Odbijanje ustavne žalbe oštećene zbog nedovoljnog pravnog interesa u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu oštećene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Pravo na suđenje u razumnom roku primarno pripada okrivljenom, a ne oštećenoj koja je izjavila da će štetu potraživati u posebnom postupku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1380/2008
03.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nazire Jašarević iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nazire Jašarević izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru K. 739/08 (Ki. 322/03).

O b r a z l o ž e nj e

1. Nazira Jašarević iz Novog Pazara, podnela je 26. novembra 2008. godine, preko punomoćnika Mare H. Popović, advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu, uređenu podneskom od 24. februara 2009. godine, zbog „povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku" zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u predmetu koji se vodi pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru K. 739/08 (Ki. 322/03). Iz sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe ističe samo povredu prava na suđenje u razumnom roku.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, u skladu sa odredbom člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 24/08 i 27/08), tražio od Opštinskog suda u Novom Pazaru dostavljanje na uvid spisa predmeta K. 739/08 (Ki. 322/03) i nakon izvršenog uvida utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom postupku:
Opštinsko javno tužilaštvo u Novom Pazaru je aktom Kt. 518/03 od 8. septembra 2003. godine, podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv osumnjičenih V.P. i B.K. zbog postojanja osnovane sumnje da bi kao saizvršioci izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS na štetu podnositeljke ustavne žalbe Nazire Jašarević. Podnositeljka ustavne žalbe je saslušana u svojstvu svedoka pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Novom Pazaru 26. januara 2004. godine i na zapisniku je, pored ostalog, izjavila da se pridružuje krivičnom gonjenju okrivljenih i da ističe imovinskopravni zahtev koji će opredeliti naknadno u posebnom postupku.
Nakon sprovedene istrage, Opštinsko javno tužilaštvo je odustalo od daljeg krivičnog gonjenja B.K, te je istražni sudija protiv njega obustavio istragu i podnositeljku ustavne žalbe obavestio da može da preuzme krivično gonjenje, dok je protiv V.P. podiglo optužnicu. Optužnicom Opštinskog javnog tužilaštva u Novom Pazaru Kt. 518/03 od 30. oktobra 2008. godine, okrivljenom V.P. stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zbog toga: „Što je kao odgovorno lice - šef gradilišta u GP „Razvitak", iz Novog Pazara sa umišljajem i u stanju uračunljivosti, nevršenjem svoje službene dužnosti drugom naneo štetu, tako što je u polovini 2000. godine prilikom sanacije štete na kući oštećene Jašarević Nazire koja se nalazi u Novopazarskoj banji i koja je oštećena za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, a po ugovoru o obezbeđenju sredstava za organizaciju i realizaciju otklanjanja štete na objektima 4 i 5 kategorije oštećenim agresijom NATO-a na teritoriji opštine Novi Pazar br. 1692-2/99 od 15.12.1999. gm, zaključen između Republičke direkcije za obnovu zemlje iz Beograda i GP „Razvitak", iz Novog Pazara, nije u potpunosti izvršio sanaciju štete na kući oštećene prema predmeru i predračunu u vrednosti od 511.027,00 dinara, tj. nije u prizemlju kuće u dve sobe i hodniku pre postavljanja brodskog patosa uređena termoizolacija, ugrađeni prozori nisu ampasovani (ne dihtuju - ne zatvaraju se dobro) izvedena električna instalacija nije povezana sa razvodnim ormanom na spratu kuće, pod u hodniku nije završen u celosti, nije urađen prag na ulaznim vratima, a na spratnom delu kuće takođe na ulaznim vratima nije urađen prag, na spavaćoj sobi nije ugrađen plod vrata ni na kupatilu, u jednoj sobi nisu ugrađene ugaone lajsne, nije ugrađen slivnik u podu kupatila, u dnevnoj sobi nije ugrađena termoizolacija ispod brodskog poda i terase nisu sa donje strane završno obrađene, usled čega nisu stvoreni uslovi za korišćenje kuće u celosti, iako je bio svestan da je takvo njegovo ponašanje zabranjeno".
4. Zakonikom o krivičnom postupku, („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) propisano je: da ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka (član 1. stav 1.); da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku (član 16. stav 2.); da ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili je podneo predlog za ostvarivanje imovinsko pravnog zahteva u krivičnom postupku, smatraće se da je time podneo i predlog za gonjenje (član 54. stav 2.); da se krivični postupak pokreće po zahtevu ovlašćenog tužioca, a za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti ovlašćeni tužilac je javni tužilac (član 19. stav 1. i 2.); da je stranka tužilac i okrivljeni (član 221. stav 1. tačka 9)); da je oštećeni lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo (član 221. stav 1. tačka 6)); da oštećeni, između ostalog, ima pravo da u toku istrage ukaže na sve činjenice i da predlaže dokaze koji su od važnosti za krivičnu stvar i njihov imovinsko pravni zahtev, a na glavnom pretresu ima pravo da predlaže dokaze, postavlja pitanja okrivljenom, svedocima i veštacima, da iznosi primedbe i objašnjenja u pogledu njegovog iskaza i da daje druge izjave i predloge i ima pravo da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz (član 60. st. 1, 2. i 3.); da oštećeni, između ostalog, ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje (član 61. stav 2.); između ostalog da, oštećeni može pobijati presudu samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka (član 364. stav 4.); da imovinsko-pravni zahtev koji je nastao usled izvršenja krivičnog dela raspraviće se na predlog ovlašćenih lica u krivičnom postupku ako se time ne bi znatno odugovlačio ovaj postupak i može se odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla (član 201. st. 1. i 2.); da u presudi kojom okrivljenog oglašava krivim, ako podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje, sud će ovlašćeno lice uputiti da imovinskopravni zahtev u celini može da ostvaruje u parničnom postupku (član 206. stav 2.).
5. Ustavni sud je, ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava i citiranih odredaba Zakonika o krivičnom postupku, utvrdio da u postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru nije povređeno ustavno pravo podnositeljke garantovano ovom odredbom.
Naime, Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje se garantuje da će postupak biti vođen i okončan u razumnom roku od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanom na osnovu zakona, koji će javno raspraviti i odlučiti o pravima i obavezama i osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv nekog lica. U tom smislu, pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku se u krivičnom postupku prvenstveno garantuje okrivljenom, jer se o njegovim pravima i optužbama protiv njega odlučuje.
Polazeći od zakonskih odredaba kojima se uređuje krivični postupak, Ustavni sud smatra da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen.
Oštećeni, kao lice čije je neko lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo, iako nije stranka u krivičnom postupku, svakako ima interes da izvršilac krivičnog dela bude oglašen krivim i osuđen u skladu sa zakonom, kao i pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete, povraćaj stvari i poništaj pravnog posla. U vezi sa ostvarivanjem ovog prava, Zakonik o krivičnom postupku, s jedne strane, propisuje pravo oštećenog da u toku postupka ukaže na činjenice i dokaze, da postavlja pitanja okrivljenom, svedocima i veštacima, da iznosi primedbe u pogledu njihovih iskaza i da daje druge izjave i predloge, da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz. Takođe mu je omogućeno i da umesto javnog tužioca preduzme ili nastavi krivično gonjenje okrivljenog. S druge strane, javni tužilac se stara o opštem interesu koji ne mora biti uvek i interes oštećenog, te oštećeni u tom smislu ne može da utiče na pravnu kvalifikaciju krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, niti može da umesto javnog tužioca izjavi žalbu u slučaju kada tužilac smatra da ulaganje žalbe nije celishodno. U tom smislu, oštećeni ima pravo da izjavi žalbu na prvostepenu presudu samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka.
6. Kako je Ustavom utvrđeno da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18. stav 3.), Ustavni sud je sledom navedenog, prilikom ocene navoda iz ustavne žalbe i donošenja odluke u ovom ustavnosudskom predmetu imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Naime, praksa Evropskog suda za ljudska prava u primeni člana 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, kojim je utvrđeno, pored ostalog, da „svako ima pravo da sud u razumnom roku ispita njegov slučaj radi utvrđivanja (svojih) prava i obaveza", je u pogledu zaštite prava oštećenog evoluirala. Prema starijoj praksi Evropskog suda „oštećeni uživa zaštitu procesnih prava kao supsidijarni ili privatni tužilac samo tada kada je njegov imovinsko pravni zahtev predmet odlučivanja u krivičnom postupku" (presuda u predmetu Acquaviva protiv Francuske od 24. oktobra 1995. godine). Ali, u novijoj praksi, Evropski sud za ljudska prava je proširio domet prava oštećenog u krivičnom postupku. Iako i dalje smatra da iz odredbe člana 6. Konvencije ne proizlazi samostalno pravo oštećenog na krivično gonjenje trećih lica, te da je ono neodvojivo od prava na satisfakciju za štetu pričinjenu krivičnim delom, ipak sada priznaje zaštitu i takvog „nesamostalnog" prava na pokretanje krivičnog postupka u slučaju kada oštećeni nije uz zahtev za krivično gonjenje kumulativno istakao odštetni zahtev, ako mu nacionalno zakonodavstvo daje pravo da sam goni učinioca krivičnog dela, a ishod krivičnog postupka je odlučan i za „sporno" pravo na naknadu štete (presuda u predmetuPieniążek protiv Poljske od 28. septembra 2004. godine), odnosno u slučaju kada je pravo oštećenog na krivično gonjenje usko povezano sa pravom na naknadu štete u krivičnom postupku (kao na primer u francuskom pravu), ako je krivični postupak odlučan za naknadu štete i oštećeni se u krivičnom postupku nije jasno odrekao tog prava (presuda u predmetu Perez protiv Francuske od 12. februara 2004. godine). Istovremeno, Evropski sud za ljudska prava podseća i na to da se prihvatanjem ovakvog „novog pristupa", u skladu sa ciljevima i svrhom Konvencije, ograničenja procesnih prava iz člana 6. stav 1. Konvencije moraju restriktivno tumačiti (citirana presuda u predmetu Perez protiv Francuske).
7. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe suđenje u razumnom roku.
Ovo iz razloga što, u konkretnom slučaju, ishod krivičnog postupka prema okrivljenom ne stoji u bilo kakvoj neposrednoj vezi sa pravom podnositeljke ustavne žalbe na naknadu štete za izvedene radove na njenom stambenom objektu, s obzirom da se ova naknada ostvaruje u parničnom postupku prema pravnom licu - izvođaču radova u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima s jedne strane, te što je, s druge strane, sama podnositeljke ustavne žalbe izjavila da će imovinskopravni zahtev opredeliti naknadno u posebnom postupku. Ustavni sud je utvrdio da se iz navedenih razloga podnositeljki ustavne žalbe, kao oštećenoj, ne mogu garantovati ni procesna prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa ni pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom krivičnom postupku.
8. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe oštećene zbog nedovoljnog pravnog interesa u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti