Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao 15 godina. Podnosiocu, koji je tokom postupka šest puta oslobađan od optužbe, dosuđena je naknada nematerijalne štete od 1.500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Saše Pršića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Saše Pršića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 137/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Saša Pršić iz Čačka je , preko punomoćnika Ivana Ćalovića, advokata iz Čačka, 25. marta 2011. godine Ustavnom sudu podne o ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 137/10.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi: da je istražni sudija tada Opštinskog suda u Čačku 15. decembra 1996. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv podnosioca, zbog krivičnog dela teška krađa; da je Opštinsko javno tužilaštvo u Čačku 13. oktobra 1999. godine protiv podnosioca podiglo optužnicu za isto krivično delo; da se krivični postupak protiv njega pred Opštinskim sudom u Čačku vodio u predmetu koji je nosio br. K. 540/99, K. 151/04, K. 187/05, K. 62/07, K. 78/08, a pred Osnovnim sudom u Čačku K. 137/10; da je podnosilac kao okrivljeni u ovom postupku šest puta oslobođen od optužbe; da p odnosilac ustavne žalbe kao okrivljeni u osporenom krivičnom postupku “nijednom svojom radnjom nije doprineo dužin i trajanja postupka… svakom glavnom pretresu uredno je prisustvovao njegov branilac koji je blagovremeno podnosio dokaze, sve u skladu sa načelom ekonomičnosti i efikasnosti krivičnog postupka“; da „prvostepeni sud nije preduzeo sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonča i da se o pravu podnosioca ustavne žalbe odluči bez nepotrebnog odugovlačenja “; da predmetni krivični postupak još uvek nije okončan, čime je povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac je zahtevao utvrđenje povrede označenog prava i utvrđenje prava na naknadu nematerijalne i materijalne štete

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 34. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), Osnovnom sudu u Čačku uputio dopise 21. februara i 8. maja 2014. godine, zahtevajući da se u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, Ustavnom sudu dostavi detaljno izjašnjenje na navode ustavne žalbe, sa popisom radnji izvršenih u predmetu, kao i datume zakazanih pretresa s napomenom da li su održani ili ne i razlogom neodržavanja, kao i da dostave kopije spisa ovog krivičnog predmeta.

Kako Osnovni sud u Čačku u ostavljenom roku nije postupio po zahtevu Ustavnog suda, postupak je, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, nastavljen isključivo na osnovu navoda ustavne žalbe, kao i podataka sa web site-a „Portal sudova Srbije“, na kome je evidentirano da je osporeni postupak okončan presudom K. 137/10 od 17. marta 2011. godine, kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe, koja je potvrđena presudom drugostepenog suda 14. decembra 2011. godine.

4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir period trajanja krivičnog postupka od 15. decembra 1996. godine, kada je istražni sudija Opštinskog suda u Čačku doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv podnosioca ustavne žalbe, pa do 14. decembra 2011. godine, kada je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao 15 godina, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga Ustavni sud nalazi da nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne može opravdati ovako dugo trajanje predmetnog krivičnog postupka. Ovo posebno imajući u vidu da se prvostepeni krivični postupak neprekidno vodi o pred ranije O pštinskim, a sada Osnovnim sudom u Čačku, da je trajao 15 godina , da je podnosilac (prema sopstvenim navodima) šest puta oslobađan od optužbe i da, u vreme podnošenja ustavne žalbe, osporeni postupak još uvek nije bio pravnosnažno okončan. Ovakvo postupanje se ni pod kojim uslovima i razlozima ne može smatrati delotvornim, budući da sud ima obavezu da propisno i blagovremeno postupa u predmetima koji su u njegovoj nadležnosti i ima posebnu odgovornost da osigura da do bilo kakvog nepotrebnog kašnjenja ne dođe. Pri ovakvom činjeničnom stanju, Ustavni sud ukazuje da nije potrebno posebno ocenjivati složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, niti značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca. Za nerazumno dugo trajanje postupka, po oceni Ustavnog suda, odgovoran je isključivo nadležni prvostepeni sud, koji je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnih i pravnih pitanja i donošenja odluke, te radi sprečavanja zloupotreba procesnih prava od strane pojedinih učesnika u postupku. Ovo tim pre što je, prema tvrdnji podnosioca ustavne žalbe, u osporenom krivičnom postupku šest puta oslobođen od optužbe, što bi značilo da je šest puta doneta ista prvostepena presuda koju je drugostepeni sud pet puta ukidao i predmet vraćao na ponovni postupak, koji, u vreme podnošenja ustavne žalbe, još uvek nije bio pravnosnažno okončan.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja i smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećeno m pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti