Odbijanje ustavne žalbe zbog opravdane dužine trajanja složenog parničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je postupak trajao šest godina, sud je ocenio da dužina trajanja nije nerazumna s obzirom na činjeničnu i pravnu složenost predmeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. L . iz K . kod Kučeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. aprila 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. L . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Kučevu u predmetu P. 1874/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Kučevu P. 356/09).

O b r a z l o ž e nj e

1. V. L . iz K . kod Kučeva je, 18. februara 2016. godine, preko punomoćnika V. J , advokata iz Petrovca na Mlavi, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Kučevu u predmetu P. 1874/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 9. septembra 2009. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Kučevu i da je postupak pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 690/15 od 10. decembra 2015. godine; da joj je zbog dužine trajanja postupka od šest godina i tri meseca povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevala je naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Kučevu P. 1874/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 9. septembra 2009. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Kučevu protiv tužene D. B, radi utvrđenja svojine po osnovu zajedničkog sticanja i sastava zaostavštine po osnovu nasleđa. Predmet je dobio broj P. 356/09.

Pred prvostepenim sudom je bilo održano deset ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, izvršeno je veštačenje od strane sudskog veštaka geometra i veštačenje i dopunsko veštačenje od strane sudskog veštaka građevinske struke, saslušani su veštaci, izvršen je uviđaj suda na licu mesta, izvršen je uvid u spise predmeta O. 177/05, dok devet ročišta nije bilo održano, i to: dva iz procesnih razloga, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, tri zbog obustave rada advokata, dva na zahtev punomoćnika podnositeljke, a jedno zbog odsustva podnositeljke i njenog punomoćnika.

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Kučevu P. 1874/10 od 9. maja 2012. godine ovom predmetu su združeni spisi predmeta P. 615/12 u kome je tužena D. B . podnela tužbu protiv podnositeljke ustavne žalbe radi smanjenja zaveštajnog raspolaganja i utvrđ ivanja povrede nužnog dela i svojine. Predmeti su spojeni, imajući u vidu da se radilo o istim strankama i istom činjeničnom i pravnom osnovu i predmet se dalje vodio pod brojem P. 1874/10.

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Kučevu P. 1874/10 od 20. februara 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da tužilja ima pravo svojine po osnovu zajedničke tekovine sa pok. R . L . sa udelom od ½ na stambenom objektu bliže opisan om u izreci, te da taj deo ne predstavlja zaostavštinu pok. R . L, što je tužena dužna priznati tužilji i trpeti da se sa navedenim udelom na navedenoj nepokretnoj imovini upiše kao vlasnik kod Službe za katastar nepokretnosti Kučevo; u stavu drug om izreke utvrđeno je da zaostavštinu pok. R . L . predstavlja imovina bliže opisana ovim stavom izreke, te da tužilja ima pravo svojine kao testamentalni naslednik na ¾ na navedenoj imovini po osnovu zaveštanja pred svedocima koj e je po kazivanju pok. R . L . sačinio javni beležnik u Lionu 7. januara 2005. godine a koji je registrovan 9. maja 2005. godine u Bordou u Francuskoj što je tužena D . B . dužna priznati i trpeti da se na nepokretnostima sa udelom od ¾ zaostavštine upiše kao vlasnik kod Službe za katastar nepokretnosti u Kučevu dok je za veće tužbeno traženje od dosuđene ¾ pa do 1/1 na opisanim nepokretnostima tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan ; u stavu treć em izreke, utvrđeno je da je zaveštanjem sačinjenim pred javnim beležnikom 7. januara 2005. godine u Lionu u Francuskoj povređeno pravo tužilje D. B . na nužnom zakonskom naslednom delu na zaostavštini pok . R . L, te je smanjeno raspolaganje navedenim zaveštanjem utoliko što je utvrđeno da tužilja D . B . ima pravo svojine na idealnom delu od 1/8 od nepokretnosti bliže opisanih ovim stavom izreke što je tužena V . L . dužna priznati i trpeti da se tužilja D . B . uknjiži na nevedenim nepokretnostima sa označenim udelom u katastru n epokrenosti kod Službe za katastar nepokretnosti u Kučevu i trpeti da se izvrši deoba istih nepokretnosti; u stavu četvrt om izreke utvrđeno je da je zaveštanjem sačinjenim pred javnim beležnikom 7. januara 2005. godine u Lionu u Francuskoj povređeno pravo tužilje na dužnom zakonskom naslednom delu na zaostavštini pok. R . L, te je smanjeno raspolaganje na vedenim zaveštanjem utoliko što je utvrđeno da tužilja D . B . ima pravo svojine na idealnom delu od ¼ na nepokretnostima bliže opisanih ovim stavom izreke, što je tužena V . L . dužna priznati i trpeti da se tužilja uknjiži na navedenim nepokretnostima sa označenim udelom u katastru nepokretnosti kod Službe za katastar nepokretnosti u Kučevu i trpeti da se izvrši deoba istih nepokretnosti , dok je za veće tužbeno traženje a za udeo dosuđene 1/8 pa do tražene 1/6 na nepokretnostima bliže opisanim ovim stavom izreke tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan ; u stavu pet om izreke obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka naknadi iznos od 77.373,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 690/15 od 10. decembra 2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Kučevu P. 1874/10 od 20. februara 2015. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 741/16 od 21. septembra 2016. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 690/15 od 10. decembra 2015. godine .

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe pozva la, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe podnositeljke 9. septembra 2009. godine a pravnosnažno je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 690/15 od 10. decembra 2015. godine. Dakle, predmetni postupak je od podnete tužbe do pravnosnažnog okončanja postupka trajao šest godina i dva meseca.

Navedena dužina postupka bi mogla da ukaže na to da je predmetni postupak nerazumno dugo trajao. Međutim, ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da su nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku delotvorno i efikasno postupali i odlučivali u kratkim vremenskim rokovima.

Ustavni sud ukazuje da iako je prvostepeni postupak trajao više od pet godina, žalbeni postupak je trajao samo deset meseci, te je parnica ukupno trajala oko šest godina do njenog pravnosnažnog okončanja.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora nesumnjivo bio od materijalnog značaja za podnositeljku, a ispitujući ponašanje podnositeljke, Ustavni sud konstatuje da je sama podnositeljka u određenoj meri doprinela dužini trajanja postupka imajući u vidu da jedno ročište nije bilo održano zbog odsustva kako podnositeljke , tako i njenog punomoćnika, a dva ročišta nisu bila održana na zahtev njenog punomoćnika, što je sve dovelo do produženja predmetne parnice.

Ustavni sud nalazi da je predmeti postupak činjenično i pravno bio složen imajući u vidu da su tokom trajanja postupka spojene dve parnice u kojima su učestvovale iste stranke, sudovi su odlučivali o više tužbenih zahteva, zatim, postupajući sud je pre odlučivanja, a radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, morao da izvede veći broj dokaza , i to posebno veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka građevinske struke kao i veštačenjem od strane veštaka geometra, tako da je navedena složenost postupka i dovela do petogodišnjeg trajanja prvostepenog postupka u toku koga su ročišta redovno zakazivana, u kratkim vremenskim razmacima.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zaje mčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Kučevu u predmetu P. 1874/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Kučevu P. 356/09), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka p red Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog opravdane dužine trajanja složenog parničnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti