Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom 20 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak za naknadu štete, pokrenut 1990. godine, trajao je 20 godina, što je posledica izuzetno neefikasnog postupanja suda. Objavljivanje odluke je određeno kao satisfakcija.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milke Milić iz sela Bace, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milke Milić i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu P. 2938/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milka Milić iz sela Bace je 11. januara 201 1. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu P. 2938/10.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je predmetni postupak traj ao 19 godina, a da nije u pitanju složen postupak. Podnositeljka nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenog Ustavom zajemčenog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Prokuplju P. 2938/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao tužilja, je 6. decembra 1990. godine podnela Opštinskom sudu u Nišu tužbu protiv tuženog Železničko-transportnog preduzeća „Beograd“, kojom je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime naknade nematerijalne štete, kao i na ime naknade u obliku rente, isplati navedene novčane iznose. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 2884/90. Opštinski sud u Nišu je 12. jula 1991. godine dostavio spise predmeta Opštinskom sudu i Prokuplju, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, koji je formirao predmet P. 1269/91.

Prvo ročište za glavnu raspravu zakazano je za 21. januar 1992. godine. Do donošenja rešenja kojim se utvrđuje da se tužba tužilje smatra povučenom u ovoj pravnoj stvari, zakazano je još 15 ročišta. U periodima od 10. marta 1992. godine do 30. avgusta 1994. godine, od 20. juna 1996. godine do 20. novembra 1997. godine, kao i od 18. decembra 1997. godine do 17. decembra 1998. godine nije zakazano ni jedno ročište.

Na ročište zakazano za 18. decembar 1997. godine nije došla tužilja, koja je tog dana telefonom obavestila sud da nije u mogućnosti da prisustvuje ročištu. Tuženi je predložio da sud donese rešenje da se tužba smatra povučenom, međutim, Opštinski sud u Prokuplju je rešenjem od 18. decembra 1997. godine odbio navedeni predlog tuženog. Protiv ovog rešenja tuženi je izjavio žalbu, koja je rešenjem Okružnog suda u Prokuplju Gž.475/00 od 23. juna 2000. godine, usvojena, te je rešenje od 18. decembra 1997. godine ukinuto. Opštinski sud u Prokuplju je u ponovnom postupku doneo rešenje P. 658/00, kojim je konstatovao da se tužba tužilje u ovoj pravnoj stvari smatra povučenom, uz obrazloženje da je u toku postupka već jednom, 12. maja 1995. godine, doneto rešenje kojim je određeno mirovanje postupka, te da su se tako stekli uslovi za donošenje označenog rešenja. U rešenju je navedeno i da je doneto 18. decembra 1997. godine. Protiv ovog rešenja tužilja je izjavila žalbu 14. avgusta 2000. godine, a istog dana podnela je i predlog za povraćaj pređašnje stanje. Opštinski sud u Prokuplju je 11. jula 2001. godine doneo rešenje kojim je prihvatio predlog tužilje za povraćaj u pređašnje stanje, te je ukinuto rešenje tog suda P. 658/00 od 18. decembra 1997. godine. Ovo rešenje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Prokuplju Gž. 641/01 od 5. novembra 2001. godine. Protiv drugostepenog rešenja tuženi je izjavio reviziju, koja je rešenjem Opštinskog suda u Prokuplju P. 658/00 od 11. marta 2002. godine odbačena kao neodozvoljena. Označeno prvostepeno rešenje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Prokuplju Gž. 491/02 od 4. juna 2002. godine.

U međuvremenu, zakazana su dva ročišta, od kojih je jedno održano. Rešenjem od 11. jula 2001. godine određen je zastoj u postupku do okončanja postupka po žalbi tuženog, izjavljenoj protiv rešenja kojim je dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje. Postupak je nastavljen 23. aprila 2002. godine.

Nakon još dva održana ročišta, Opštinski sud u Prokuplju je 26. juna 2002. godine zaključio glavnu raspravu i istog dana doneo presudu P. 658/00, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje. Označena presuda dostavljena je parničnim strankama 14. aprila 2004. godine. Protiv ove presude obe parnične stranke su izjavile žalbe.

Opštinski sud u Prokuplju je 14. septembra 2004. godine doneo dopunsku presudu P. 658/00, kojom je odlučio o zakonskoj zateznoj kamati. Protiv dopunske presude žalbu je izjavio tuženi.

Okružni sud u Prokuplju, odlučujući o žalbama izjavljenim protiv presude i dopunske presude Opštinskog suda u Prokuplju P. 658/00, doneo je presudu Gž. 861/04 od 24. decembra 2004. godine, kojom je odbio žalbe i potvrdio označenu prvostepenu presudu u delu u kome je odlučeno o naknadi nematerijalne štete, dok je usvojio žalbe i istu presudu ukinuo u delu u kome je odlučeno o naknadi štete u obliku rente, kao i o troškovima postupka.

Protiv ove drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju 21. februara 2005. godine, a spisi predmeta su dostavljeni revizijskom sudu 26. maja 2006. godine. Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 1204/06 od 8. juna 2006. godine odbijena kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Okružnog suda u Prokuplju Gž. 861/04 od 24. decembra 2004. godine.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj P. 2638/04. Do zaključenja glavne rasprave zakazano je devet ročišta, od kojih jedno nije održano na predlog tužilje, zbog pokušaja mirnog rešenja spora. Opštinski sud u Prokuplju je 10. marta 2008. godine zaključio glavnu raspravu i istog dana doneo presudu P. 2638/04, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje. Protiv označene presude obe parnične stranke su izjavile žalbe. Rešavajući o ovim žalbama, Okružni sud u Prokuplju je 4. septembra 2008. godine doneo rešenje Gž. 684/08, kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Prokuplju P. 2638/04 od 10. marta 2008. godine, te je predmet vratio istom sudu na ponovno odlučivanje.

U drugom ponovnom postupku predmet je dobio broj P. 2278/08, a Opštinski sud u Prokuplju je do donošenja presude P. 2278/08 od 4. oktobra 2009. godine, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje, zakazao četiri ročišta. Protiv ove presude obe parnične stranke su izjavile žalbe. Apelacioni sud u Nišu, odlučujući o izjavljenim žalbama, doneo je presudu Gž. 573/10 od 23. septembra 2010. godine, kojom je, između ostalog, preinačio označenu prvostepenu presudu, dok je ukinuo odluku o troškovima postupka, te je u tom delu vratio predmet na ponovno odlučivanje.

Nakon vraćanja spisa, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Prokuplju, a predmet je dobio broj P. 2938/10. Osnovni sud u Prokuplju je zakazao dva ročišta, od kojih jedno nije održano, te je 29. novembra 2010. godine zaključio glavnu raspravu i doneo rešenje P. 2983/10, kojim je odlučio o troškovima postupka. Ovo rešenje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž. 361/11 od 23. juna 2011. godine.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosi teljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od dostavljanja tužbe Opštinskom sudu u Prokuplju, kao nadležnom sudu, 12. jula 1991. godine, pa do njegovog okončanja donošenjem rešenja Višeg suda u Prokuplju od 23. juna 2011. godine, trajao 20 godina, s tim da je taj postupak bio u zastoju devet meseci.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja predmetnog parničnog postupka.

Trajanje parničnog postupka više od 19 godina, koliko je označeni postupak trajao ne računajući period zastoja, samo po sebi ukazuje da taj postupak nije okončan u granicama razumnog roka, a što potvrđuje i činjenica da je prvostepeni sud imao više perioda izrazite neaktivnosti. Tako u tri perioda, u ukupnom trajanju od četiri godine i deset meseci, nije zakazao ni jedno ročište, dok je presudu P. 658/00 od 26. juna 2002. godine dostavio parničnim strankama nakon jedne godine i deset meseci od donošenja, a spise predmeta revizijskom sudu je dostavio godinu dana od izjavljivanja revizije.

Ustavni sud konstatuje i da je usled nedolaska podnositeljke na ročište zakazano za 18. decembar 1997. godine, narednih čak četiri i po godina trajao postupak po predlogu tuženog da se donese rešenje o mirovanju postupka, odnosno postupak po predlogu podnositeljke za povraćaj u pređašnje stanje.

Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio naročito složen, kao i da je odluka o tužbenom zahtevu za podnositeljku bila od velikog značaja.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je izuzetno neefikasnim i nedelotvornim postupanjem parničnog suda u označenom postupku podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakon o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Krećući se u granicama zahteva i u skladu sa usvojenim stavom o načinu otklanjanja štetnih posledica povrede prava zajemčenog Ustavom, a s obzirom na to da podnositeljka nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, sagl asno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, u konkretnom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom 20 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti