Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u sporu zbog smetanja poseda

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu Srpske pravoslavne crkvene opštine, utvrđujući da je u parničnom postupku zbog smetanja poseda, koji traje preko sedam godina, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Nalaže se nadležnom sudu da hitno okonča postupak.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srpske pravoslavne crkvene opštine za Rašku oblast u Novom Pazaru, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Srpske pravoslavne crkvene opštine za Rašku oblast i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 267/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.
3. Nalaže se Opštinskom sudu u Novom Pazaru, odnosno drugom nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Srpska pravoslavna crkvena opština za Rašku oblast u Novom Pazaru je 26. novembra 2008. godine, preko punomoćnika advokata Mare Popović iz Novog Pazara, izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 267/07.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je postupanjem Opštinskog suda u Novom Pazaru povređeno pravo na pravično suđenje, jer parnični postupak, koji je kao tužilac pokrenuo 7. maja 2002. godine protiv tuženog Hakije Hadžića iz Novog Pazara nije okončan ni posle šest i po godina. Ističe da je sudu bilo potrebno čak četiri godine da odbaci tužbu, iako je to bilo nezakonito, te da zbog dugog trajanja postupka ne može da zaštiti svoju imovinu, što je posredno prouzrokovalo i nematerijalnu štetu. Predlože da Ustavni sud usvoji žalbu i da mu se dodeli naknada nematerijalne štete u iznosu od 4.000 evra ili po određenju Suda, kao i da se bez odugovlačenja nastavi započet postupak.
2. Ustavna žalba je, kao pravno sredstvo, ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja u pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru broj P. 267/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom postupku:
Podnosilac ustavne žalbe je 7. maja 2002. godine, preko punomoćnika advokata Zorana Janićijevića iz Novom Pazara, Opštinskom sudu u Novom Pazaru podneo tužbu zbog smetanja poseda protiv Hakije Hadžića iz Novog Pazara. Tužbenim zahtevom je traženo da se utvrdi da je tuženi Hakija Hadžić uznemiravao tužioca u korišćenju svojine - poslovnog prostora u Novom Pazaru u ulici 28. novembra broj 45, time što je iznad objekta otvorio dva prozora, kao i da se naloži tuženom da prestane sa daljim uznemiravanjem i da izvrši zatvaranje prozora.
Prvo ročište za glavnu raspravu je zakazano za 26. decembar 2003. godine, ali je odloženo zbog toga što tuženi nije bio uredno pozvan, jer se prema izveštaju dostavljača nalazio u inostranstvu. Sledeća dva ročišta za glavnu raspravu su takođe odložena zbog nedolaska tuženog, dok je ročište za glavnu raspravu zakazano za 27. decembar 2004. godine odloženo da bi se tuženi izjasnio o tužbi, koja mu je uručena na istom ročištu. Nakon toga, održano je još jedno ročište za glavnu raspravu 10. marta 2005. godine, a sledeće ročište zakazano je na licu mesta za 5. maj 2005. godine radi izvođenja dokaza uviđajem u prisustvu veštaka geometra. U spisima predmeta ne postoji zapisnik sa ročišta zakazanog za 5. maj 2005. godine, niti rešenje suda o odlaganju ili otkazivanju tog ročišta.
Opštinski sud u Novom Pazaru je rešenjem P. 408/02 od 7. februara 2006. godine odbacio tužbu kao neurednu. U obrazloženju je navedeno da je tužba podneta od strane advokata nepotpuna, jer uz tužbu nisu priloženi potrebni dokazi o svojini na poslovnom prostoru tužioca, niti dokaz o pravu svojine na objektu tuženog. Opštinski sud je tužbu odbacio sa pozivom na odredbe čl. 100. i 103. Zakona o parničnom postupku.
Punomoćnik tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, je 20. februara 2006. godine izjavio žalbu protiv rešenja P. 408/02 od 7. februara 2006. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 103. istog zakona. U žalbi je istaknuto da je motiv donošenja prvostepenog rešenja „sirova, bezgranična i otvorena mržnja sudije prema tužiocu". Punomoćnik tužioca je tražio i promenu postupajućeg sudije, navodeći da će takav sudija zbog „flagrantnog pravničkog neobrazovanja i neznanja, te neobaveštenosti priređivati još iznenađenja u predmetu".
Opštinski sud u Novom Pazaru je 24. februara 2006. godine doneo rešenje P. 408/02 kojim je kaznio punomoćnika tužioca advokata Zorana Janićevića novčanom kaznom od 25.000 dinara zbog vređanja suda u žalbi od 20. februara 2006. godine. Punomoćnik tužioca je 7. marta 2006. godine izjavio žalbu protiv rešenja o kažnjavanju, sa predlogom Vrhovnom sudu Srbije za delegaciju nadležnosti drugog suda.
Okružni sud u Novom Pazaru je 14. marta 2006. godine doneo rešenje Gž. 142/06 kojim je ukinuo rešenje Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 408/02 od 7. februara 2006. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak.
Vrhovni sud Srbije je rešenjem P. 320/06 od 16. maja 2006. godine odbio predlog podnosioca ustavne žalbe da se za postupanje u spornom predmetu odredi drugi stvarno nadležan sud i spise predmeta vratio prvostepenom sudu 25. jula 2006. godine. Postupajući po žalbi punomoćnika tužioca izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 408/02 od 24. februara 2006. godine, Okružni sud u Novom Pazaru je 29. novembra 2007. godine rešenjem Gž. 952/07 odbio žalbu i potvrdio osporeno rešenje.
Republičko javno tužilaštvo je 14. januara 2008. godine obavestilo Opštinski sud u Novom Pazaru da je punomoćnik tužioca podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja prvostepenog suda P. 408/02 od 24. februara 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. br. 952/07 od 29. novembra 2007. godine, zahtevajući dostavljanje spisa predmeta na uvid. Republičko javno tužilaštvo je 19. februara 2008. godine vratilo spis predmeta Opštinskom sudu u Novom Pazaru uz obaveštenje da nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti. U periodu od februara 2008. godine do marta 2009. godine, kada su spisi dostavljeni Ustavnom sudu, u ovom predmetu nisu zakazivana ročišta, niti su preduzimane druge radnje u postupku.
4. Odredbama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10.); da će prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 447.); da će se raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničiti samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja, da je isključeno pretresanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete, kao i da će odluku o zahtevu sud doneti u roku do 90 dana (član 448.).
Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/1977, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da će pri određivanju rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja poseda sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 440.); da će se raspravljanje o tužbi zbog smetanja poseda ograničiti samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja poseda i nastalog smetanja, kao i da je isključeno pretresanje o pravu na posed, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti poseda ili o zahtevima za naknadu štete (član 441.).
5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen četiri godine i šest meseci, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Novom Pazaru 7. maja 2002. godine, pa do danas.
Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak do dana podnošenja ustavne žalbe ukupno trajao šest godina, šest meseci i 18 dana.
Navedeno trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, posebno imajući u vidu potrebu hitnog rešavanja predmeta po tužbi zbog smetanja državine u roku od 90 dana, saglasno odredbi člana 448. Zakona o parničnom postupku. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj povređenog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.
Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije, zaključio da u ovom parničnom predmetu nije bilo izuzetno složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala naročito obiman i dugotrajan dokazni postupak, posebno imajući u vidu da prvostepeni sud nije meritorno odlučio o tužbenom zahtevu, već je doneo rešenje kojim je tužba odbačena kao neuredna.
Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je nedelotvorno postupanje prvostepenog suda koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se ovaj postupak efikasno okonča i da se podnetoj tužbi, odnosno istaknutom tužbenom zahtevu odluči bez nepotrebnog odugovlačenja.
Naime, nakon podnošenja tužbe 7. maja 2002. godine, postupajući sudija je zakazao pet ročišta za glavnu raspravu koja nisu održana, a prvo ročište održano je u odsustvu uredno pozvanog tuženog tek 10. marta 2005. godine. Tužba je tuženom uručena dve godine nakon pokretanja parničnog postupka na ročištu od 27. decembra 2004. godine. Opštinski sud u Novom Pazaru je 7. februara 2006. godine, dakle skoro četiri godine posle podnošenja tužbe, doneo rešenje o odbacivanju tužbe sa obrazloženjem da je tužba podneta od strane advokata nepotpuna, jer u tužbi nisu navedeni, niti su uz tužbu dostavljeni dokazi o pravu svojine na poslovnom prostoru i objektu tuženog. Prvostepeni sud je tužbu odbacio iz ovih razloga, iako se saglasno članu 441. Zakonom o parničnom postupku iz 2004. godine, raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničava samo na pretresanje i dokazivanje poslednjeg stanja poseda i nastalog smetanja, a isključeno je pretresanje o pravu na posed ili o pravnom osnovu poseda. Pored toga, tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta u vreme važenja Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine, koji nije predviđao mogućnost da sud odbaci nerazumljiv, nepotpun ili neuredan podnesak koji je u ime stranke podneo advokat, a da prethodno nije pozvao punomoćnika da nedostatak ispravi i dopuni, što je bio razlog da Okružni sud u Novom Pazaru rešenjem Gž. 142/06 od 14. marta 2006. godine ukine prvostepeno rešenje o odbačaju tužbe. Mada je drugostepeni sud postupao efikasno i žalbeni postupak okončao za mesec dana, Ustavni sud je ocenio da je Opštinski sud u Novom Pazaru nepotrebno prolongirao parnični postupak donoseći nezakonito rešenje o odbacivanju tužbe. Nedelotvorno postupanje Opštinskog suda ogleda se i u tome što u periodu od februara 2008. godine do marta 2009. godine nije zakazano ni jedno ročište, niti je preduzeo bilo koju radnju u postupku.
Po oceni Ustavnog suda, zastoj u parničnom postupku do koga je došlo u periodu od marta 2006. godine do februara 2008. godine posledica je postupanja punomoćnika podnosioca ustavne žalbe i ne može se pripisati u odgovornost nadležnim sudovima.
6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je pogrešno i nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Novom Pazaru u najvećoj meri dovelo do toga da parnični postupak za smetanje državine, koji je po svojoj prirodi hitan, traje duže od sedam godina i da se još uvek nalazi u fazi prvostepenog raspravljanja i odlučivanja.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.
7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, a u tački 3. izreke je naloženo Opštinskom sudu u Novom Pazaru, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 267/07 okončao u najkraćem mogućem roku.
8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić