Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenje Upravnog suda kojim je tužba odbačena kao nedozvoljena. Upravni sud je pogrešno primenio zakon koji je prestao da važi, dok je važeći zakon izričito dozvoljavao vođenje upravnog spora.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. D . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. D. i utvrđuje da su rešenjem Upravnog suda U. 19735/10 od 11. januara 2012. godine podnositeljki ustavne žalbe povređena prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčen a odredb ama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Upravnog suda U. 19735/10 od 11. januara 2012. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1662/09 od 21. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. D. iz Beograda podnela je, 24. februara 2012. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Upravnog suda U. 19735/10 od 11. januara 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Podnositeljka je istog dana podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda broj 951-1662/09 od 21. oktobra 2009. godine, zbog povrede istih ustavnih prava, koja je zavedena u Ustavnom sudu pod brojem Už-1374/2012.

Polazeći od toga da je isto lice podnelo dve ustavne žalbe protiv akata koji proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova, Ustavni sud je nastavio odlučivanje po ustavnoj žalbi u predmetu Už-1373/2011, koji je ranije formiran.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je Republički geodetski zavod rešenjem od 21. oktobra 2009. godine odlučio na štetu podnositeljke o žalbi koju je izjavila protiv rešenja Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Guncati; da je u pouci o pravnom sredstvu drugostepenog rešenja navedeno da upravni spor nije dozvoljen, ali da se podnositeljka obratila tužbom Upravnom sudu, jer je Ustavom Republike Srbije utvrđeno pravo na sudsku zaštitu, a članom 180. Zakona o državnom premeru i katastru propisano da se protiv drugostepenih rešenja može voditi upravni spor; da je Upravni sud odbacio tužbu podnositeljke, pozivanjem na odredbe zakona koji je prestao da važi.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporeni akt.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i ostalu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Osporenim rešenjem Upravnog suda U. 19735/10 od 11. januara 2012. godine odbačena je tužba Lj. D, ovde podnositeljke ustavne žalbe podneta protiv osporenog rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1662/09 od 21. oktobra 2009. godine . Upravni sud je u obrazloženju osporenog rešenja konstatovao da je pobijanim rešenjem poništeno rešenje Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Guncati broj 951-10-975/06 od 11. septembra 2009. godine i dozvoljen privremeni upis prava na nepokretnostima u korist lica označenih u rešenju. Upravni sud je dalje naveo: da je tužbom osporeno rešenje kojim je odlučeno o žalbi protiv rešenja donetog u postupku izlaganja podataka o nepokretnostima i pravima na njima; da se, saglasno odredbi člana 68 . Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik PC“, br. 83/92....101/ 05), protiv rešenja donetog po žalbi iz člana 67. ovog zakona ne može voditi upravni spor; da je odredbom člana 187. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik PC“, br. 72/09 i 18/10) propisano da će se postupak izrade ili obrazovanja katastra nepokretnosti koji je započet za deo ili celu katastarsku opštinu, a nije završen do dana stupanja na snagu ovog zakona, završiti po odredbama ranije važećeg zakona, Upravni sud je, polazeći od navedenog, primenom člana 26. stav 2, u vezi sa članom 26. stav 1. tačka 2) Zakona o upravnim sporovima , odbacio tužbu kao nedozvoljenu.

4. Odredbama Ustava , na čiju povredu se podnosi teljka u ust avnoj žalbi poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da s vako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (č lan 36. st. 1. i 2.).

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih z akona:

Zakonom o državnom premeru i katastru („ Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 18/10), koji je objavljen 3. septembra 2009. godine, propisano je: da u upravnim poslovima državnog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti, osnivanja katastra vodova, kao i njihovog održavanja, rešava u prvom stepenu Zavod (član 11. tačka 1)), a u drugom stepenu ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja i urbanizma (član 11. tačka 2)); da se protiv drugostepenih rešenja donetih u skladu sa odredbama ovog zakona može voditi upravni spor (član 180. stav 1.); da odredba čl ana 67. stav 1. ranije važećeg zakona prestaje da važ i 1. januara 2010. godine, od kada se prime njuje član 1 1. stav 1. tačka 2) ovog zakona (član 199. st. 1. i 3.); da o vaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 200.).

Zakonom o državnom premeru i katastru i upi sima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05) bilo je propisano da se p rotiv rešenja donetog po prigovoru može izjaviti žalba Republičkom geodetskom zavodu u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja (č lan 67. stav 1.).

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita (član 1. stav 1.).

Odredbama člana 3. ovog zakona predviđeno je: da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita (stav 1.); da u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (stav 2.); da s ud u upravnom sporu odlučuje i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno (stav 3.); da se o dredbe ovog zakona koje se odnose na upravni akt, primenjuju i na druge akte protiv kojih se može voditi upravni spor (stav 4.).

Saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona, sudija pojedinac će rešenjem odbaciti tužbu i ako utvrdi da akt koji se tužbom osporava ne predstavlja akt o čijoj zakonitosti se odl učuje u upravnom sporu – član 3. (tačka 2)), ako sudija pojedinac propusti da odbaci tužbu iz razloga iz stava 1. ovoga člana, to će učiniti veće suda (stav 2. istog člana).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da su joj osporenim rešenjem Upravnog suda, kojim je odbačena njena tužba podneta protiv osporenog rešenja Republičkog geodetskog zavoda broj 951-1662/09 od 21. oktobra 2009. godine, povređena prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo.

Ispitujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, Ustavni sud najpre ukazuje da je svrha ustavnog jemstva iz člana 32. stav 1. Ustava u tome da se svakome obezbedi pravo da od suda zatraži i dobije delotvornu sudsku zaštitu u vezi sa svojim pravima ili obavezama. Reč je o „pravu na sud“, čije je važan aspekt i pravo na pristup sudu. Kad su u pitanju prava i obaveze o kojima se odlučuje pojedinačnim aktima i radnjama državnih organa i nosilaca javnih ovlašćenja, Ustavom je posebno utvrđeno pravo na pristup sudu, tako što je predviđeno da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (član 198. stav 2.).

Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe imala pristup Upravnom sudu, ali samo do stepena utvrđenja da je njena tužba nedozvoljena, zbog čega se mora ispitati da li je u konkretnom slučaju osigurano „pravo na sud“ sa stanovišta načela vladavine prava u demokratskom društvu.

Iz sadržine obrazloženja osporenog akta proizlazi da je Upravni sud dozvoljenost tužbe podnositeljke ustavne žalbe ocenjivao imajući u vidu odredbu člana 187. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru iz 2009. godine, kojom je predviđeno da će se započeti postupak izrade ili obrazovanja katastra nepokretnosti završiti po odredbama Zakona o državnom premeru i katastru i upi sima prava na nepokretnostima. Upravni sud je, polazeći od toga da je ranije važećim zakonom bio isključen upravni spor protiv drugostepenih rešenja kojima je odlučeno o prigovoru komisije za izlaganje, našao da se ne može pokrenuti upravni spor protiv osporenog drugostepenog rešenja.

Ispitujući da li je navedeno stanovište Upravnog suda ustavnopravno prihvatljivo, Ustavni sud konstatuje da je Zakon o državnom premeru i katastru stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, da je odredbom člana 180. stav 1. navedenog zakona propisano da se protiv drugostepenih rešenja donetih u skladu sa odredbama ovog zakona može voditi upravni spor, a da je osporeno rešenje Republičkog geodetsko g zavod a doneto 21. oktobra 2009. godine.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud nalazi da je Upravni sud morao imati u vidu navedenu odredbu Zakona o državnom premeru i katastru iz 2009. godine, budući da je primenom tog zakona doneto osporeno drugostepeno rešenje kojim je okončan upravni postupak pred Komisijom za izlaganje na javni uvid podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta i utvrđivanje prava na nepokretnostima. S obzirom na to da je podnositeljka ustavne žalbe tužbu Upravnom sudu podnela protiv konačnog upravnog akta protiv koga se prema izričitoj odredbi zakona može voditi upravni spor, Ustavni sud smatra da nije ustavnopravno prihvatljivo stanovište Upravnog suda da predmetna tužba nije dozvoljena u smislu čl ana 26. stav 1. tačka 2) Zakona o upravnim sporovima .

Ustavni sud je, polazeći od iznetog, ocenio da je osporenim rešenjem Upravnog suda podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pristup sudu, koji je sastavni deo prava na pravično suđenje , zajemčen og odredb om člana 32. stav 1. Ustava. Istovremeno, osporenim aktom je podnositeljki povređeno i pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, jer joj je uskraćeno pravo da se u postupku pred Upravnim sud om meritorno odluči o njenoj tužbi.

Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede označenih ustavnih prava , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede prava, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju mogu otkloniti jedino poništavanjem rešenja Upravnog suda U. 19735/10 od 11. januara 2012. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1662/09 od 21. oktobra 2009. godine, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud je konstatovao da je podnositeljka ustavne žalbe samo formalno istakla povredu prava na jednaku zaštitu prava, ne navodeći za to posebne razloge.

Ustavni sud ocenjuje da za sada nisu ispunjeni uslovi za razmatranje ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1662/09 od 21. oktobra 2009. godine, imajući u vidu da će, nakon poništavanja rešenja Upravnog suda U. 19735/10 od 11. januara 2012. godine, osporeno drugostepeno rešenje biti predmet preispitivanja od strane tog suda.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

8. S obzirom na izloženo , Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.