Odluka o odbijanju ustavne žalbe zbog produženja pritvora nakon podizanja optužnice

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu V. G. M., utvrdivši da produženje pritvora od devetnaest meseci nije neustavno. Sudovi su pružili dovoljne i individualizovane razloge za opasnost od ponavljanja dela nasilja, poštujući standard neophodnog trajanja mere.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13777/2023
02.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Zoran Lončar i dr Ranka Vujović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. G. M. iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. G. M. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 808/23 od 29. septembra 2023. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1661/23 od 1. novembra 2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. G. M. iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu, 24. novembra 2023. godine, preko punomoćnika N. B, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 808/23 od 29. septembra 2023. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1661/23 od 1. novembra 2023. godine, zbog povrede prava iz člana 31. st. 1. i 2. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da pritvor okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, traje 19 meseci; da se u osporenim rešenjima ponavljaju identične, stereotipne formulacije: da u konkretnom slučaju ne postoje razlozi iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku za produženje pritvora podnosiocu jer ne postoje osobite okolnosti koje bi ukazivale da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo; da „u osporenim rešenjima sudovi mogućnost ponavljanja dela posmatraju kroz apstraktnu opasnost što je apsolutno nedopustivo, a pogotovo kada se ima u vidu da se u osporenim rešenjima ne uzima u obzir da podnosilac ustavne žalbe ranije nije osuđivan, koja okolnost nije presudna, ali koju sud svakako mora da ceni u sklopu ovog pritvorskog osnova, što u osporenim rešenjima u potpunosti izostaje“; da je protekom vremena razlog zbog koga je produžen pritvor, izgubio na značaju; da osporena rešenja ne sadrže jasne, dovoljne, individualizovane i ubedljive razloga za produženje pritvora; da osporena rešenja ne sadrže obrazloženje razloga svrsishodnosti izricanja blaže mere od mere pritvora podnosiocu, a na koji način je podnosiocu povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i da poništi osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustanovljena ustavna žalba, Ustavni sud u postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz dokumentacije dostavljene uz ustavnu žalbu utvrdio da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu 2. septembra 2022. godine podiglo optužnicu Kti. 41/22 protiv okrivljenih V. M. G. i A.Đ, zbog krivičnog dela silovanje u saizvršilaštvu iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 54a Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom zlostavljanje i mučenje u saizvršilaštvu iz člana 137. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a sve u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika. Optužnica je podignuta i zbog postojanja osnovane sumnje da su u saizvršilaštvu izvršili krivično delo zlostavljanja i mučenja iz člana 137. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Optužnica je potvrđena rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 800/22 od 10. oktobra 2022. godine, a pravnosnažno rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1732/22 od 10. novembra 2022. godine.

Pritvor je podnosiocu određen rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 30/22 od 2. maja 2022. godine, a koji mu se računa od 30. aprila 2022. godine, kada je lišen slobode.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 808/23 od 29. septembra 2023. godine prema okrivljenom A.Đ. i podnosiocu ustavne žalbe, na osnovu člana 216. stav 3. u vezi člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, produžen je pritvor za još 60 dana.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1661/23 od 1. novembra 2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 808/23 od 29. septembra 2023. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su osporenim rešenjima Višeg suda u Novom Sadu Kv. 808/23 od 29. septembra 2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1661/23 od 1. novembra 2023. godine povređena prava iz člana 31. st. 1. i 2. Ustava i člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je istaknute povrede prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na obrazloženu sudsku odluku, kao elementa prava na pravično suđenje, cenio kroz pravo iz člana 31. stav 2. Ustava, budući da su navodi kojima se obrazlaže povreda navedenih prava identični, te činjenice da se u konkretnom slučaju, ne može postaviti pitanje povrede prava iz člana 31. stav 1. Ustava, jer se tom odredbom jemči pravo okrivljenom na ograničeno trajanje pritvora do podizanja optužnice.

Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode, utemeljene na relevantnim dokazima, predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da se ne može upuštati u instanciono odlučivanje, odnosno rezonovanje, kao i da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluka Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stav da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 2. Ustava, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima. Inače, podnosilac se u pritvoru nalazio počev od 30. aprila 2022. godine, tako da je zaključno sa 24. novembrom 2023. godine, kada je podneo ustavnu žalbu, podnosilac u pritvoru boravio jednu godinu i sedam meseci.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava iz člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Takođe, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi za svoju odluku da prema podnosiocu ustavne žalbe produže pritvor dali relevantne i dovoljne razloge. Tačnije, nadležni sudovi su opravdanost i zakonitost produženja mere pritvora obrazložili na ustavnopravno prihvatljiv način, koji, po oceni Ustavnog suda, nije posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja, pri čemu su jasno i detaljno obrazložili postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je u osporenom prvostepenom rešenju navedeno da je veće imalo u vidu stanje u spisima predmeta iz kojih proizlazi osnovana sumnja da su okrivljeni A.Đ. i podnosilac osnovano sumnjivi da su neutvrđenog dana početkom aprila 2022. godine učinili dva krivična dela oštećenom R.L, a da su dana 29. aprila 2022. godine učinili dva krivična dela istom oštećenom, te imajući u vidu navedeno, a posebno ceneći da su istom oštećenom učinili tri krivična dela sa elementima nasilja i jedno krivično delo protiv imovine u kratkom vremenskom periodu, to sve ove okolnosti imaju karakter i značaj osobitih okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da će okrivljeni u slučaju boravka na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivična dela za koja su osnovano sumnjivi, a zbog čega je opravdano i nužno njihovo dalje zadržavanje u pritvoru na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Takođe, u obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1661/23 od 1. novembra 2023. godine je, između ostalog, navedeno da „radnje koje su stavljene na teret u predmetnom krivičnom postupku ukazuju na izuzetnu upornost i bezobzirnost okrivljenih u izvršenju krivičnih dela za koja su osnovano sumnjivi, a ceneći i činjenicu da je okrivljeni A.Đ, prema podacima iz kaznene evidencije, ranije osuđivan presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K. 947/18 od 10. oktobra 2018. godine, zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, stanovište je i ovog suda da sve navedene okolnosti, posmatrane pojedinačno i u njihovoj međusobnoj povezanosti, imaju karakter i značaj osobitih okolnosti koje ukazuju na to da će imenovani okrivljeni, ukoliko se nađu na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivična dela za koja su osnovano sumnjivi, iz kojih razloga je njihovo zadržavanje u pritvoru na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, nužno i opravdano (…) isticanje u žalbama branilaca okrivljenog V. G. M. da prvostepeni sud nije uzeo u obzir činjenicu da okrivljeni V. G. M. ranije nije osuđivan, ovaj sud smatra neosnovanim, s obzirom na to da ranija osuđivanost nekog lica nije jedina okolnost koja se ceni prilikom odlučivanja o produženju pritvora prema imenovanom okrivljenom, jer se ova činjenica samo posmatra u sklopu ostalih, napred pomenutih okolnosti, koje su i od strane ovog suda po svom kvalitetu i značaju bez ikakve sumnje ocenjene kao osobite okolnosti i koje ukazuju na to da postoji bojazan, da bi imenovani okrivljeni, ukoliko se nađu na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponovili krivična dela za koja su osnovano sumnjivi“:

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Pri tome je Ustavni sud ocenio da su Viši sud u Novom Sadu i Apelacioni sud u Novom Sadu u osporenim rešenjima dali dovoljno i jasno obrazloženje za produženje pritvora podnosiocu.

Osvrćući se na navode ustavne žalbe da se u rešenjima kojima je produžavan pritvor ponavljaju isti razlozi, Ustavni sud naročito napominje da podnosilac uz ustavnu žalbu nije dostavio bilo kakve dokaze kojima bi potkrepio svoje navode. Pri tome, Sud je imao u vidu i činjenicu da je podnosilac imao punomoćnika iz reda advokata. Takođe, Ustavni sud naročito napominje da su oba postupajuća suda u osporenim rešenjima cenila mogućnost primene blaže mere i obrazložila zašto se svrha zbog koje je produžen pritvor ne može ostvariti drugom, blažom merom. Navedena ocena je prema standardima Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda dovoljna, jasna i ustavnopravno prihvatljiva, pri čemu Sud naročito ukazuje da je ovde reč o rešenjima temporalnog karaktera, te da su standardi prava na obrazloženu sudsku odluku iz člana 32. stav 1. Ustava, drugačiji nego da je reč o presudama kojima se rešava određena krivična stvar.

Polazeći od svega napred navedenog, Ustavni sud je ustanovio da su neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjima Višeg suda u Novom Sadu Kv. 808/23 od 29. septembra 2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1661/23 od 1. novembra 2023. godine povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora zajemčeno odredbom člana 31. stav 2. Ustava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu odbio i odlučio kao u izreci.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka o odbijanju ustavne žalbe zbog produženja pritvora nakon podizanja optužnice

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti