Povreda prava na pravično suđenje zbog proglašenja nenadležnosti u sporu za uplatu doprinosa

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Proglašenje nenadležnosti parničnog suda za odlučivanje o tužbi za uplatu doprinosa za socijalno osiguranje je ustavnopravno neprihvatljivo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13724/2018
10.03.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Jovan Ćirić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. P . iz Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. marta 2022 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. P . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2060/2018 od 5. septembra 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2060/2018 od 5. septembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv stava drugog izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 645/18 od 23. marta 2018. godine.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D . P . iz Kragujevca je , 1. decembra 2018. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Kragujevca , Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2060/2018 od 5. septembra 2018. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 32, 35. i 60. Ustava Republike Srbije, kao i prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je Vrhovni kasacioni sud u postupku po reviziji doneo osporeno rešenje kojim je ukinuo nižestepene presude i odbacio njegovu tužbu kojom je tražio da mu tuženi poslodavac uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, pogrešno nalazeći da ne postoji nadležnost parničnog suda za odlučivanje i da se pravo na uplatu doprinosa ostvaruje u upravnom postupku. Ističe da je osporeno rešenje u suprotnosti sa praksom Ustavnog suda povodom istog pravnog pitanja. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje, te da mu utvrdi pravo na naknadu materijalne štete i pravo na naknadu troškova za sastavljanje ustavne žalbe.

Imajući u vidu da su odredbe navedenog međunarodnog ugovora po svojoj sadržini slične odredbi člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu takođe ukazuje u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je navode o povredi prava na pravično suđenje cenio sa stanovišta najvišeg pravnog akta u Republici Srbiji.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Tužilac D. P, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je Osnovnom sudu u Kragujevcu tužbu protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Uprava za vanredne situacije Kragujevac, tražeći da mu tužena uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznose uvećane plate za period od 16. avgusta 2007. do 16. avgusta 2010. godine.

Osnovni sud u Kragujevcu je presudom P1. 359/17 od 8. novembra 2017. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da mu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za pomenuti vremenski period.

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka, Apelacioni sud u Kragujevcu je 23. marta 2018. godine doneo presudu Gž1. 645/18, kojom je: u stavu prvom izreke odbacio kao neblagovremenu žalbu tužioca izjavljenu protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u prvostepenoj presudi; u stavu drugom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu.

Odlučujući o reviziji tužene, Vrhovni kasacioni sud je 5. septembra 2018. godine doneo osporeno rešenje Rev2. 2060/2018, kojim je: u stavu prvom izreke prihvatio odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj; u stavu drugom izreke ukinuo nižestepene presude i odbacio tužbu. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, istaknuto: da je predmet spora zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da, na osnovice dodatka na platu po osnovu noćnog rada, rada u dane verskih i državnih praznika i prekovremenog rada, uplati predviđene doprinose Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje; da je sudska praksa u pogledu odlučivanja o ovakvoj vrsti tužbenih zahteva neujednačena, pa da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke; da je pogrešno stanovište nižestepenih sudova da odlučivanje o zahtevu tužioca spada u nadležnost suda opšte nadležnosti; da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, penzijskog, invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti u skladu sa članom 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje iz 2004. godine; da je na osnovu člana 51. tog zakona poslodavac obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa, a da je članom 65. propisano da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobađanja, olakšice i otpis primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanje nisu drukčije uređena; da je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji iz 2002. godine uređen poreski postupak, prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji, pa da je članom 3. stav 2. tog zakona propisano da se poreski postupak sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak; da iz citiranih zakonskih odredaba proizlazi da se pravo na uplatu doprinosa ostvaruje u upravnom postupku, pa da bi sud opšte nadležnosti bio nadležan za odlučivanje samo u slučaju da su iscrpljena pravna sredstva u upravnom postupku, odnosno da nadležna poreska uprava nije preuzela da po službenoj dužnosti izvrši naplatu doprinosa, kao i u sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na isplatu zarade, naknade zarade ili nakn ade štete zbog izgubljene zarade, uz uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje; da je stoga Vrhovni kasacioni sud ukinuo nižestepene presude i odbacio tužbu, odlučujući kao u stavu drugom izreke.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, te da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, kao i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18) je propisano: da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka (član 1.); da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (član 16. stav 1.); da će sud da se oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ (član 16. stav 2.).

Odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11, 7/12, 8/13, 47/13, 108/13, 6/14, 5/15, 5/16, 7/17, 7/18 i 4/19), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, propisano je: da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.); da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik doprinosa osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos (član 6. stav 1. tačka 1)); da je obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da obračuna, odnosno plati doprinos u svoje ime i u svoju korist ili u svoje ime, a u korist osiguranika (član 6. stav 1. tačka 2)); da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove poslodavac (član 51. stav 1.); da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (član 51. stav 2.); da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena (član 65.).

Odredbama člana 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 (Autentično tumačenje), 112/15, 15/16, 108/16, 30/18 i 95/18) je predviđeno da će se, ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drukčiji način, primeniti odredbe ovog zakona i da se, ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15 – dr. zakon, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 – Odluka US, 87/18 i 88/18 – Odluka US) propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima, sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom, kao i sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 – Odluka US RS, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – Odluka US RS, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14 i 73/18), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi Fond, kao i da je Fond pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje (član 150.); da Fond osigurava na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica koja su po ovom zakonu obavezno osigurana i koja su se uključila u ovo osiguranje, da utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa u skladu sa ovim zakonom, da vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje kao i kontrolu svih podataka od značaja za sticanje, korišćenje i prestanak prava (član 151. tač. 1), 3) i 6)).

Odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje) je propisano: da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom (član 12. stav 1.); da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (član 105. stav 1.); da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (član 105. stav 2.).

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac svoje tvrdnje o po vredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tome da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio merodavno pravo na njegovu štetu kada je odbacio tužbu kojom je podnosilac tražio da mu tužena kao poslodavac uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kod nadležnog fonda, pogrešno nalazeći da se ne radi o zahtevu o kome se odlučuje u parničnom postupku. U konkretnom slučaju, sud najviše instance je zasnovao osporeno rešenje na pravnom stavu prema kome odlučivanje o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za uplatu doprinosa spada u nadležnost organa koji vode upravni postupak.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud ukazuje da iz citiranih odredaba Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje iz 2004. godine proizlazi da je uplata ovih doprinosa zakonska obaveza poslodavca, koji je dužan da ih obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja, pri čemu se radi o specifičnoj obavezi koju poslodavac ispunjava u svoje ime, a u korist zaposlenog. Takođe, Ustavni sud napominje da se pod zaradom, kao osnovnim pravom zaposlenog iz radnog odnosa, smatraju i doprinosi koji se plaćaju iz zarade, u smislu odredbe člana 105. stav 2. Zakona o radu iz 2004. godine. Dakle, doprinosi za socijalno osiguranje čine integralni deo zarade, pa se kao takvi svrstavaju u prava iz radnog odnosa. Ustavni sud napominje da zaposleni, na osnovu uplaćenih doprinosa za socijalno osiguranje, stiče mogućnost da koristi prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, prava iz zdravstvenog osiguranja i prava za slučaj nezaposlenosti, u skladu sa odredbama čl. 68 – 70. Ustava i zakona kojima je uređena oblast socijalnog osiguranja. Prava zaposlenog na zaradu i socijalno osiguranje po osnovu rada nalaze se u korelaciji sa obavezom poslodavca da uplati doprinose za socijalno osiguranje. Ustavni sud je ocenio da zaposleni, ukoliko poslodavac kao dužnik ne ispuni navedenu zakonsku obavezu u njegovu korist, stiče pravo da zahteva ispunjenje iste, pa da isticanjem zahteva za ostvarivanje prava iz radnog odnosa nastaje i radnopravni spor između zaposlenog i poslodavca.

S obzirom na navedeno, a imajući u vidu i da je odredbom člana 22. stava 3. Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine predviđeno da osnovni sud u prvom stepenu sudi, pored ostalog, u sporovima o pravima i obavezama iz radnog odnosa, Ustavni sud smatra da je Vrhovni kasacioni sud izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da parnični sudovi nisu nadležni da odlučuju o tužbi za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ustavni sud u kazuje da je ovakav pravni stav izneo u Odluci Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine. Ustavni sud je u tom ustavnosudskom predmetu ocenio da je ustavnopravno neutemeljeno odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima u kojima je postavljen navedeni tužbeni zahtev, bilo da se radi o samostalnom zahtevu, kao što je reč i u konkretnom slučaju, bilo da se radi o sporednom zahtevu koji je postavljen sa glavnim zahtevom koji se odnosi na isplatu zarade, naknade zarade ili naknade štete zbog izgubljene zarade.

Iz tih razloga, Ustavni sud je našao da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, pa je usvojio ustavnu žalbu u ovom delu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je utvrdio da se štetne posledice u tvrđene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2060/2018 od 5. septembra 2018. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv stava drugog izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 645/18 od 23. marta 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je u ovoj ustavnopravnoj stvari poništeno osporeno rešenje i da će revizija tužene biti predmet ponovno g preispitivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda, to Ustavni sud nije posebno cenio tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o povredi načela zabrane diskriminacije i prava na naknadu štete i pravičnu naknadu za rad u predmetnom parničnom postupku.

Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je zaključio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je uzeo u obzir da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog revizijskog rešenja. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovan ovaj zahtev, odlučujući kao u tački 3. izreke.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda).

6. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog proglašenja nenadležnosti u sporu za uplatu doprinosa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti