Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o određivanju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu D. N. zaključivši da je pritvor zakonito određen zbog izbegavanja glavnog pretresa. Sud je ocenio da su razlozi za meru opravdani i da se ista svrha nije mogla postići blažom merom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13725/2021
23.10.2025.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković i sudije Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi D. N. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. N. izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu K. 711/16 od 21. jula 2021. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Kž.2. 195/21 od 6. avgusta 2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. N. iz Niša podneo je Ustavnom sudu, 27. septembra 2021. godine, preko punomoćnika D. R, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu K. 711/16 od 21. jula 2021. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Kž.2. 195/21 od 6. avgusta 2021. godine, zbog povrede prava iz čl. 27. i 32. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac u ustavnoj žalbi izričito naveo da osporava samo drugostepeno rešenje o određivanju pritvora, međutim iz navoda same ustavne žalbe nesumnjivo proizlazi da podnosilac osporava i prvostepeno rešenje.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu povređena označena ustavna prava iz razloga što je pritvor podnosiocu nezakonito određen, kao i iz razloga što postupajući sudovi pri određivanju pritvora nisu razmotrili mogućnost primene blaže mere kako bi se obezbedilo prisustvo okrivljenog glavnom pretresu.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporeno drugostepeno rešenje i odredi da Viši sud u Nišu donese novu odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu K. 711/16 od 21. jula 2021. godine. Podnosilac je zahtevao i naknadu troškova za sastav ustavne žalbe u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustanovljena ustavna žalba, Ustavni sud u postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu, između ostalog, utvrdio da je Osnovno javno tužilaštvo u Nišu 6. juna 2016. godine podnelo optužni predlog Kt. 4518/15 protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog dva krivična dela prevare iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19). Optužni predlog je preciziran 26. februara 2021. godine.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu K. 711/16 od 21. jula 2021. godine prema optuženom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, je određen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, a koji može trajati najduže 30 dana.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Kž.2. 195/21 od 6. avgusta 2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba optuženog izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu K. 711/16 od 21. jula 2021. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.), kao i da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.);

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) propisano je: da je „optuženi“ lice protiv koga je optužnica potvrđena i lice za koje je povodom optužnog predloga, privatne tužbe ili predloga za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja određen glavni pretres ili ročište za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku (član 2. stav 1. tačka 3)); da su mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka: poziv, dovođenje, zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta, zabrana napuštanja boravišta, jemstvo, zabrana napuštanja stana i pritvor (član 188.); da prilikom određivanja mera iz člana 188. ovog zakonika, organ postupka će voditi računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom (član 189. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom (član 210. stav 1. tačka 1)); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (član 211. stav 1. tačka 1)).

5. Podnosilac smatra da mu je rešenjima Osnovnog suda u Nišu K. 711/16 od 21. jula 2021. godine i Višeg suda u Nišu Kž.2. 195/21 od 6. avgusta 2021. godine povređeno pravo na slobodu i bezbednost, kao i pravo na pravično suđenje. Pri tome, podnosilac navodi da sud nije pravilno utvrdio sprečenost okrivljenog da pristupi na glavni pretres, te nije bilo osnova za određivanje pritvora u ovoj pravnoj stvari, kao i da je sud povredio odredbe čl. 188. i 189. Zakonika o krivičnom postupku, jer nije razmotrio mogućnost primene blaže mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog.

Ustavni sud je istaknutu povredu prava na pravično suđenje cenio kroz povredu prava iz člana 27. Ustava.

Ustavni sud najpre, kao i u svojim ranijim odlukama, naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na ličnu slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da ovo pravo nije apsolutno i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Iz citirane odredbe člana 27. stav 1. Ustava proizlazi da je, kako za lišenje slobode, tako i za produženje pritvora, neophodno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: da lišenje slobode, kao i produžavanje trajanja te mere, mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom; da je lišenje slobode dopušteno samo u zakonito sprovedenom postupku; da se pritvor prema nekom licu može odrediti (i produžiti) samo ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima određen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, a koja propisuje da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres. O postojanju uslova za određivanje pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama Zakonika o krivičnom postupku o pritvoru. Nadležni sud, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, ceni kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da okrivljeni očigledno izbegava da dođe na glavni pretres, tako i opravdanost određivanja mere pritvora zbog navedene činjenice. Pravna ocena nadležnog suda o kumulativnom ispunjenju uslova za određivanje pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora.

Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja, utvrdio da su od strane Osnovnog suda u Nišu i Višeg suda u Nišu cenjena i detaljno obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje.

Po oceni Ustavnog suda, zauzeti stav krivičnih sudova izražen kroz osporena rešenja ne može se smatrati proizvoljnim i nezakonitim postupanjem sudova, kako to proističe iz navoda ustavne žalbe, s obzirom da postoji osnovana sumnja da je podnosilac izvršio dva krivična dela prevare iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika, te da je postupak protiv podnosioca pokrenut optužnim predlogom Kt. 4518/15 od 6. juna 2016. godine, odnosno da podnosilac ima svojstvo optuženog u konkretnom slučaju. Pri tome, u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je pravilno ocenio prvostepeni sud da postupanje okrivljenog u predmetnom krivičnom postupku ukazuje da optuženi očigledno izbegava da dođe na glavni pretres. Optuženi od 2017. godine više puta nije pristupio na glavni pretres pravdajući nedolazak medicinskom dokumentacijom. Podnosilac ustavne žalbe je nastavio da izbegava dolazak iako je sudski veštak dr. A.A. u nalazu i mišljenju od 19. februara 2020. godine utvrdila da je okrivljeni sposoban da pristupi sudu i da aktivno prati i učestvuje u sudskom postupku bez obzira na zdravstvene probleme koje okrivljeni ima i koje je u nalazu veštak detaljnije objasnila. Navedeno je i da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da okrivljeni očigledno izbegava da dođe na glavni pretres.

Ustavni sud je ocenio da su postupajući sudovi prilikom određivanja pritvora podnosiocu sagledali na ustavnopravno prihvatljiv način celokupno ponašanje optuženog od trenutka pokretanja krivičnog postupka protiv njega, te da su sa stanovišta Ustava pravilno utvrdili da su ispunjeni uslovi za određivanje pritvora podnosiocu na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku. Takođe, Viši sud u Nišu je u osporenom rešenju Kž.2. 195/21 od 6. avgusta 2021. godine razmotrio mogućnost primene blaže mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka i ocenio da se obezbeđenje prisustva okrivljenog u konkretnom slučaju ne može ostvariti blažom merom od mere pritvora.

Sve napred navedeno predstavlja ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da podnosilac u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres, te da u konkretnom slučaju nema mesta primeni blaže mere od pritvora za obezbeđenje prisustva optuženog glavnom pretresu. Osnovana sumnja, kao jedan od nužnih uslova za trajanje pritvora, u konkretnom slučaju nesumnjivo postoji.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da su neosnovani navodi podnosioca o povredi prava iz člana 27. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu.

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda).

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK SUDA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o određivanju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti