Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za povredu prava na pravično suđenje, već je izrazio neslaganje sa činjeničnim i pravnim zaključcima redovnog suda, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1373/2010
03.06.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavoljuba Milosavljevića iz sela Draževac, opština Aleksinac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slavoljuba Milosavljevića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Nišu Gž. 4705/09 od 30. novembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavoljub Milosavljević iz sela Draževac, opština Aleksinac, je 26. februara 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Nišu Gž. 4705/09 od 30. novembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je do povrede prava na pravično suđenje došlo jer "isto veće Okružnog suda u Nišu u istoj pravnoj stvari donosi dve različite odluke", tako što prvo delimično usvaja žalbu tuženog i daje naloge za postupanje u ponovljenom postupku, da bi zatim posle ponovnog prvostepenog postupka usvojilo žalbu tužioca. Ističe i to da je osporena presuda doneta bez zakazivanja rasprave koju je drugostepeni sud, s obzirom da je u istom predmetu izjavljena žalba po drugi put, morao da zakaže.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i priložene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Nišu presudom P. 9042/05 od 4. juna 2007. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, da tužiocu na ime datog zajma isplati iznos od 4.100,00 evra u dinarskoj protivrednosti (...), sa domicilnom kamatom počev od 30. decembra 2003. godine (stav 1. izreke), kao i troškove parničnog postupka (stav 4. izreke), dok je protivtužbene zahteve protivtužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe odbio (st. 2. i 3. izreke). Okružni sud u Nišu je presudom Gž. 4556/07 od 11. decembra 2007. godine delimično odbio žalbu tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrdio presudu Opštinskog suda u Nišu P. 9042/05 od 4. juna 2007. godine u st. 2. i 3. izreke, a delimično usvojio žalbu tuženog i ukinuo presudu u st. 1. i 4. izreke, zbog bitne povrede, jer su razlozi navedeni u obrazloženju protivrečni sadržaju izvedenih dokaza, što je posledica pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. U ponovnom postupku, Opštinski sud u Nišu je presudom P. 8244/2007 od 12. juna 2009. godine odbio navedeni tužbeni zahtev tužioca. Okružni sud u Nišu je osporenom presudom Gž. 4705/09 od 30 novembra 2009. godine usvojio žalbu tužioca i preinačio presudu Opštinskog suda u Nišu P. 8244/2007 od 12. juna 2009. godine, obavezujući tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, da tužiocu na ime datog zajma isplati iznos od 4.100,00 evra u dinarskoj protivrednosti (...), sa domicilnom kamatom počev od 30. decembra 2003. godine i nadoknadi troškove postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavopravne razloge koji bi ukazali da je u konkretnom slučaju moglo doći do povrede prava na pravično suđenje. Njegovi navodi se zasnivaju na subjektivnom i pravno neutemeljenom shvatanju da je drugostepeni sud delimičnim usvajanjem žalbe tuženog i delimičnim ukidanjem prvostepene odluke zbog bitne povrede postupka i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja prejudicirao konačan ishod parnice, pa nije mogao nakon što je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev tužioca, usvojiti žalbu tužioca i preinačiti prvostepenu presudu.

Navodi podnosioca da je pre donošenja osporene presude drugostepeni sud morao održati raspravu takođe su neosnovani, imajući u vidu odredbe člana 369. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) kojom je propisano da drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave; kao i da kad veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti