Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao nedopuštenu. Žalba je izjavljena protiv pojedinačnih akata (rešenja o upućivanju na lekarski pregled i o prestanku radnog odnosa) koji su doneti 2005. godine, pre stupanja na snagu Ustava iz 2006. godine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1380/2010
13.05.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vitomira Markovića iz Vrćenovice, opština Aleksinac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. maja 2010. godine 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vitomira Markovića.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Vitomir Marković iz Vrćenovice, opština Aleksinac, je 25. februara 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu „na permanentna i kontinuirana, u dužem vremenskom periodu, uskraćivanja i povrede Ustavom zajemčenih osnovnih ljudskih prava, od strane državne ustanove Osnovne škole „Aca Sinadinović“ iz Loćike, i prava na zakonsku, pravnu i sudsku zaštitu, od strane nadležnih državnih i sudskih organa“, navodeći da su mu povređena ustavna načela iz čl. 22. i 23. Ustava Republike Srbije i prava iz člana 23, člana 27. stav 1, člana 32. stav 1, člana 33. st. 1, 2, 3, 4. i 5, člana 34. stav 1, člana 36. stav 2, člana 37. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je rešenjem direktora Osnovne škole „Aca Sinadinović“ iz Loćike broj 01-44 od 30. marta 2005. godine upućen na lekarski pregled zbog „navodno nedoličnog ponašanja u školi“. Po pribavljanju izveštaja lekara specijaliste, obavestio je školu „da će ga pokazati kad isti takav pokažu i oni za koje je sumnjao da su smislili takav nezakonit i ponižavajući zahtev“. Rešenjem direktora škole broj 01-54 od 13. aprila 2005. godine podnosiocu ustavne žalbe, zaposlenom na radnom mestu učitelja, primenom člana 111. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, prestao je radni odnos, zbog odbijanja da se podvrgne lekarskom pregledu. Podnosilac dalje ukazuje da je protiv ovog rešenja Školskom odboru izjavio prigovor 21. aprila 2005. godine, u roku navedenom u pouci o pravnom sredstvu, ali da je prigovor zaveden 25. aprila 2005. godine, „što je saznao mnogo kasnije...“, te da škola „za svaki slučaj, prigovor nije prosledila Školskom odboru, kako bi se sprečilo vođenje drugostepenog postupka“. Protiv rešenja broj 01-44 od 30. marta 2005. godine kojim mu je naloženo dostavljanje određene medicinske dokumentacije, podnosilac ustavne žalbe je 29. aprila 2008. godine podneo tužbu nadležnom sudu, smatrajući da je podnosi u roku propisanom članom 195. stav 2. Zakona o radu, odnosno u roku „od 90 dana od dana saznanja za povredu prava“. Presudom Opštinskog suda u Aleksincu P1. 254/08 od 8. septembra 2008. godine tužba je odbačena kao neblagovremena, jer mu je rešenje broj 01-44 od 30. marta 2005. godine uručeno 31. marta 2005. godine, te se stoga sud nije ni upuštao u ocenu ostalih navoda koji se odnose na zakonitost pobijanog rešenja. Presudom Okružnog suda u Nišu Gž.1. 1018/08 od 11. novembra 2008. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Po oceni drugostepenog suda, podnosilac ustavne žalbe je tužbenim zahtevom nesporno tražio poništaj rešenja od 30. marta 2005. godine, pa su stoga neosnovani navodi žalbe kojima se ukazuje da prvostepeni sud nije odlučivao o predmetu tužbenog zahteva, da navedeno rešenje nije dobio, da ne zna njegovu sadržinu i da ono nije bilo predmet rasprave. Takođe, drugostepeni sud je ukazao da je podnosilac ustavne žalbe obaveštenjem škole od 3. oktobra 2005. godine dobio saznanja o postupku po prigovoru koji je izjavio protiv rešenja o prestanku radnog odnosa od 13. aprila 2005. godine, te da je mogao da pokrene spor za ocenu zakonitosti tog rešenja gde bi se, između ostalog, cenilo i osporeno rešenje tužene od 30. marta 2005. godine. Nakon pravnosnažno okončanog parničnog postupka, podnosilac ustavne žalbe se u više navrata obraćao Vrhovnom sudu Srbije „žalbom na rad Opštinskog suda u Aleksincu i Okružnog suda u Nišu“ i „zahtevom za reviziju“, a pošto je primio odgovor „savetnice suda kojim mu samo prenosi mišljenje Predsednice Opštinskog suda u Aleksincu“, još dva puta se „zahtevom“ obratio Vrhovnom sudu, ali do podnošenja ustavne žalbe nije primio nikakav odgovor. Smatrajući da je postupak po „zahtevu za reviziju“ okončan i da su iscrpljena sva pravna sredstva, podnosilac je podneo ustavnu žalbu.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbom člana 113. stav 2. Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, odnosno nakon 8. novembra 2006. godine.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i postavljenog izričitog zahteva podnosioca da Ustavni sud „donese odluku o poništenju, stavljanju van snage, proglašavanju pravno ništavnim, neustavnim: rešenja o upućivanju na pregled broj 01-44 od 30. marta 2005. godine i rešenja o otkazu (kao posledicu) 01-54 od 13. aprila 2005. godine“, kao i priložene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba zapravo podneta protiv navedenih akata čiji se poništaj ustavnom žalbom zahteva.

Kako se Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi kreće u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, a imajući u vidu da su osporena rešenja doneta 30. marta 2005. godine, odnosno 13. aprila 2005. godine, dakle pre stupanja na snagu Ustava, to je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 744/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti
• Už 2276/2009: Odbacivanje ustavne žalbe protiv akata donetih pre stupanja Ustava na snagu
• Už 469/2009: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog vremenske nenadležnosti
• Už 275/2007: Odbacivanje ustavne žalbe podnete protiv akata donetih pre stupanja na snagu Ustava
• Už 104/2009: Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku u postupku revizije
• Už 2317/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti, neblagovremenosti i nepostojanja povrede prava
• Už 743/2008: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku