Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u porodičnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu maloletnog deteta, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava deteta u postupku osporavanja očinstva. Povreda je nastala usled brojnih procesnih propusta prvostepenog suda koji su značajno i neopravdano produžili postupak.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vesne Gavrilović i maloletne M.G, čiji je zakonski zastupnik majka Vesna Gavrilović, obe iz Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba maloletne M.G. i utvrđuje da su u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 589/03 povređen i pravo podnositeljk e ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i pravo deteta , zajemčeni odredb ama člana 32. stav 1. i člana 64. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se ustavna žalba Vesne Gavrilović izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 589/03 .

3. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Vesne Gavrilović i maloletne M.G. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 150/04 (kasnije pred Opštinskim sud om u Požegi u p redmetu P. 717/08 i Višim sud om u Užicu u predmetu P2. 2/10).

4. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe maloletne M.G. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Vesna Gavrilović iz Ivanjice i maloletna M.G, takođe iz Ivanjice, čiji je zakonski zastupnik majka Vesna Gavrilović , podnele su 9. januara 2010. godine, preko punomoćnika Velisava Mićića, advokata iz Ivanjice, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i prava deteta zajemčenih odredbama člana 32. i člana 64. stav 2. Ustava Republike Srbije u parničnim postupcima vođenim pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmet u P. 150/04 i u predmetu P. 589/03.

U ustavnoj žalbi je navedeno da parnični sudovi u navedenim postupcima iz porodičnih odnosa nisu postupali u skladu sa zahtevima hitnosti, te su odlaganjem ročišta na neodređeno vreme, retkim zakazivanjem ročišta za glavnu raspravu i nepoštovanjem rokova za donošenje odluka, podnositeljkama ustavne žalbe povredili označena ustavna prava. Predložile su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i da im se naknadi šteta zbog učinjenih povreda prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta O snovnog suda u Požegi P2. 245/10 (ranije Opštinskog sud a u Ivanjici P. 5 89/03) kao i u spise predmeta Višeg suda u Užicu P2. 2/10 (ranije Opštinskog suda u Ivanjici P. 150/04 i Opštinskog suda u Požegi P. 717/08), pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

3.1.Činjenice i okolnosti vezane za parnični postupak Osnovnog suda u Požegi P2. 245/10 (ranije Opštinskog suda u Ivanjici P. 589/03)

Maloletna tužilja M.G, ovde podnositeljka ustavne žalbe je preko zakonskog zastupnika podnela 6. novembra 2003. godine Opštinskom sudu u Ivanjici tužbu radi osporavanja bračnog očinstva tuženom A.K. Nakon prvog održanog ročišta za glavnu raspravu Opštinski sud u Ivanjici je doneo presudu P. 589/03 od 27. januara 2004. godine, a njena pravnosnažnost je konstatovana 8. marta 2004. godine. Rešenjem Opštinskog suda u Ivanjici P. 589/03 od 30. maja 2005. godine ukinuta je klauzula pravnosnažnosti navedene presude i predmet je vraćen u stadijum u kojem se nalazio pre konstatovanja pravnosnažnosti (stav 1. izreke ); te je dozvoljeno mešanje u spor P. 589/03 na strani tuženog A.K. umešaču M.B . (stav 2. izreke ), a sve povodom zahteva za ukidanje klauzule i tužbe za mešanje M.B. od 16. decembra 2004. godine. Povodom žalbi izjavljenih p rotiv rešenja P. 589/03 od 30. maja 2005. godine, spisi predmeta su dostavljeni Okružnom sudu u Užicu kao drugostepenom sudu, koji je rešenjem Gž. 1174/05 od 28. novembra 2005. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu radi ispravke i sprovođenja izviđajnih radnji koje se odnose na presudu P. 589/03 od 27. januara 2004. godine. Nakon toga Opštinski sud u Ivanjici je rešenjem P. 589/03 od 10. marta 2006. godine ispravio presudu P. 589 /03 od 27. januara 2004. godine i spise predmeta dostavio drugostepenom sudu na odlučivanje o žalbama protiv rešenja od 30. maja 2005. godine (ukinuta klauzula pravnosnažnosti i dozvoljeno mešanje u spor) i protiv rešenj a od 10. marta 2006. godine (ispravljena presuda P. 589/03 od 27. januara 2004. godine) .

Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 1834/06 od 17. aprila 2007. godine ponovo su vraćeni spis i predmeta prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka koji su onemogućavali postupanje drugostepenog suda. Postupajući po primedbama drugostepenog suda, p rvostepeni sud rešenjem P. 589/03 od 30. maja 2007. godine odbacio kao nedozvoljenu žalbu umešača izjavljenu protiv rešenja Opštinskog suda u Ivanjici P. 589/03 od 30. maja 2005. godine i predmet dostavio na odluku po žalbama. Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 1497/07 od 26. novembra 2007. godine potvrđena su rešenja Opštinskog suda u Ivanjici: P. 5 89/03 od 30. maja 2005. godine; P. 589/03 od 10. marta 2006. godine i P. 589/03 od 30. maja 2007. godine . Nakon toga umešač M.B. izjav io je žalbu protiv presude Opštinskog suda u Ivanjici P. 589/03 od 27. januara 2004. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P. 589/03 od 10. marta 2006. godine , povodom koje su spisi dostavljeni drugostepenom sudu. No, opet zbog procesnih propusta prvostepenog suda rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 1443/08 od 26. juna 2008. godine spisi predmeta su vrać eni Opštinskom sudu u Ivanjici radi otklanjanja procesnih nedostataka koji su se ogledali u neurednom dostavljanju pobijane prvostepene presude. Nakon otklonjenih procesnih prousta prvostepenog suda, Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 1714/08 od 2. oktobra 2008. godine odbacio žalbu umešača kao nedozvoljenu izjavljenu protiv presude Opštinskog suda u Ivanjici P. 589/03 od 27. januara 2004. godine, ispravljene rešenjem istog suda P. 589/03 od 10. marta 2006. godine. Presudom Vrhovonog suda Srbije Rev. 2163/09 – Sgzz. 485/09 od 29. oktobra 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija umešača na strani tuženog izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Užicu Gž. 1714/08 od 2. oktobra 2008. godine (stav 1. izreke ) i odbijen kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti umešača na strani tuženog izjavljen protiv presude Opštinskog suda u Ivanjici P. 589/03 od 27. januara 2004. godine, ispravljene rešenjem istog suda P. 589/03 od 10. marta 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Užicu Gž. 1714/08 od 2. oktobra 2008. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P. 589/03 od 15. jula 2010. godine, koje je ispravljeno rešenjem P. 589/03 od 26. novembra 2010. godine, odbijen je predlog umešača M.B. za ponavljanje postupka u parnici ranije Opštinskog suda u Ivanjici P. 589/03. Rešenjem Višeg suda u Užicu Gž. 8/11 od 18. januara 2011. godine odbijena je žalba umešača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Požegi P. 589/03 od 15. jula 2010. godine. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 699/11 od 28. septembra 2011. godine odbijena je kao neosnovana revizija umešača na strani tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž. 8/11 od 18. januara 2011. godine.

3.2.Činjenice i okolnosti vezane za parnični postupak Višeg suda u Užicu P2. 2/10 (ranije Opštinskog suda u Požegi P. 717/08 i Opštinskog suda u Ivanjici P. 150/04)

Tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, su podnele 11. marta 2004. godine tužbu Opštinskom sudu u Ivanjici, radi utvrđivanja očinstva protiv tuženog M.B. (umešača u parnici Opštinskog suda u Ivanjici P. 589/03) . Tužba je uređena podneskom od 9. avgusta 2004. godine. Prvo ročište zakazano je za 5. avgust 2004. godine , koje nije održano zbog zdravstvene sprečenosti tuženog, a sud je van ročišta, naložio tužilji da uredi tužbu. Od podnošenja tužbe do prekida parničnog postupka (30. maja 2005. godine) bilo je zakazano ukupno osam ročišta od kojih četiri nije održano zbog nedolaska uredno pozvanog tuženog M.B. ili njegovog punomoćnika (koji tri puta nisu opravdali svoj izostanak odgovarajućim dokazima) , dok su tri bila odložena zbog odlučivanja o zahtevima za izuzeće koje je podnosio tuženi, a jedno je odloženo radi pribavljanja na uvid spisa predmeta Opštinskog suda u Ivanjici P. 589/03. Rešenj em Opštinskog suda u Ivanjici P. 150/04 od 30. maja 2005. godine (koje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 1094/05 od 26. jula 2005. godine) preki nut je parnični postupak P. 150/04 do pravnosnažnog okončanja parnice istog suda P. 589/03 , sa obrazloženjem da od rešenja tog prethodnog pitanja zavisi odluka u parnici P. 150/04. Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 1523/05 od 17. oktobra 2005. godine potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u Ivanjici P. 150/04 od 13. septembra 2005. godine kojim je odbačena kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv drugostepenog rešenja o prekidu postupka Okružnog suda u Užicu Gž. 1094/05 od 26. jula 2005. godine. Podneskom tužilja, ovde podnositeljk i ustavne žalbe od 10. novembra 2008. godine, sud je obavešten da je parnica Opštinskog suda u Ivanjici P. 589/03 pravnosnažno okončana i predloženo je da se postupak P. 150/04 nastavi. Rešenjem Okružnog suda u Užicu P. 117/08 od 3. decembra 2008. godine određen je Opštinski sud u Požegi da kao drugi stvarno nadležni sud postupa u predmetu Opštinskog suda u Ivanjici P. 150/04, sa navođenjem da su ispunjeni uslovi za delegaciju nadležnosti propisani odredbom člana 61. Zakona o parničnom postupku, bez detaljnijeg obrazloženja. Pred Opštinskim sudom u Požegi predmet je zaveden pod brojem P. 717/08 i prvo ročište za odlučivanje o predlogu za nastavak postupka je zakazano za 12. januar 2009. godine , na koje tuženi nije pristupio iako je bio uredno pozvan, a ročište nije održano radi pribavljanja spisa predmeta Opštinskog suda u Ivanjici P. 589/03. Rešenjem Opštinskog suda u Požegi P. 717/08 od 22. januara 2009. godine odlučeno je da se postupak nastavlja, s obzirom na to da je sud utvrdio da je postupak Opštinskog suda u Ivanjici P. 589/03 pravnosnažno okončan. Povodom žalbe tuženog izjavljene protiv rešenja P. 717/08 od 22. januara 2009. godine , Okružni sud u Užicu je, kao drugostepeni sud, rešenjem Gž. 684/09 od 25. marta 2009. godine vratio spise prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih propusta koji onemogućavaju odlučivanje o žalbi, a koji se tiču nepostojanja dokaza o urednom uručenju ožalbenog rešenja . Rešenjem Okružnog sud u Užicu Gž. 584/09 od 14. aprila 2009. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Požegi P. 717/08 od 22. januara 2009. godine. U nastavku postupka do 1. januara 2010. godine, odnosno do početka primene izmenjenog Zakona o uređenju sudova (kojim je nadležnost u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva prešla sa Opštinskog na Viši sud opšte nadležnosti), pred Opštinskim sudom u Požegi bilo je zakazano ukupno pet ročišta od kojih je jedno prekinuto jer je tuženi zahtevao izuzeće predse dnika veća koje nije obrazložio, već mu je sud dao rok da dostavi obrazloženje; jedno od ročišta nije održano zbog toga što nije bilo dokaza da je tuženi bio uredno pozvan; na ročištu za glavnu raspravu 8. jula 2009. godine izveden je dokaz saslušanjem tužilje kao parnične stranke i određeno je biološko veštačenje DNK metodom; a na ročištu od 21. oktobra 2009. godine određeno je medicinsko (ginekološko) veštačenje radi utvrđivanja verovatnoće začeća tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe , koje je ujedno bilo i poslednje ročište pred Opštinskim sudom u Požegi, s obzirom na to da je 1. januara 2010. godine počeo da se primenjuje izmenjeni Zakon o uređenju sudova kojim je izmenjena nadležnost za postupanje u prvom stepenu u parnicama radi osporavanja i utvrđivanja očinstva i materinstva. Pred Višim sudom u Užicu konkretni prvostepeni parnični postupak je nastavljen i prvo ročište bilo je zakazano i održano 4. februara 2010. godine; nakon toga, a do donošenja prvostepene presude P2. 2/10 od 21. februara 201 1. godine održano je još deset ročišta od ukupno trinaest zakazanih (jedno ročište nije bilo održano zbog odlučivanja o zahtevu za izuzeće koji je tužena strana dostavila sudu neposredno pre ročišt a; drugo je sud dopisom odložio ne navodeći razlog odlaganja, a treće nije održano jer punomoćnik tuženog nije uredno primio poziv). Na deset održanih ročišta sprovedena su dva veštačenja (neuropsihijatrijsko i biološko) , saslušana je tužilja u svojstvu parnične stranke i pribavljeni su dokazi o prihodima od imovine tuženog kao i mišljenje Organa starateljstva u pogledu vršenja roditeljskog prava.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2. 166/11 od 12. maja 2011. godine potvrđena je presuda Višeg suda u Užicu P2. 2/10 od 21. februara 2011. godine u stavu prvom, drugom i četvrtom kojim a je utvrđeno da je tuženi M.B. biološki otac maloletne tužilje M.G, ovde podnositeljke ustavne žalbe , da će roditeljsko pravo vršiti majka Vesna Gavrilović (podnositeljka ustavne žalbe) , kao i u pogledu troškova parničnog postupka , dok je odluka o obavez i izdržavanja maloletne tužilje preinačena. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1006/11 od 19. oktobra 2011. godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog M.B. izjavljena protiv drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 166/11 od 12. maja 2011. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava garantuje se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 64. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako dete ima pravo na lično ime, upis u matičnu knjigu rođenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoj identitet.

Odredbama člana 204. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05) , koji se primenjuje od 2. jula 2005. godine, između ostalog, je propisano: da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo (stav 1.); da će sud postupak iz stava 1 ovog člana, po pravilu, sprovesti na najviše dva ročišta (stav 3.); da se prvo ročište zakazuje tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada su tužba ili predlog primljeni u sudu (stav 4.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnih postup aka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji je bio na snazi u vreme presuđenja, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Po oceni Ustavnog suda, podnositeljke ustavne žalbe ističu povredu prava na suđenje u razumnom roku u oba osporena parnična postupka, navodeći da je postupak utvrđivanja očinstva pred Opštinskim sudom Ivanjici u predmetu P. 150/04 trajao previše dugo, između ostalog i, zbog toga što se parnica u predmetu P. 589/03 odugovlačila zbog nezakonitog postupanja parničnih sudova.

6. Ispitujući, najpre, postojanje procesn ih pretpostavk i za postupanje po ustavnoj žalbi podnositeljki u pogledu osporenog parničnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 589/03, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe maloletna M.G, u osporen om postupku imala svojstv o tužilje i da ju je zastupala zakonski zastupnik - majka Vesna Gavrilović , ovde druga podnositeljka ustavne žalbe.

Polazeći od toga da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je izjavljuje lice o čijim pravima i obavezama je odlučivano u postupku koji se osporava ustavnom žalbom, te imajući u vidu da u osporenom parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 589/03 nije neposredno odlučivano o pravima i obavezama podnositeljke Vesne Gavrilović, Ustavni sud je utvrdio da ona nije aktivno legitimisan a za podnošenje ustavne žalbe. Stoga je, Sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br . 109/07 i 99/11), odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, kako u pogledu parničnog postupka vođenog pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 589/03 , tako i u pogledu parničnog postupka vođenog pred istim sudom u predmetu P. 150/04, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenih postupaka mora uzeti u obzir i stanje oba predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se trajanje osporenih parničnih postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbi u svakom pojedinačnom osporenom parničnom postupku.

U tom smislu, Ustavni sud, najpre konstatuje da je osporeni parnični postupak Opštinskog suda u Ivanjici P. 589/03 pokrenut 6. novembra 2003. godine, tužbom podnositeljke ustavne žalbe maloletne M.G , radi osporavanja bračnog očinstva, te da je nakon oglašavanja pravnosnažnosti presude kojom je tuženom A.K. bilo osporeno očinstvo u postupku P. 589/03, podnositeljka ustavne žalbe u svojstvu tužilje pokrenula takođe ovde osporeni parnični postupak, radi utvrđivanja očinstva protiv M.B. pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 150/04, podnošenjem tužbe 11. marta 2004. godine. Međutim, kako je u postupku P. 589/03 ukinuta klauzula pravnosnažnosti i dozvoljeno mešanje u spor na strani tuženog (rešenjem P. 589/03 od 30. maja 2005. godine), to je Opštinski sud u Ivanjici prekinuo postupak P. 150/04 do pravnosnažnog okončanja parnice P. 589/03.

Parnični postupak Opštinskog suda u Ivanjici P. 589/03 pravnosnažno je okončan rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 1714/08 od 2. oktobra 2008. godine, a presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 2163/09 - Sgzz. 485/09 od 29. oktobra 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija izjavljena protiv tog drugostepenog rešenja.

Prekinuti parnični postupak Opštinskog suda u Ivanjici P. 150/04 je, nakon delegacije nadležnosti, nastavljen rešenjem Opštinskog suda u Požegi P. 717/08 od 22. januara 2009. godine, a okončan je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1006/11 od 19. oktobra 2011. godine.

7.1. K ada je reč o dužini trajanja parničnog postupka vođenog pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 589/03, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe 6. novembra 2003. godine, pa do donošenja revizijske presude 29. oktobra 2009. godine proteklo nepunih šest godina. Navedeno trajanje trostepenog parničnog postupka samo po sebi može ukazivati da je sudski postupak okončan u granicama razumno prihvatljivog trajanja postupka. Međutim, pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje sudova o pravima i obavezama stranaka razuman, Ustavni sud smatra da se u svakom konkretnom slučaju, pored same dužine trajanja postupka, mora ceniti i složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje sudova, kao i značaj prava o kome se raspravljalo u spornom parničnom postupku.

Polazeći od ovih kriterijuma, Ustavni sud je utvrdio da su podnositeljke ustavne žalbe, nakon konstatovanja pravnosnažnosti presude Opštinskog suda u Ivanjici P. 589/03 od 27. januara 2004. godine (kojom je osporeno bračno očinstvo tuženom A.K.), pokrenule novu parnicu pred istim sudom u predmetu P. 150/04, radi utvrđivanja očinstva i obaveze izdržavanja maloletnog deteta , a koja je prekinuta jer je Opštinski sud u Ivanjici rešenjem P. 589/03 od 30. maja 2005. godine ukinuo klauzulu pravnosnažnosti navedene presude i dozvolio mešanje u spor na strani tuženog.

Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju nije se radilo o sporu sa naročito složenim pravnim i činjeničnim pitanjima.

U pogledu ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da on a ni na koji način nije doprinel a nerazumno dugom trajanju osporenog postupka, s obzirom na to da je učestvoval a u sudskom postupku ne zloupotebljavajući svoja procesna ovlašćenja.

Ocenjujući značaj prava o kome se raspravljalo u spornom parničnom postupku Opštinskog suda u Ivanjici u predmetu P. 589/03, Ustavni sud je utvrdio da je od odluke suda u navedenom postupku zavisila odluka u prekinutoj parnici istog suda u predmetu P. 150/04 koja je pokrenuta radi utvrđivanja očinstva i obaveze izdržavanja maloletnog deteta . Dakle, kako se u postupku P. 589/03 rešavalo prethodno sporno pravno pitanje iz oblasti porodičnih odnosa, to je, po oceni Ustavnog suda, podnositeljk a ustavne žalbe imala legitiman interes hitnog rešavanja konkretnog predmeta.

Ocenjujući postupanje parničnih sudova u predmetu P. 589/03 Ustavni sud je našao da se šestogodišnje trajanje parnice iz oblasti porodičnih odnosa prevashodno može staviti na teret Opštinskom sudu u Ivanjici, koji je učinio niz propusta na koje se u ustavnoj žalbi opravdano ukazuje. Nepravilnosti u radu Opštinskog suda u Ivanjici ogledaju se, pre svega, u činjenici da je sud najpre, oglasio pravnosnažnost presude koja je imala nedostatake, a koji su ispravljeni tek po nalogu Okružnog suda u Užicu, i to dve godine nakon donošenja presude (presuda je bila doneta 27. januara 2004. godine, a ispravljena je rešenjem od 10. marta 2006. godine u postupku koji je usledio nakon ukidanja klauzule pravnosnažnosti navedene presude). Nadalje, Opštinski sud u Ivanjici je više puta u toku postupka dostavljao nepotpune i nekompletne spise predmeta drugostepenom sudu na odlučivanje o žalbama izjavljenim protiv prvostepenih odluka, zbog čega ih je drugostepeni sud vraćao radi otklanjanja procesnih nedostataka koji su onemogućavali postupanje drugostepenog suda. Primera radi, usled ovakvih procesnih propusta prvostepenog suda , o žalbama izjavljenim protiv rešenja P. 589/03 od 30. maja 2005. godine drugostepeni sud je odlučio tek 26. novembra 2007. godine ( činjenično stanje koje se tiče nepravnilnosti u radu prvostepenog suda koji su onemogućavali postupanje drugostepenog bliže su opisani u tački 3.1. obrazloženja ov e odluke, te ih nije nužno ponavljati).

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu prirodu spornog odnosa kao i okolnost da je u postupku P. 589/03 rešavano prethodno pravno pitanje od kojeg je zavisila odluka u parnici P. 150/04, koja je zbog predmeta spora iz oblasti porodičnih odnosa takođe nalagala potrebu hitnog rešavanja, Ustavni sud je utvrdio da je, tužilji, ovde maloletnoj podnositeljki ustavne žalbe , u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 589/03 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u tački 1. izreke.

7.2. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak vođen pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 150/04 (kasnije pred Opštinskim sudom u Požegi u predmetu P. 717/08 i Višim sudom u Užicu u predmetu P2. 2/10), Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 11. marta 2004. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Ivanjici i da je okončan presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1006/11 od 19. oktobra 2011. godine .

Kada je reč o dužini trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni postupak trajao više od sedam godina, s tim što je bio u opravdanom prekidu nepune četiri godine.

Imajući u vidu navedeno, te okolnost da je u predmetnom postupku odlučivano u tri sudske instance, Ustavni sud je, rukovodeći se svojom praksom, ali i praksom Evropskog suda za ljudska prava, ocenio da je osporeni parnični postup ak okončan u okviru granica razumne dužine trajanja.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao tački 3. izreke.

8. U pogledu istaknute povrede prava deteta, Ustavni sud je ocenio da podnositeljke ustavne žalbe povredu prava iz člana 64. stav 2. Ustava zasnivaju na povredi prava na suđenje u razumnom roku u osporenim parničn im postup cima, što proizlazi iz njihovih navoda da ni posle šest godina od osporenog bračnog očinstva još uvek nije utvrđeno ko je otac maloletne M.G.

Imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku u kojem je odlučivano o prethodnom spornom pravnom pitanju, od čijeg je rešenja zavisila odluka u parnici vođenoj radi utvrđivanja očinstva, Sud je našao da su osnovani navodi ustavne žalbe o povredi prava deteta iz člana 64. stav 2. Ustava , pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u tački 1. izreke.

9. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe maloletne M.G. zbog utvrđenih povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava deteta, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 589/03, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđenih povreda ustavnih prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu osporenog sudskog postupka. Pri odmeravanju visine naknade nematerijalne štete Ustavni sud je imao u vidu dosadašnju praksu ovog suda i Evropskog suda za ljudska prava, socijalne i ekonomske prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete.

10. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/07, 27/07 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević