Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine trajanja krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Utvrđeno je da je postupak složen i da je dužini trajanja značajno doprinela nedostupnost prvookrivljenog, a ne neažurnost suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nikole Stojkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. aprila 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nikole Stojkovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji se vodi u predmetu Drugog osnovnog suda u Beogradu K. 1091/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nikola Stojković iz Beograda, preko punomoćnika Miloša Paligorića, advokata iz Beograda, podne o je Ustavnom sudu 24. februara 2012. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodi u predmetu Drugog osnovnog suda u Beogradu K. 1091/10.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da se protiv njega pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu od 2007. godine vodi krivični postupak u predmetu K. 1091/10, koji još uvek nije pravnosnažno okončan, pa kako se radi o „neopravdano dugom trajanju krivičnog postupka, čime se vređa pravo podnosioca, kao okrivljenog, da mu se sudi u razumnom roku“ predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu ovog prava i utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- Opštinski sud u Obrenovcu je 26. februara 2007. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 70/07 protiv podnosioca ustavne žalbe i drugih lica, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanja službene isprave i krivično delo prevare;

- optužnicom Opštinskog javnog tužioca u Obrenovcu Kt. 79/07 od 17. jula 2007. godine podnosiocu je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika;

- glavni pretres u ovom predmetu Opštinskog suda u Obrenovcu, koji se tada vodio pod brojem K. 321/07, zakazivan je za 19. jun, 24. septembar i 4. decembar 2008. godine, ali nije održan zbog nedolaska okrivljenih S.L. i Lj.Đ;

- predsednik postupajućeg veća Opštinskog suda u Obrenovcu je Vrhovnom sudu Srbije 2. februara 2009. godine podneo predlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda, koji je rešenjem tog suda Kp. 82/09 od 19. februara 2009. godine odbijen kao neosnovan;

- rešenjem Opštinskog suda u Obrenovcu K. 321/07 od 26. juna 2009. godine sa ovim postupkom je spojen krivični postupak u predmetu Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 307/09, radi vođenja jedinstvenog postupka;

- glavni pretres zakazan za 24. septembar i 12. novembar 2009. godine nije održan zbog nedolaska okrivljenog S.L;

- nakon reorganizacije pravosuđa, predmet je prešao u nadležnost Drugog osnovnog suda u Beogradu i dobio je broj K. 1091/10;

- glavni pretres je zakazan za 18. oktobar 2010. godine, ali u spisima predmeta ne postoji zapisnik o glavnom pretresu od tog datuma;

- rešenjem vanraspravnog veća Drugog osnovnog suda u Beogradu K. 1091/10 – Kv. 53/11 od 7. februara 2011. godine ovom predmetu je pripojen predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 4201/10, u kome su okrivljeni optuženi i za krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 1. Krivičnog zakonika, radi vođenja jedinstvenog postupka;

- nakon spajanja navedenih krivičnih postupaka, zakazan je glavni pretres za 26. maj 2011. godine, uz naredbu za prinudno dovođenje okrivljenog S.L, koji nije održan jer okrivljeni nije pronađen na prijavljenoj adresi, nakon čega je 11. oktobra 2011. godine izdata naredba za raspisivanje poternice za njim, te je predmet stavljen u evidenciju do njegovog pronalaska.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povred u se poziva podnosi lac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Podnosilac ističe da mu je pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava povređeno time što krivični postupak protiv njega, do podnošenja ustavne žalbe, traj e pet godina , a još uvek nije izvesno kada će se okončati.

Imajući u vidu da se, prema već utvrđenoj sudskoj praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, razumna dužina trajanja krivičnog postupka ne ocenjuje isključivo prema dužini trajanja samog postupka, već da ona zavisi i od drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnog suda i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca, ovi se činioci moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, o čemu je Ustavni sud u nizu donetih odluka dao tumačenje.

Ispitujući navedene kriterijume radi utvrđivanja eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je u ovom predmetu bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala relativno obiman i dugotrajan dokazni postupak. Zadatak krivičnog suda je u konkretnom postupku bio da potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje kod optuženja za krivična dela falsifikovanje službene isprave, prevara i neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti, u kojima se kao okrivljeni pojavljuje više lica, koji su osumnjičeni da su zajednički učestvovali u izvršenju ovih krivičnih dela. Pri tome, došlo je do spajanja ukupno tri krivična postupka u kojima se ista lica pojavljuju kao okrivljeni. Međutim, do utvrđivanja činjeničnog stanja i raspravljanja pravnih pitanja nije moglo ni doći usled odsustva prvookrivljenog, zbog čega nijedan glavni pretres nije održan, pa je sud doneo naredbu o raspisivanju poternice za njim.

Prema razlozima zbog kojih zakazani pretresi nisu održani, i nedolazak okrivljenih, pa i podnosioca ustavne žalbe na glavne pretrese tokom 2007. godine doprineo je dužini trajanja osporenog krivičnog postupka.

Naknadno spajanje postupaka dodatno je doprinelo trajanju jedinstvenog postupka, s obzirom na to da je pripojene predmete trebalo proučiti i nastaviti postupak za više krivičnih dela nego što ih je bilo u inicijalnoj optužnici.

Dinamika kojom je sud zakazivao glavne pretrese je, po mišljenju Ustavnog suda, prihvatljiva ali nije dala rezultat jer okrivljeni S.L. nije mogao biti saslušan, a njegova uloga u svim krivičnim delima je, kako proizlazi iz sudskih spisa, bila ključna. Zbog toga je razumljivo nastojanje suda da obezbedi njegovo prisustvo i da postupak ne sprovodi bez njega, posebno jer, kako iz priloženog izveštaja postupajućeg suda proizlazi, nije bilo predloga za razdvajanje postupka protiv njega.

Okončanje krivičnog postupka u primerenom roku je svakako od interesa za podnosioca ustavne žalbe, ali je njegovo trajanje bilo uslovljeno pre svega time što je prvooptuženi S.L. bio nedostupan sudu, kao i time što je spojeno više krivičnih postupaka, u kojima su ista lica okrivljena, a krivična dela koja im se stavljaju na teret međusobno povezana.

S obzirom na složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je u ovom postupku bilo potrebno utvrditi i razjasniti, dinamiku kojom je sud zakazivao glavni pretres, kao i ostale radnje koje su sudovi u postupku preduzimali, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o neažurnosti postupajućih sudova, odnosno o tome da su sudovi nepotrebno odugovlačili postupak i tolerisali zloupotrebu prava lica koja u njemu učestvuju.

Sledstveno navedenom, Ustavni sud je utvrdio da, u konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u izreci.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine trajanja krivičnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti