga, Ustavni sud je u tački 3. izreke poništio i prvostepena rešenja, iako ona nisu osporena ustavnim žalbama. Ovakav stav Ustavni sud je izrazio u Odluci Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 24/15, Ustavni sud je pošao od prakse ESLjP povodom pitanja odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije ESLjP konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki stečajni ili izvršni postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi ESLjP smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

S obzirom na izloženo, a imajući u vidu da je predmetni stečajni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao sedam godina, pri čemu u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa nisu u potpunosti namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 24/15 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 4. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca da im je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Kragujevcu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku sa državnim, odnosno društvenim kapitalom predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vođen pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 24/15 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 4. izreke.

9. Iz navoda ustavnih žalbi proizlazi da podnosioci zahtevaju naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer ističu da im je, usled nemogućnosti naplate potraživanja u stečajnom postupku i postupcima koji su mu prethodili, pričinjena kako materijalna, tako i nematerijalna šteta. Stoga je Sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 24/15. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Imajući u vidu svrhu ustavnosudske zaštite u ovoj vrsti predmeta, kao i činjenicu da je nakon podnošenja ustavnih žalbi stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), usled čega su podnosioci izgubili mogućnost da pred „redovnim“ sudom zahtevaju naknadu imovinske štete usled povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je u konkretnom slučaju odlučivao o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, bez obzira na to što podnosioci nisu postavili konkretan zahtev u ovom smislu.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 6. izreke, utvrdio pravo podnosilaca na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 24/15, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

11. Konačno, imajući u vidu da je Sud utvrdio povrede prava podnosilaca ustavnih žalbi iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, rešavajući kao u drugom delu tač. 1. i 2. izreke.

12. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavnih žalbi od strane advokata, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve podnosilaca, rešavajući kao u tački 7. izreke.^.

13. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na imovinu radnika u stečaju Z. Kragujevac

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti