Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti i nenavremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe koji se odnosi na odluke o penziji ne pokreće ustavnopravna pitanja, već traži ispitivanje zakonitosti. Deo koji se odnosi na parnični postupak odbačen je jer je postupak okončan pre stupanja na snagu Ustava iz 2006. godine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1377/2008
24.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milutina Miletića iz sela Varoš, opština Ražanj, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milutina Miletića izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Kruševac broj 181.1-1 00581/05 od 7. jula 2005. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Uvp. 132/07 od 27. marta 2008. godine i zbog ''nedonošenja presude zbog izostanka u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu P. 2182/02''.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milutin Miletić iz sela Varoš, opština Ražanj, je 26. novembra 2008. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Kruševac broj 181.1-1 00581/05 od 7. jula 2005. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Uvp. 132/07 od 27. marta 2008. godine i zbog ''nedonošenja presude zbog izostanka u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu P. 2182/02''.

2. Odredba člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđuje da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Uvp. 132/07 od 27. marta 2008. godine odbijen kao neosnovan zahtev ovde podnosioca ustavne žalbe za vanredno preispitivanje pravosnažne presude Okružnog suda u Nišu 76/07 od 4. septembra 2007. godine kojom je odbijena tužba podnosioca izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih broj 02/1-179235 od 25. aprila 2007. godine, a kojim je odbijena njegova žalba izjavljena protiv osporenog prvostepenog rešenja Filijale u Kruševcu broj 181.1-1 00581/05 od 7. jula 2005. godine. Osporenim prvostepenim rešenjem je utvrđeno pravo podnosioca ustavne žalbe na starosnu penziju od 13. novembra 2004. godine u mesečnom iznosu od 15.034,60 dinara kao i da navršen penzijski staž iznosi 39 godina, 11 meseci i 20 dana, te da će se isplata vršiti od 13. novembra 2004. godine.

Ustavni sud je izvršio i uvid u spis predmeta Opštinskog, sada Osnovnog suda u Kruševcu P. 2182/02 (sada P. 1390/03) i utvrdio da je rešenjem tog suda P. 1390/03 od 4. novembra 2005. godine utvrđeno da se tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, smatra povučenom, dok je rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Gž. 287/06 od 14. februara 2006. godine odbijena kao neosnovana žalba tužioca i prvostepeno rešenje potvrđeno.

4. U vezi dela ustavne žalbe kojim se osporavaju rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Kruševac broj 181.1-1 00581/05 od 7. jula 2005. godine i presuda Vrhovnog suda Srbije Uvp. 132/07 od 27. marta 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih odluka.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova ili konačnih upravnih akata. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje jedino da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Imajući u vidu da se u podnetoj ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih odluka donetih u upravnom postupku i upravnom sporu, postupa kao viši sud u odnosu na Vrhovni sud Srbije, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Nadalje, Ustavni sud konstatuje da iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine. Kod činjenice da je postupak koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu P. 2182/02 (sada P. 1390/03) okončan pre stupanja na snagu Ustava, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u delu u kome je izjavljena zbog ''nedonošenja presude zbog izostanka u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu P. 2182/02'' odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti i nenavremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti