Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog trajanja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv trajanja pritvora nakon prvostepene presude, nalazeći da nije povređeno pravo iz člana 31. stav 2. Ustava. Sud konstatuje da pritvor, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, može trajati do isteka izrečene kazne.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1381/2010
09.06.2011.
Beograd

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivice Dimovića iz Hajdukova, Slavka Lakatoša iz Subotice i Lajčia Dimovića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao nesnovana ustavna žalba Ivice Dimovića, Slavka Lakatoša i Lajčija Dimovića izjavljena protiv radnje „trajanja pritvora nakon donošenja prvostepene presude“.

2. Odbacuje se ustavna žalba Ivice Dimovića, Slavka Lakatoša i Lajčija Dimovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu K. 140/08 od 10. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivica Dimović iz Hajdukova je 25. februara 2010. godine, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu K. 140/08 od 10. jula 2009. godine i protiv radnje „trajanja pritvora nakon donošenja prvostepene presude“, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost i prava u pogledu trajanja pritvora iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije. Ova ustavna žalba je zavedena u Ustavnom sudu pod brojem Už - 1381/2009.

Protiv istog akta i radnje Ivica Dimović je 18. oktobta 2010. godine podneo još jednu ustavnu žalbu, zajedno sa Slavkom Lakatošom iz Subotice i Lajčijem Dimovićem iz Subotice, preko punomoćnika advokata Viktora Juhasa Đurića, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost i prava u pogledu trajanja pritvora iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije. Imajući u vidu da se radi o istom osporenom aktu i osporenoj radnji, te da su istaknute iste povrede Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je ovu ustavnu žalbu združio predmetu Už - 1381/2009.

Podnosioci ustavne žalbe navode: da se protiv njih vodio krivični postupak pred Okružnim sudom u Novom Sadu koji je nepravnosnažno okončan donošenjem prvostepene presude K. 140/08 od 10. jula 2009. godine, kojom su oglašeni krivim zbog izvršenja više krivičnih dela razbojništva i da su osuđeni na kazne zatvora; da im je nakon izricanja prvostepene presude rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu K. 140/08 od 10. jula 2009. godine produžen pritvor najduže do isteka kazne izrečene prvostepenom presudom, iz razloga predviđenih odredbom člana 142. stav 2. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku; da su protiv prvostepene presude početkom septembra 2009. godine izjavili žalbu o kojoj do dana podnošenja ustavne žalbe nije odlučeno; da je saglasno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, drugostepeni sud dužan da svoju odluku sa spisima dostavi sudu prvog stepena najkasnije u roku od tri meseca od kada je primio spise tog suda ako je optuženi u pritvoru, što u konkretnom slučaju nije učinjeno; da iz navedenog proizlazi da pritvor podnosilaca ustavne žalbe traje u drugostepenom postupku duže nego što je zakonom propisano, te da su im povređena prava zajemčena odredbama člana 27. stav 1. i člana 31. stav 2. Ustava. Predložili su da Ustavni sud utvrdi povredu navedenih prava, naloži njihovo puštanje na slobodu i naknadi im nematerijalnu i materijalnu štetu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Apelacionog suda u Novom Sadu Su VIII-44-11/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti vezane za krivični postupak

Protiv podnosilaca ustavne žalbe i još jednog lica je pred Okružnim sudom u Novom Sadu vođen krivični postupak u predmetu K. 140/08.

Optužnicu je podiglo Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu 29. februara 2008. godine svojim aktom Kt. 861/07 i preciziralo je 23. marta 2009. godine.

Presudom Okružnog suda u Novom Sadu K. 140/08 od 10. jula 2009. godine, podnosioci ustavne žalbe su oglašeni krivim i izrečene su im zatvorske kazne, u koje im se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 6. novembra 2007. godine kada su lišeni slobode pa do pravnosnažnosti presude, odnosno najduže do isteka kazni na koje su osuđeni.

Okrivljeni Ivica Dimović, ovde podnosilac ustavne žalbe, osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina i šest meseci zbog izvršenja 13 krivičnih dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i četiri krivična dela razbojništva u pokušaju iz člana 206. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30. stav 1. Krivičnog zakonika.

Okrivljeni Slavko Lakatoš, ovde podnosilac ustavne žalbe, osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina i šest meseci, zbog izvršenja 13 krivičnih dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i četiri krivična dela razbojništva u pokušaju iz člana 206. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30. stav 1. Krivičnog zakonika.

Okrivljeni Lajči Dimović, ovde podnosilac ustavne žalbe osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, zbog izvršenja 13 krivičnih dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, četiri krivična dela razbojništva u pokušaju iz člana 206. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30. stav 1. Krivičnog zakonika, krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322. stav 4. u vezi sa stavom 3. u vezi sa članom 30. stav 1. Krivičnog zakonika.

Predmet Okružnog suda u Novom Sadu K. 140/08 je smešten u sedam registratora i ima nekoliko hiljada strana.

Protiv prvostepene presude je izjavljeno osam žalbi i spisi predmeta Okružnog suda u Novom Sadu su primljeni u Apelacionom sudu u Novom Sadu 5. februara 2010. godine i zavedeni pod brojem Kž. I 463/10.

Apelacioni sud u Novom Sadu je povodom izjavljenih žalbi protiv prvostepene presude zakazao javnu sednicu za 1. mart 2011. godine.

B) Činjenice i okolnosti vezane za pritvor

Podnosioci ustavne žalbe su lišeni slobode 6. novembra 2007. godine, a pritvor im je određen rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Novom Sadu Kri. 1524/07 od 8. novembra 2007. godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku. Pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe produžavan tokom trajanja krivičnog postupka.

Poslednji put je prema podnosicima ustavne žalbe pritvor produžen 10. jula 2009. godine prilikom donošenja prvostepene presude osporenim rešenjem K. 140/08 i određeno je da može trajati najduže do isteka kazne izrečene prvostepenom presudom.

Obrazlažući razloge za dalje zadržavanje podnosilaca ustavne žalbe u pritvoru, Okružni sud u Novom Sadu je, pored ostalog, naveo „da i nadalje stoje razlozi za produženje pritvora, uprkos činjenici što je pritvor najstroža mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u toku trajanja krivičnog postupka i što sud po službenoj dužnosti vodi računa da dužinu trajanja pritvora svede na najmanju moguću meru, ovo veće smatra da i nakon donošenja nepravnosnažne presude kojom su okrivljeni osuđeni na jedinstvene kazne zatvora od po 15 godina, kao i posebno teške okolnosti krivičnih dela, s obzirom da je utvrđeno da su okrivljeni počinili veći broj istovrsnih krivičnih dela, korišćenjem istih prilika i situacija na štetu starijih ljudi koji su živeli sami, u toku noći, uz primenu fizičke sile neprimerene otporu oštećenih i u pojedinim slučajevima čak nanošenjem teških telesnih povreda“.

Protiv rešenja o produženju pritvora žalbu je izjavio samo optuženi Ivica Dimović, preko svog advokata, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2030/09 od 27. jula 2009. godine.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede ustavnom žalbom podnosioci pozivaju, zajemčeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.) i da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.)

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Članom 141. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 20/09) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja o produženju pritvora, bilo je propisano: da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom (stav 1.); da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru (stav 2.); da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (stav 3.).

Odredbom člana 142. stav 2. tačka 5) ZKP bilo je propisano da ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, a ne postoje uslovi za pritvor iz stava 1. ovog člana, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor se protiv tog lica može odrediti ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Odredbom člana 356. stav 1. tačka 6) ZKP je bilo propisano da će u presudi u kojoj se optuženi oglašava krivim, sud izreći odluku o uračunavanju pritvora ili već izdržane kazne.

Članom 358. ZKP, u pogledu pritvora nakon izricanja presude je, pored ostalog, bilo propisano: da ako se optuženi već nalazi u pritvoru a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tačka 2. i stava 1. ovog člana, doneće posebno rešenje o produženju pritvora, da posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor i da žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama prethodnih stavova može trajati do pravnosnažnosti presude, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.); da na zahtev optuženog, koji se posle izricanja kazne zatvora nalazi u pritvoru, predsednik veća može optuženog rešenjem uputiti u ustanovu za izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude (stav 7.).

Saglasno odredbi člana 393. stav 2. ZKP drugostepeni sud je dužan da svoju odluku sa spisima dostavi sudu prvog stepena najdocnije u roku od četiri meseca, a ako je optuženi u pritvoru, najkasnije u roku od tri meseca od dana kad je primio spise od tog suda.

Krivičnim zakonikom Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 i 107/05), koji je važio u vreme donošenja prvostepene presude, pored ostalih, propisana su krivična dela teška telesna povreda (član 121.), razbojništvo (član 206.) i sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje (član 322.). Prema odredbi člana 121. stav 1. ovog Zakonika, ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Odredbom člana 206. stav 1. Zakonika propisano je da ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od dve do deset godina, a odredbom stava 3. istog člana - da ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno od strane više lica ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina. Saglasno odredbi člana 322. stav 1. Krivičnog zakonika, ko silom ili pretnjom da će neposredno upotrebiti silu spreči službeno lice u vršenju službene radnje koju preduzima u okviru svojih ovlašćenja ili ga na isti način prinudi na vršenje službene radnje, kazniće se zatvorom do tri godine, a odredbom stava 3. istog člana - da ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini prema sudiji ili javnom tužiocu pri vršenju njihove sudijske, odnosno tužilačke dužnosti ili službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti ili dužnosti čuvanja javnog reda i mira, sprečavanja ili otkrivanja krivičnog dela, hvatanja učinioca krivičnog dela ili čuvanja lica lišenog slobode, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, dok je stavom 4. istog člana bilo propisano da će se učinilac za pokušaj dela iz st. 1. i 2. ovog člana kazniti.

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 31. stav 2. Ustava i navedenih odredaba ZKP, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na koje se u ustavnoj žalbi pozivaju.

Naime, povredu navedenog Ustavom zajemčenog prava podnosioci ustavne žalbe zasnivaju na tvrdnji da pritvor prema njima nakon izricanja prvostepene presude traje duže nego što je propisano Zakonikom o krivičnom postupku, jer drugostepeni sud nije svoju odluku o žalbi na prvostepenu presudu doneo u roku od tri meseca propisanim članom 393. stav 2. ZKP. Međutim, Ustavni sud ističe da pritvor koji je produžen nakon donošenja prvostepene presude, saglasno noveliranoj odredbi člana 358. stav 6. ZKP, može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi. Kako su podnosioci ustavne žalbe prvostepenom presudom Okružnog suda u Novom Sadu K. 140/08 od 10. jula 2009. godine osuđeni na zatvorske kazne od 14 godina i šest meseci, odnosno od 15 godina, u koju kaznu im je uračunato vreme provedeno u pritvoru, to je trajanje pritvora nakon donošenja prvostepene presude, u konkretnom slučaju, saglasno citiranoj odredbi ZKP.

Pored navedenog, Ustavni sud ističe i da je prvostepeni krivični postupak, koji se vodio protiv četiri okrivljena lica zbog ukupno 69 krivičnih dela (52 krivična dela razbojništva, 15 krivičnih dela razbojništva u pokušaju, jednog krivičnog dela teške telesne povrede i jednog krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju), okončan za svega godinu dana i osam meseci, te da je sednica drugostepenog suda bila zakazana za 1. mart 2011. godine.

Ustavni sud je imao u vidu navode ustavne žalbe da je drugostepeni sud povredio odredbu člana 393. stav 2. ZKP, jer nije u roku od tri meseca od dana prijema spisa prvostepenog suda odlučio o izjavljenim žalbama protiv prvostepene presude. Međutim, imajući u vidu činjenicu da odredbama Ustava trajanje pritvora posle podignute optužnice nije vremenski ograničeno, a posebno raniju odredbu člana 358. stav 6. ZKP prema kojoj je pritvor nakon izricanja prvostepene presude mogao trajati do pravnosnažnosti presude, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi, te činjenicu da odredbom člana 393. stav 2. ZKP, niti bilo kojom drugom odredbom ZKP nije predviđeno da će se, u slučaju da drugostepeni sud odluku o žalbi ne donese u roku od tri meseca, pritvor prema okrivljenom ukinuti, Ustavni sud ocenjuje da okolnost da drugostepeni sud nije doneo odluku o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude u roku propisanom odredbom člana 393. stav 2. ZKP, nema, u konkretnom slučaju, značaj i težinu povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 2. Ustava. Ovo tim pre što su na dužinu trajanja pritvora nakon izricanja presude podnosioci mogli neposredno i to svojom voljom da utiču, korišćenjem zakonskog prava iz člana 358. stav 7. ZKP da od predsednika veća zahtevaju da ih uputi u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora i pre pravnosnažnosti presude.

Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbio, kao u tački 1. izreke.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava, koja se odnosi na osporeno rešenje Okružnog suda u Novom Sadu K. 140/08 od 10. jula 2009. godine (potvrđeno rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2030/09 od 27. jula 2009. godine), Ustavni sud je na osnovu navoda punomoćnika utvrdio da su podnosilac ustavne žalbe Ivica Dimović i njegov branilac rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2030/09, čijim donošenjem su iscrpljena pravna sredstva pre izjavljivanja ustavne žalbe, primili 3. avgusta 2009. godine. Kako je ustavna žalba izjavljena 25. februara 2010. godine, dakle po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da ni podnosioci ustavne žalbe Slavko Lakatoš i Lajči Dimović niti njihovi branioci, protiv osporenog rešenja Okružnog suda u Novom Sadu K. 140/08 nisu izjavili žalbu. Kako ovi podnosioci nisu iscrpli sva pravna sredstva pre izjavljivanja ustavne žalbe, saglasno članu 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, to je Ustavni sud u ovom delu u odnosu na navedene podnosioce ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene procesne pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Sledom navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 2) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog trajanja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti